Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Svako od nas se danas susreće sa situacijama u kojima pobožnost bledi pred moći i interesima pojedinaca - bilo u Crkvi, na poslu ili u društvu. Često se čini da istinske vrednosti gube bitku s površnim autoritetom i lažnom svetovnošću. U takvim trenucima utehu nudi pouka jednog od velikih duhovnika pravoslavlja Prepodobnog Anatolija Optinskog.
- Jeretici će zavladati Crkvom, svuda će postavljati svoje sluge, a pobožnost će biti zanemarena. Ali Gospod neće ostaviti sluge Svoje bez zaštite. On je rekao: "Po plodovima ćete ih poznati", tako i ti po plodovima, to jest po delima jeretika, nastoj da ih razlikuješ od pravih (istinitih) pastira. Ti duhovni lopovi koji razgrabljuju duhovno stado "ne ulaze na vrata u tor ovčiji nego prelaze na drugom mestu", kao što je rekao Gospod, to jest, ući će na nezakonit način, uništavajući nasiljem Božje ustave. Zato ih Gospod naziva razbojnicima (Jn. 10,1) - govorio je Prepodobni Anatolije Optinski.
Ova pouka nas podseća da je vera živa i da se opstanak duhovnosti uvek može prepoznati kroz dela, a ne kroz titule ili pozicije. Pravoslavlje nas uči strpljenju, opreznosti i razlučivanju, podsećajući da će Božja zaštita uvek biti uz one koji čuvaju istinsku pobožnost, čak i kada spoljašnji svet zabludelog autoriteta prividno deluje snažno.
Čitanje Jevanđelja za sredu 4. sedmice Velikog posta
Foto: SPC
Jevanđelje
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (26,21; 27,1-9)
21. Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svog da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja će otkriti krvi svoje niti će više pokrivati pobijenih svojih.
1. Tada će Gospod pokarati mačem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru. 2. Tada pevajte o vinogradu koji rađa crvenim vinom: 3. „Ja Gospod čuvam ga, u svako doba zalivaću ga; dan noć čuvaću ga da ga ko ne ošteti. 4. Nema gneva u meni; ko će staviti u boj nasuprot meni čkalj i trnje? Ja ću pogaziti i spaliti sve.” 5. Ili neka se uhvati za silu moju da učini mir sa mnom; učiniće mir sa mnom.
6. Jednom će se ukorijeniti Jakov, procvetaće i uzrasti Izrailj, i napuniće vasiljenu plodom. 7. Je li ga udario onako kako je udario one koji njega udaraše? Je li ga ubio onako kako su ubijeni oni koje je ubio? 8. S merom ga je karao, kad ga je odbacio, kad ga je odneo silnim vetrom svojim istočnim. 9. Zato će se tim očistiti bezakonje Jakovljevo i to će biti sva korist što će se uzeti greh njegov kad sve kamenje oltarno razmetne kao razdrobljeno krečno kamenje i ne bude više gajeva ni sunčanih likova,
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (9,18-29; 10,1)
18. A behu sinovi Nojevi koji izađoše iz kovčega: Sim i Ham i Jafet; a Ham je otac Hanancima. 19. To su tri sina Nojeva, i od njih se naseli sva zemlja. 20. A Noje poče raditi zemlju, i posadi vinograd. 21. I napiv se vina opi se, i otkri se nasred šatora svog. 22. A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca svog, i kaza obojici braće svoje na polju. 23. A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i idući natraške pokriše njom golotinju oca svog, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svog.
24. A kad se Noje probudi od vina, dozna šta mu je učinio mlađi sin, 25. i reče: „Proklet da je Hanan, i da bude sluga slugama braće svoje!” 26. I još reče: „Blagosloven da je Gospod Bog Simov, i Hanan da mu bude sluga! 27. Bog da raširi Jafeta da živi u šatorima Simovijem, a Hanan da im bude sluga!” 28. I požive Noje posle potopa trista i pedeset godina. 29. A svega požive Noje devet stotina i pedeset godina; i umre.
1. A ovo su plemena sinova Nojevijeh, Sima, Hama i Jafeta, kojima se rodiše sinovi posle potopa.
Priče Solomonove (12,23-28; 13,1-9)
23. Pametan čovek pokriva znanje, a srce bezumnih razglašuje bezumlje. 24. Ruka radljiva gospodariće, a lijena će davati danak. 25. Briga u srcu čovečijem obara; a dobra reč razveseljava. 26. Pravedniku je bolje nego bližnjemu njegovu; a bezbožnike zavodi put njihov. 27. Lenjivac neće peći lova svoga, a u vredna je čoveka dobro dragoceno. 28. Na putu pravde život je, i kuda ide staza njena nema smrti.
1. Mudar sin sluša nastavu oca svog; a potsmevač ne sluša ukora. 2. Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje. 3. Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada. 4. Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiće se. 5. Na lažnu reč mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti. 6. Pravda čuva onoga koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika. 7. Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago. 8. Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje. 9. Videlo pravedničko svetli se, a žižak bezbožnički ugasiće se.
U trenucima kada čovek pomisli da više nema snage da izdrži, jedna snažna ličnost pravoslavnog duhovnog života 20. veka podseća kako se kroz istrajnost može pronaći mir i radostusred najvećih životnih tereta.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
