Na samom pragu stradanja, Hristos govori o času kada će svako stati pred istinu bez izgovora, trenutku koji jedne uzdiže, a druge suočava sa onim od čega su bežali čitav život.
Reči o kraju često zvuče kao opomena, ali u besedi vladike Nikolaj Velimirović za utorak 5. sedmice Velikog posta odzvanja nešto dublje, sud koji nije samo strah, već razotkrivanje svega što je čovek poneo kroz život. Dok Hristos stoji nadomak stradanja, izgovara sliku trijumfa koji neće moći da se previdi niti ospori: dolazak u slavi pred kojim će svako lice ostati bez zaklona. Upravo u tom preokretu, između poniženja i veličanstva, između tišine Golgote i glasa večnosti, vladika Nikolaj oblikuje misao koja ne traži samo da se čuje, već da se duboko preispita.
A kad dođe Sin čovečji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sesti na prestolu slave svoje. (Mat. 25, 31)
Ovako reče Gospod, i to baš pred samo najužasnije poniženje Svoje, pred vezivanje, pljuvanje, šamaranje, ismevanje i raspeće.
U najcrnjim časovima On govori o najvedrijem i najslavnijem času Svome. Pred užasni i bedni izlazak Svoj iz sveta On govori o Svome ponovnom dolasku u slavi Svojoj.
Najpre je došao iz pećine Vitlejemske, skromno i neviđeno, a idući put doći će na oblacima od anđela Svojih. Prvi put je kao nikao iz zemlje, a drugi put će se javiti s neba.
Prvi put je stajao i klečao na zemlji, a drugi put će da sedi na prestolu slave svoje.
I kad ponovo dođe u slavi Svojoj, neće biti neviđen ni za koga. Niko neće pitati, kao zvezdari pri Njegovom prvom dolasku: gde je Car? Svi će ovoga puta videti Cara i poznati Ga kao Cara.
No to viđenje i poznanje nekima će biti na radost, a nekima na strah i užas. Zamislite radost onih koji su Njegovu zapovest ispunili, koji su u Njegovo ime molitve i dobra dela vršili, a naročito onih koji su za Njegovo ime postradali!
I zamislite strah i užas onih koji su Ga pljuvali i šamarali i raspeli u Jerusalimu, kao i svih onih koji se kroz vekove podsmevaju čudesima Njegovim, rugaju imenu Njegovom, gaze zapovesti Njegove!
Gospode milostivi, oprosti svima nama koji ime Tvoje prizivamo, a po nemoći grešimo; oprosti nam pre onoga veličanstvenog i sudbonosnog časa kada se budeš javio u slavi Tvojoj, sa svim svetim anđelima Tvojim.
Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Na samom pragu stradanja, Hristos govori o času kada će svako stati pred istinu bez izgovora, trenutku koji jedne uzdiže, a druge suočava sa onim od čega su bežali čitav život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Sofronija po starom i Svetog Partenija po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Oskara, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Veliki srpski duhovnik 20. veka u jednoj od svojih pouka otkrio je kako se dobro u čoveku izopači i kako se može vratiti na pravi put.
Bio je veliki učitelj, podvižnik i branilac pravoslavne vere.
Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog podsećaju da Božje oko vidi sve, a dobro učinjeno u tišini ima večnu vrednost.
U besedi za nedelju 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera daje smisao stradanju, mučeništvo spaja sa svetiteljima, a trud vodi ka svetlosti koja nadmašuje ljudsku sreću.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
U besedi za utorak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz priču o rimskom upravniku pokazuje kako i verioci ponekad gube korak sa Hristom, kada svetlost Božjih zapovesti bledi pred privlačnošću prolaznog.
Veliki srpski duhovnik 20. veka u jednoj od svojih pouka otkrio je kako se dobro u čoveku izopači i kako se može vratiti na pravi put.
Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Očevici opisuju trenutke neizvesnosti, dok su nadležni odmah pokrenuli istragu i proveru svih okolnosti nezgode.
Post, naročito onaj najstroži, na vodi, kakav se praktikuje tokom ovih dana, uči čoveka disciplini, ali još više - smirenju.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Pravoslavno predanje uči da demoni nisu samo simboli zla, već stvarna bića koja deluju u svetu, nastojeći da naruše odnos čoveka sa Bogom.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Groblje jeste mesto susreta sa uspomenama, ali duša čovekova nije vezana za zemlju, već za Boga.
