U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Tišina za trpezom ume da otkrije više nego bilo koja reč – naročito kada se za istim stolom nađu blagoslov i izdaja. Kroz kratku, ali prodornu jevanđeosku sliku, vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za petak 4. sedmice Velikog posta razotkriva ne samo Judin čin, već i jednu opasnu blizinu: mogućnost da čovek prima darove, a da mu srce stoji na suprotnoj strani. Njegova beseda ne ostaje u prošlosti, već nemirno prelazi u sadašnjost, postavljajući pitanje koje se ne može zaobići – gde su danas naše ruke dok sedimo za Hristovom trpezom?
Ali evo ruka izdajnika mojega sa mnom je na trpezi. (Lk. 22, 21)
Najteže je jednom vojvodi vojevati kada ima neprijatelja i unutra, u logoru; ne samo spolja, nego i među svojima. Juda je bio računat među svoje, međutim on je bio unutrašnji neprijatelj. Naokolo su se zbijali i zgušnjavali redovi Hristovih neprijatelja, a unutra on je spremao izdaju. Ruka njegova bila je na trpezi, koju je Hristos blagoslovio, a misli su njegove bile tamo gde su najcrnja zloba, mržnja i pakost ključale protiv krotkog Gospoda.
No zar i danas nije ruka mnogih izdajnika Hrista na trpezi zajedno sa Njim? Jer koja trpeza nije Hristova? Na kojoj trpezi nisu Njegovi darovi? On je domaćin, i On kormi i poji Svoje goste. Ništa gosti nemaju svoga, ništa! Svako dobro i svako obilje koje im se daje, daje im se rukom Hristovom.
Nije li, dakle, Hristos prisutan svakoj trpezi, kao domaćin i kao sluga? I nisu li ruke svih onih koji i danas izdaju Hrista na trpezi zajedno sa Njim? Jedu Njegov hleb, a govore protiv Njega. Greju se Njegovim suncem, a klevetaju ime Njegovo. Dišu Njegov vazduh, a ustaju protiv crkve Njegove. Žive od milosti Njegove, a Njega izgone iz svojih domova, iz svojih škola, iz svojih sudova, iz svojih knjiga, iz svojih srca. Gaze Njegove zapovesti voljno i zlobno; rugaju se Njegovom zakonu. Zar to nisu izdajnici Hristovi i sledbenici Judini?
No, ne boj ih se! Bog nije naredio da ih se bojimo, nego da čekamo i vidimo njihov kraj. I Gospod Hristos se nije ubojao Jude, niti se On boji svih izdajničkih hordi do kraja vremena. Jer On zna kraj njihov, i On već ima pobedu Svoju u rukama Svojim.
Ne boj se, dakle, ni ti. Drži se verno Hrista Gospoda, i kada ti se učini da Njegova stvar u svetu napreduje, i kada ti se opet učini da Njegova stvar pada i gine. Ne boj se. Jer ako se ubojiš, može se ruka tvoja naći stegnuta pod rukom Judinom na trpezi Hristovoj.
O Gospode Svepobedni, podrži nas silom i milošću Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za nedelju 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako dela Isusa otvaraju oči i menjaju način na koji vrednujemo sopstvene napore.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
U besedi za utorak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz priču o rimskom upravniku pokazuje kako i verioci ponekad gube korak sa Hristom, kada svetlost Božjih zapovesti bledi pred privlačnošću prolaznog.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu.
U besedi za subotu 3. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da samo poznavanje vere ne donosi spasenje.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
U jeku međunarodnih tenzija i poremećaja u avio-saobraćaju, hiljade vernika i crkvene delegacije iz Evrope i Bliskog istoka dolaze 22. marta 2026. godine da odaju počast blaženopočivšem vođi Gruzijske crkve.
Otkrijte kako ovo tradicionalno arapsko jelo od sočne piletine i aromatičnog povrća u tren oka postaje zvezda porodične trpeze.
