NIKADA NE GOVORITE "TAKO JE BILO SUĐENO" - TO JE OPASNO: Sveti Gavrilo je upozoravao da ovu uzrečicu ne smemo koristiti

Koliko često čujemo ljude koji kroz život prolaze pasivno, prebacujući krivicu za svoje nevolje na 'sudbinu' ili okolnosti? Kada stvari krenu loše, lakše je reći: "Bilo mu je suđeno" nego priznati sopstvenu odgovornost.

U ovoj navici skriva se opasna zabluda. Pred iskušenjima se lako povući i prepustiti tuđim odlukama, umesto da prepoznamo svoju ulogu u sopstvenom životu. Sveti Gavrilo Gruzijski jasno nas upozorava da takav stav nije samo beznadežan, već duhovno opasan, jer ako ne preuzmemo odgovornost, propuštamo milost i mogućnost spasenja. Njegova pouka, jednostavna, a duboka, pokazuje da se svaka odluka i svaki čin računaju, i da čovek sam kroji svoj put ka Bogu.

Prestanite kriviti sudbinu - postanite kovač sopstvene duše

- Neki kažu: 'bilo mu je suđeno'. Ali ako je čoveku tako bilo 'suđeno', zbog čega mu onda Bog sudi? Mi sami smo kovači svoje 'sudbine'. Ako čovek pogine nerazumno podvrgavajući svoj život opasnosti, on će počiniti greh, a sudbina s tim nema nikakve veze. Kako ćemo se spasiti ako drugi budu sve radili umesto nas? Nepristojnost i bestidnost su početak svakog zla. Vreme je velika milost. Ono se čoveku daje radi spasenja.

Nikad nemoj da izdaješ Boga. Istrpi sva iskušenja i otvoriće ti se vrata Raja - kazao je Sveti Gavrilo Gruzijski u jednoj od svojih beseda.

Ova reč podseća nas da spasenje nije pasivno čekanje na milost ili sreću, već svakodnevni trud, strpljenje i izbor da ostanemo verni Bogu. U pravoslavlju, kako ističe Sveti Gavrilo, prava sloboda leži u tome da čovek prepozna svoje greške, istrpi iskušenja i sam kroji put ka večnom životu.

Čitanje Jevanđelja za ponedeljak 3. sedmice Velikog posta

Shutterstock/Albegova Zhanna

 

Jutrenja

Sveto Jevanđelje po Luki, začalo 31 (7,17-30)

17. I otide glas ovaj o njemu po svoj Judeji i po svoj okolini. 18. I javiše Jovanu učenici njegovi za sve ovo. 19. I pozva Jovan dvojicu od učenika svojih i posla ih Isusu, govoreći: „Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo?" 20. Došavši pak ti ljudi k njemu rekoše: „Jovan Krstitelj posla nas tebi govoreći: 'Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo?'” 21. A u taj čas on isceli mnoge od bolesti, i od rana i od zlih duhova, i mnogima slepim darova vid. 22. I odgovarajući Isus reče im: „Idite i kažite Jovanu što videste i čuste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se propoveda Jevanđelje.

23. I blažen je onaj koji se ne sablazni o mene.” 24. A kad otidoše učenici Jovanovi, poče narodu govoriti za Jovana: „Šta ste izišli u pustinju da vidite? Trsku koju ljulja vetar? 25. Nego šta ste izišli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive po carskim su dvorovima. 26. No šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem i više od proroka.

27. Ovo je onaj za koga je pisano: „Evo, ja šaljem anđela svoga pred licem tvojim koji će pripraviti put tvoj pred tobom.” 28. Jer vam kažem: „Nijedan između rođenih od žena nije veći prorok od Jovana Krstitelja; a najmanji u Carstvu Božijem veći je od njega.” 29. I sav narod koji slušaše i carinici opravdaše Boga, krstivši se krštenjem Jovanovim; 30. a fariseji i zakonici odbaciše volju Božiju o njima, ne krstivši se od njega.

Na Liturgiji

Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 176 (4,6-15)

6. Jer Bog koji reče da iz tame zasija svetlost, On zasija u srcima našim radi prosvetljenja znanja slave Božije u licu Isusa Hrista. 7. A ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da preizobilje sile bude od Boga, a ne od nas. 8. Svačim smo ugnjetavani, ali ne potišteni; zbunjivani. ali ne očajni; 9. Progonjeni, ali nismo ostavljeni; oboreni, ali ne pogubljeni; 10. Svagda noseći na telu umiranje Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našemu pokaže.

11. Jer mi živi stalno se predajemo na smrt za Isusa, da se i život Isusov javi u smrtnome telu našem. 12. Tako da smrt dejstvuje u nama, a život u vama. 13. Imajući pak isti duh vere kao što je napisano: „Verovah, zato govorih.” I mi verujemo, zato i govorimo. 14. Znajući da će Onaj koji vaskrse Gospoda Isusa, i nas vaskrsnuti kroz Isusa, i preda se postaviti s vama. 15. Jer je sve vas radi, da blagodat umnožena kroz mnoge preizobiluje blagodarenjem na slavu Božiju.

Jevanđelje po Mateju, začalo 40 (11,2-15)

2. A Jovan, čuvši u tamnici dela Hristova, posla dvojicu od učenika svojih. 3. I reče mu: „Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo?” 4. A Isus odgovarajući reče im: „Idite i javite Jovanu ovo što čujete i vidite: 5. Slepi progledaju i hromi hode, gubavi se čiste i gluhi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima se propoveda jevanđelje.” 6. I blago onome koji se ne sablazni o mene.

7. A kad oni otidoše, poče Isus govoriti narodu o Jovanu: „Šta ste izišli da vidite u pustinji? Trsku koju povija vetar?” 8. Nego šta ste izašli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji meke haljine nose po carskim su dvorovima. 9. Nego šta ste izašli da vidite? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka. 10. Jer on je taj o kojem je pisano: „Eto, ja šaljem anđela svoga pred licem tvojim, koji će pripraviti put tvoj pred tobom.”

11. Zaista vam kažem: Među rođenima od žena nije se pojavio veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u Carstvu nebeskome veći je od njega. 12. A od vremena Jovana Krstitelja do sada Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju. 13. Jer su svi Proroci i Zakon proricali do Jovana. 14. I ako hoćete verovati, on je Ilija što će doći. 15. Ko ima uši da čuje, neka čuje!

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara