Pouka svetitelja iz 20. veka otkriva kako strpljenje, praštanje i pomirenje prethode Svetom Pričešću i vraćaju istinsku bliskost sa Hristom.
Svađe i nerazumevanje među vernicima često postaju nevidljivi zidovi koji udaljavaju čoveka od Crkve i od pričešća. Mnogi, u želji da prime svetu tajnu pričešća, ne shvataju da unutrašnji mir i pomirenje sa bližnjima prethode sakramentalnom životu. Rešenje za ovaj problem nalazi se u jednostavnoj, ali dubokoj pouci Svetog Georgija Karslidesa.
- Ako ste u svađi sa nekim, nemate pravo da idete na sveto pričešće, jer ako se pričestite, sagorećete. Ići ćete tri puta da ga pronađete i da se pomirite sa njim... Ako vas prihvati, dobro je, a ako ne, e onda imate pravo da se pričestite - govorio je Sveti Georgije Karslides.
Ova rečenica nosi jasnu poruku: pravoslavni put ka Bogu ne može se graditi na sporovima i uvredama. Praštanje, pomirenje, strpljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo moralna dužnost, već i duhovni preduslov za istinsku zajednicu sa Hristom u pričešću.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (11,10-16; 12,1-2)
10. I u to će vreme za koren Jesejev, koji će biti zastava narodima, raspitivati narodi, i počivalište njegovo biće slavno. 11. I tada će Gospod opet podignuti ruku svoju da zadobije ostatak naroda svog, što ostane od Asirske i od Misira i od Patrosa i od Etiopske i od Elama i od Senara i od Emata i od ostrva morskih. 12. I podignuće zastavu narodima i prognane Izrailjeve i rasejane Judine sabraće s četiri kraja zemaljska, 13. i nestaće zavisti Jefremove, i neprijatelji Judini istrebiće se; Jefrem neće zavideti Judi, a Juda neće zlobiti Jefremu.
14. Nego će složno lejeti na pleća Filistejima k zapadu; zajedno će plieniti narode istočne; na Edomce i Moavce dignuće ruke svoje, i sinovi Amonovi biće im pokorni. 15. I Gospod će presušiti zaliv mora Misirskoga, i mahnuće rukom svojom svrh reke sa silnim vetrom svojim, i udariće je po sedam krakova da se može prelaziti u obući. 16. I biće put ostatku naroda njegova, što ostane od Asirske, kao što je bio Izrailju kad izađe iz zemlje Misirske.
1. I reći ćeš u ono vreme: „Hvalim te, Gospode, jer si se bio razgnevio na me, pa se odvratio gnev tvoj, i utešio si me.” 2. Gle, Bog je spasenje moje, uzdaću se i neću se bojati, jer mi je sila i pesma Gospod Bog, on mi bi spasitelj.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (7,11-24; 8,1-3)
11. Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugoga meseca, sedamnaesti dan toga meseca, taj dan razvališe se svi izvori velikoga bezdana, i otvoriše se ustave nebeske; 12. I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći. 13. Taj dan uđe u kovčeg Noje i Sim i Ham i Jafet, sinovi Nojevi, i žena Nojeva i tri žene sinova njegovijeh s njima; 14. Oni, i svakojake zvijeri po vrstama svojim, i svakojaka stoka po vrstama svojim, i što se god miče po zemlji po vrstama svojim, i ptice sve po vrstama svojim, i što god leti i ima krila.
15. Dođe k Noju u kovčeg po dvoje od svakog tela, u kojem ima živa duša, 16. muško i žensko od svakoga tela uđoše, kao što beše Bog zapovedio Noju; pa Gospod zatvori za njim. 17. I bi potop na zemlji za četrdeset dana; i voda dođe i uze kovčeg, i podiže ga od zemlje. 18. I navali voda, i usta jako po zemlji, i kovčeg stade ploviti vodom. 19. I navaljivaše voda sve većma po zemlji, i pokri sva najviša brda što su pod celim nebom. 20. Petnaest lakata dođe voda iznad brda, pošto ih pokri.
21. Tada izgibe svako telo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi. 22. Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što beše na suhu, pomrije. 23. I istrebi se svako telo živo na zemlji, i ljudi i stoka i što god gamiže i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i što s njim beše u kovčegu. 24. I stajaše voda povrh zemlje sto i pedeset dana.
1. A Bog se opomenu Noja i svih zveri i sve stoke što behu s njim u kovčegu; i posla Bog vetar na zemlju da uzbije vodu. 2. I zatvoriše se izvori bezdanu i ustave nebeske, i dažd s neba prestade. 3. I stade voda opadati na zemlji, i jednako opadaše posle sto i pedeset dana;
Priče Solomonove (10,1-22)
1. Mudar je sin radost ocu svom, a lud je sin žalost materi svojoj. 2. Ne pomaže nepravedno blago, nego pravda izbavlja od smrti. 3. Ne da Gospod da gladuje duša pravednikova, a imanje bezbožničko razmeće. 4. Nemarna ruka osiromašava, a vredna ruka obogaćava. 5. Ko zbira u leto, sin je razuman; ko spava o žetvi, sin je sramotan. 6. Blagoslovi su nad glavom pravedniku, a usta bezbožnička pokriva nasilje. 7. Spomen pravednikov ostaje blagosloven, a ime bezbožničko truhne.
8. Ko je mudra srca, prima zapovesti; a ko je ludih usana, pašće. 9. Ko hodi bezazleno, hodi pouzdano; a ko je opak na putevima svojim, poznaće se. 10. Ko namiguje okom, daje muku; i ko je ludih usana, pašće. 11. Usta su pravednikova izvor životu, a usta bezbožnička pokriva nasilje. 12. Mrzost zameće svađe, a ljubav prikriva sve prestupe. 13. Na usnama razumnoga nalazi se mudrost, a za leđa je bezumnoga batina. 14. Mudri sklanjaju znanje, a usta ludoga blizu su pogibli.
15. Bogatstvo je bogatima tvrd grad, siromaštvo je siromasima pogibao. 16. Rad je pravednikov na život, dobitak bezbožnikov na greh. 17. Ko prima nastavu, na putu je k životu; a ko odbacuje kar, luta. 18. Ko pokriva mržnju, lažljivih je usana; i ko iznosi sramotu bezuman je. 19. U mnogim rečima ne biva bez greha; ali ko zadržava usne svoje, razuman je. 20. Jezik je pravednikov srebro odabrano; srce bezbožničko ne vredi ništa. 21. Usne pravednikove pasu mnoge, a bezumni umiru s bezumlja. 22. Blagoslov Gospodnji obogaćava a bez muke.
Podvižnik svetogorskog manastira Vatoped objašnjava kako strpljenje i vera donose spokojstvo duše, tela i duha, čak i u najtežim situacijama.
Dok Božje zapovesti vode vernika kroz život, svetogorski starac pokazuje kako pravila o ljubavi i praštanju mogu pretvoriti dom u prostor istinske sreće.
Gruzijski svetitelj nas uči - umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.
Veliki učitelj Crkve upozoravao je da mnoge tegobe ne nastaju zbog uzdržanja, već zbog neumerenosti u hrani.
Veoma rano se zamonašio i sa Prokopijem Dekapolitom, upražnjavao je najviše podvige.
Crkva vekovima upozorava da čovek, kada počne da sudi drugima, lako zaboravlja sopstvene slabosti i sopstvenu borbu sa grehom.
Hrišćanski život nije put bez poteškoća.
Kandilo se postavlja pred ikone i predstavlja stalni znak molitve i prisustva Božje svetlosti u domu.
Tokom ramazana ovaj jednostavan specijalitet od brašna i vrele vode ponovo se nalazi na stolu – meka vrilica prelivena toplim mlekom i maslom podseća koliko malo je potrebno za pravi domaći obrok.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Samo iskreno pokajanje priprema dušu za svetu tajnu pričešća - bez njega pristupanje svetom putiru je prazan hod.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Svetitelj našeg vremena objašnjava kako u trenucima kada nas život pritiska i iscrpljuje, predanje Božjoj volji otkriva snagu koja menja srce i um.
Crkva vekovima upozorava da čovek, kada počne da sudi drugima, lako zaboravlja sopstvene slabosti i sopstvenu borbu sa grehom.
Hrišćanski život nije put bez poteškoća.
Kandilo se postavlja pred ikone i predstavlja stalni znak molitve i prisustva Božje svetlosti u domu.
Upravnik Misionarskog odeljenja AEM objašnjava zašto Sveta tajna ispovesti nije formalnost pred pričešće, već lečenje duše - da da čovek preispita sebe i zašto je iskrena priprema ključna za istinsku promenu života
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U besedi za četvrtak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovu silu koja ne samo što pobedjuje smrt, nego otvara put svakome ko veruje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Prokopija Dekapolita po starom i Prepodobnog Teofana Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Pape Inćentija I, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka svetitelja iz 20. veka otkriva kako strpljenje, praštanje i pomirenje prethode Svetom Pričešću i vraćaju istinsku bliskost sa Hristom.
