Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Svakodnevni odnosi sve češće liče na prolazne stanice: ljudi dolaze, zadržavaju se kratko, pa odlaze bez objašnjenja. U tom vrtlogu prekida, ćutanja i nedorečenosti, mnogi ostaju zarobljeni u pitanju – da li je problem u njima ili u vremenu koje se menja brže nego što srce može da podnese. Upravo na tom mestu, gde počinje nemir, jedna pouka Ilija Optinski otvara drugačiji pogled.
- Ne trči za onima ko ti je okrenuo leđa. Otpustite ih i budite blagodarni. Ako čovek odlazi – znači treba. Ne zato što si ti loš čovek, već zato što te Bog štiti od bola koji taj čovek može da ti učini. Što je otišlo – nije tvoje. To što je tvoje nikada neće otići. Gospod ih uzima da bi na to mesto došli oni koji će biti sa tobom – iz ljubavi i vere, a pre svega od srca - govorio je starac Ilija Optinski.
U pravoslavnom iskustvu, gubitak nikada nije samo praznina, on je i razotkrivanje. Čovek, naviknut da meri odnose blizinom i trajanjem, teško prihvata da se i udaljavanje može razumeti kao briga Božija. Upravo tu leži suština ove pouke: ne u pasivnom mirenju sa odlascima, već u poverenju da ništa što je istinski dato ne može biti oduzeto. Ono što odlazi otkriva svoju prolaznost, a ono što ostaje potvrđuje svoju istinu.
Starac Ilija ne poziva na ravnodušnost, već na unutrašnje razlučivanje. Otpustiti nekoga ne znači prestati voleti, već prestati vezivati se za ono što nas može raniti. U toj razlici krije se mir koji pravoslavlje ne nudi kao utehu, već kao plod vere.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (29, 13-23)
13. Zato reče Gospod: što se ovaj narod približava ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni, 14. zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i divno, i mudrost mudreh njegoveh poginuće i razuma razumneh nestaće. 15. Teško onima koji duboko sakrivaju od Gospoda nameru, koji rade u mraku i govore: „Ko nas vidi?” i „Ko nas zna?”
16. Naopake misli vaše nesu li kao kao lončarski? Govori li delo za onoga koji ga je načinio: „Nije me načinio?” I lonac govori li za onoga koji ga je načinio: „Ne razume?” 17. Neće li se doskora i Livan pretvoriti u polje, i polje se uzimati za šumu? 18. I u taj će dan gluvi čuti reči u knjizi, i iz tame i mraka videće oči slepih. 19. I krotki će se veoma radovati u Gospodu, i ništi između ljudi veseliće se sa sveca Izrailjeva. 20. Jer nasilnika neće biti, i nestaće potsmevača, i istrebiće se svi koji gledaju da čine bezakonje,
21. koji okrivljuju čoveka za reč, i meću zamku onome koji kara na vratima, i obaraju pravednog lažju. 22. Zato Gospod, koji je otkupio Avrama, ovako govori za dom Jakovljev: „Neće se više Jakov postideti, niti će mu lice pobledeti.” 23. Jer kad vidi usred sebe decu svoju, delo ruku mojih, tada će oni svetiti ime moje, svetiće sveca Jakovljeva i bojaće se Boga Izrailjeva.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (12, 1-7)
1. I reče Gospod Avramu: „Idi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog u zemlju koju ću ti ja pokazati. 2. I učiniću od tebe velik narod, i blagosloviću te, i ime tvoje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov. 3. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.” 4. Tada pođe Avram, kao što mu kaza Gospod, i s njim pođe Lot. A beše Avramu sedamdeset i pet godina kad pođe iz Harana.
5. I uze Avram Saru ženu svoju i Lota sina brata svog sa svim blagom koje behu stekli i s dušama koje behu dobili u Haranu; i pođoše u zemlju Hanansku, i dođoše u nju. 6. I prođe Avram tu zemlju do mesta Sihema i do ravnice Moreške; a behu tada Hananeji u toj zemlji. 7. I javi se Gospod Avramu i reče: „Tvom semenu daću zemlju ovu.” I Avram načini onde žrtvenik Gospodu, koji mu se javio.
Priče Solomonove (14, 15-26)
15. Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake. 16. Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je. 17. Nagao čovek čini bezumlje, a pakostan je čovek mrzak. 18. Ludi nasleđuje bezumlje, a razboriti venčava se znanjem. 19. Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednoga. 20. Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja. 21. Ko prezire bližnjega svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
22. Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro. 23. U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo. 24. Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumneh ostaje bezumlje. 25. Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru. 26. U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište.
Podvižnik svetogorskog manastira Vatoped objašnjava kako strpljenje i vera donose spokojstvo duše, tela i duha, čak i u najtežim situacijama.
Čak i kada svi oko vas nastavljaju starim navikama, jedan jednostavan, ali dubok, korak u pokajanju može promeniti vaš život i pokazati snagu istinske vere.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Samo jedan od njih, Eterije, umro je prirodnom smrću.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jedan od najvećih savremenih duhovnika podseća da pravoslavna vera ne počiva na slučajnosti i znakovima, već na odgovornom življenju Jevanđelja, bez izgovora.
Veliki ruski duhovnik objašnjava da svaki trenutak bogosluženja ima snažnu simboliku i nosi nevidljivu snagu.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Pouka svetogorskog starca koja menja pogled na razgovor i unutrašnji mir.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Kako geopolitička napetost raste, starci sa Svete gore upozoravaju da današnji događaji odjekuju proroštvima Svetog Kozme, Svetog Pajsija i Svetog Porfirija, pozivajući vernike na budnost i nadu.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U jeku međunarodnih tenzija i poremećaja u avio-saobraćaju, hiljade vernika i crkvene delegacije iz Evrope i Bliskog istoka dolaze 22. marta 2026. godine da odaju počast blaženopočivšem vođi Gruzijske crkve.
Otkrijte kako ovo tradicionalno arapsko jelo od sočne piletine i aromatičnog povrća u tren oka postaje zvezda porodične trpeze.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
