Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.
Nemir se danas ne vidi uvek na licu, ali se oseća u svakom ubrzanom koraku i svakoj tišini koja pritiska. Potraga za srećom pretvara se u trku bez cilja: menja se mesto, posao, okruženje, ali praznina ostaje ista. Upravo na tom mestu, gde čovek shvati da spoljašnji oslonci ne donose mir, stoji jedna snažna pouka Svetog Nektarija Eginskog koja ne obećava čuda preko noći, već preokret iznutra.
- Koliko su u zabludi ljudi koji traže sreću van sebe u stranim zemljama i putovanjima, bogatstvu i slavi, velikoj vlasti i nasladama, zadovoljstvima i u ispraznim stvarima koje kao svoj kraj imaju gorčinu! Graditi zdanje sreće van sopstvenog srca isto je što i graditi dom na mestu koje se podvrgava čestim zemljotresima. Sreća se nalazi u nama samima i blažen je čovek koji je to razumeo - govorio je Sveti Nektarije, a onda bi dodao:
- Sreća je čisto srce, jer takvo srce postaje presto Božiji. Gospod za ljude koji imaju čisto srce govori: „Useliću se u njih i živjeću u njima i biću im Bog i oni će biti Moj narod“ (2 Kor. 6:16). Šta njima još može nedostajati? Ništa, zaista ništa! Jer u svom srcu imaju najveće blago Samog Boga!“
Sveti Nektarije ne negira radost putovanja, uspeha ili priznanja, ali ih stavlja na pravo mesto: nijedna spoljašnja okolnost ne može zameniti unutrašnje preobraženje. Srce, očišćeno pokajanjem, smirenjem i molitvom, postaje prostor susreta sa Bogom. Pouka Svetog Nektarija vraća težište sa prolaznog na večito i podseća da se dom ne zida na nestabilnom tlu prolaznih želja, već u dubini srca koje je postalo prebivalište Božije.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (6,1-12)
1. Godine koje umre car Ozija videh Gospoda gde sedi na prestolu visoku i izdignutu, i skut mu ispunjavaše crkvu. 2. Serafimi stajahu više njega, svaki ih imaše šest krila: dvema zaklanjaše lice svoje i dvema zaklanjaše noge svoje, a dvema lećaše. 3. I vikahu jedan drugome govoreći: „Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave njegove.” 4. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima.
5. I rekoh: „Jaoh meni! pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima. 6. A jedan od serafima dolete k meni držeći u ruci živ ugljen, koji uze s oltara kleštima, 7. i dotače se usta mojih, i reče: „Evo, ovo se dotače usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj očisti se.” 8. Potom čuh glas Gospodnji gde reče: „Koga ću poslati?" i „Ko će nam ići?" A ja rekoh: „Evo mene, pošlji mene."
9. A on reče: „Idi, i reci tome narodu: 'Slušajte ali nećete razumeti, gledajte ali nećete poznati'. 10. Učini da odeblja srce tome narodu i uši da im otežaju, i oči im zatvori, da ne vide očima svojim i ušima svojim da ne čuju i srcem svojim da ne razumeju i ne obrate se i ne iscele. 11. A ja rekoh: „Dokle Gospode?” A on reče: „Dokle ne opuste gradovi da budu bez stanovnika i kuće da budu bez ljudi, i zemlja dokle sasvijem ne opusti, 12. i dokle Gospod opravi daleko ljude i bude sama pustoš u zemlji."
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (5,1-24)
1. Ovo je pleme Adamovo. Kad Bog stvori čoveka, po obličju svom stvori ga. 2. Muško i žensko stvori ih, i blagoslovi ih, i nazva ih čovek, kad biše stvoreni. 3. I požive Adam sto i trideset godina, i rodi sina po obličju svom, kao što je on, i nadede mu ime Sit. 4. A rodiv Sita požive Adam osam stotina godina, rađajući sinove i kćeri; 5. Tako požive Adam svega devet stotina i trideset godina; i umre.
6. A Sit poživje sto i pet godina, i rodi Enosa; 7. a rodiv Enosa požije Sit osam stotina i sedam godina, rađajući sinove i kćeri; 8. Tako poživje Sit svega devet stotina i dvanaest godina; i umre. 9. A Enos požive devedeset godina, i rodi Kajinana; 10. a rodiv Kajinana požive Enos osam stotina i petnaest godina, rađajući sinove i kćeri; 11. tako požive Enos svega devet stotina i pet godina; i umre. 12. A Kajinan požive sedamdeset godina, i rodi Maleleila;
13. a rodiv Maleleila požive Kajinan osam stotina i četrdeset godina, rađajući sinove i kćeri; 14. tako požive Kajinan svega devet stotina i deset godina; i umre. 15. A Maleleilo požive šezdeset i pet godina, i rodi Jareda; 16. a rodiv Jareda požive Maleleilo osam stotina i trideset godina, rađajući sinove i kćeri; 17. tako požive Maleleilo svega osam stotina i devedeset i pet godina; i umre. 18. A Jared požive sto i šezdeset i dve godine, i rodi Enoha;
19. a rodiv Enoha požive Jared osam stotina godina, rađajući sinove i kćeri; 20. tako požive Jared svega devet stotina i šezdeset i dve godine, i umre. 21. A Enoh požive šezdeset i pet godina, i rodi Matusala; 22. a rodiv Matusala požive Enoh jednako po volji Božjoj trista godina, rađajući sinove i kćeri; 23. tako požive Enoh svega trista i šezdeset i pet godina; 24. i živeći Enoh jednako po volji Božjoj, nestade ga, jer ga uze Bog.
Priče Solomonove (6,3-20)
3. Zato učini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjem svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog. 4. Ne daj sna očima svojima, ni veđama svojim drema. 5. Otmi se kao srna iz ruke lovcu, i kao ptica iz ruke ptičaru. 6. Idi k mravu, lenivče, gledaj puteve njegove, i omudraj. 7. Nema vođa ni upravitelja ni gospodara; 8. i opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu piću svoju.
9. Dokle ćeš, lenjivče, ležati? Kad ćeš ustati od sna svog? 10. Dok malo prospavaš, dok malo prodremaš, dok malo sklopiš ruke da prilegneš, 11. utom će doći siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja kao oružan čovek. 12. Čovek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima; 13. namiguje očima, govori nogama, pokazuje prstima; 14. svaka mu je opačina u srcu, kuje zlo svagda, zameće svađu.
15. Zato će ujedanput doći pogibao njegova, časom će se satrti i neće biti leka. 16. Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj: 17. oči ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu, 18. srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trče na zlo, 19. lažan svedok koji govori laž, i ko zameće svađu među braćom. 20. Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako prepoznati lažnu tugu, kako je ne prihvatiti i otkriti snagu u pokajanju koje oslobađa i ispunjava život smislom.
Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.
Svetitelj pokazuje kako otvorenost pred Bogom i duhovnikom oslobađa od gorčine i vodi ka unutrašnjem miru koji svi tražimo.
Dok upiremo prstom u bližnje zbog rana koje bole, veliki ruski svetitelj razotkriva neprijatnu istinu - gde počinje i pad i spasenje.
Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.
Iza njegovog života, najpoznatija je ostala priča o tome kako je u jednom trenutku u njegov grad došao neki mađioničar i opsenar Iliodor koji je svojim lažima zavodio omladinu.
Protivnici ekumenizma upozoravaju na opasnost od presedana, novih podela i napuštanja ustaljene paschalije bez saglasnosti svih pomesnih Crkava.
Mnogi smatraju da je džihad svaki rat u kome učestvuju muslimani, bez obzira da li se taj rat vodio iz ličnih, političkih ili teritorijalnih razloga, kaže Naik.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.
Protivnici ekumenizma upozoravaju na opasnost od presedana, novih podela i napuštanja ustaljene paschalije bez saglasnosti svih pomesnih Crkava.
U pravoslavnoj tradiciji hleb nikada nije bio samo namirnica.
Zabeležena u Jevanđelju po Mateju, u šestoj glavi, ova molitva predstavlja duhovni putokaz, ogledalo savesti i merilo odnosa prema Bogu i ljudima.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
Zabeležena u Jevanđelju po Mateju, u šestoj glavi, ova molitva predstavlja duhovni putokaz, ogledalo savesti i merilo odnosa prema Bogu i ljudima.
Jednostavna priprema, stari porodični trikovi i miris koji odmah priziva toplinu i okuplja sve za stolom.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
