Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Ponekad jedna pouka, davno zapisana, približi se čoveku sa takvom snagom da deluje kao da je izgovorena upravo danas. U tihom prelamanju misli o veri, o borbi i o tome šta znači biti duhovno budan, reči Svetog Nektarija Eginskog odzvanjaju kao poziv da ne zaboravimo najjednostavnije, a najmoćnije oružje koje nam je dato.
Sveti Nektarije kaže:
- Slava i glas o Svetom Antoniju Velikom bili su rasprostranjeni svuda. Dopreli su i do ušiju nekih filozofa idolopoklonika, koji su ismevali našu veru i naš Krst. Ti filozofi odlučili su da posete Svetog Antonija.
Izazivali su ga da im kaže nešto o našoj veri, onoj koju su oni nipodaštavali. Istoga dana doneli su pred Svetog Antonija nekoliko opsednutih, da bi ih iscelio. Svetitelj ih je izveo pred idolopokloničke filozofe.
Prekorio ih je zbog neznanja i rekao im, izazivajući ih:
– Eto! Pred nama su ljudi koji su opsednuti demonima. Iscelite ih svojom ideologijom i svojim idolima. Možete li? Ako ne možete, onda prestanite da branite svoju filozofiju i da napadate našu veru. Pogledajte silu Krsta.
Onda je prepodobni podigao molitvu, prekrstio opsednute tri puta, i demoni su izašli iz njih, a ljudi su ozdravili.
Filozofi su se zadivili pred Svetim Antonijem — njegovom mudrošću i silom.
- Ne čudite se tome - rekao im je. - To nismo učinili mi, nego Hristos, u koga verujemo.
Pošto je Krst oružje protiv đavola, i pošto đavo neprestano juri među ljudima kao razjareni lav, zato su nas sveti oci savetovali da budemo neprestano naoružani - zapisao je Sveti Nektarije u svojoj knjizi O Krstu.
Zaključak koji izranja iz ove pouke nije samo moral, već poziv: čovek ne treba da traži silu u onome što je prolazno niti da se oslanja na mudrovanje bez oslonca. Sveti Nektarije podseća da se duhovna borba ne dobija snagom glasa niti oštrinom argumenata - već smirenim, ali nepokolebljivim prizivanjem Hristovog imena i znakom Krsta, koji nije ukras, nego štit.
Kada se čovek toga drži, ne hvali se sobom, nego svedoči Onoga koji deluje kroz njega. I tada i lavovi prestaju da izgledaju nepobedivo.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 220 (2,4-10)
4. A Bog, koji je bogat u milosti, zbog velike ljubavi svoje kojom nas zavolje, 5. i nas, koji bejasmo mrtvi zbog grehova, oživi sa Hristom - blagodaću ste spaseni - 6. i s Njim zajedno vaskrse i zajedno posadi na nebesima u Hristu Isusu, 7. da pokaže u vekovima koji dolaze preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom prema nama u Hristu Isusu. 8. Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božiji; 9. ne od dela, da se ne bi ko hvalisao. 10. Jer smo njegova tvorevina, sazdani u Hristu Isusu za dela dobra, koja Bog unapred pripremi da u njima hodimo.
Jevanđelje po Luki, začalo 38. (8,26-39)
26. I doploviše u zemlju Gadarinsku koja je prema Galileji. 27. A kad on izađe na zemlju, srete ga neki čovek iz grada u kome bejahu demoni dugo vremena, i u haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući, nego u grobovima. 28. A kad vide Isusa, uzviknuvši pade pred njim i iz svega glasa reče: "Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine Boga Višnjega? Molim te, ne muči me!" 29. Jer on zapovedi duhu nečistome da izađe iz čoveka; jer ga mučaše mnogo godina, i vezivahu ga verigama i lancima čuvajući ga, i kidaše veze, i teraše ga demon po pustinjama.
30. A Isus ga zapita govoreći: "Kako ti je ime?" A on reče: "Legion"; jer mnogi demoni bejahu ušli u njega. 31. I moljahu ga da im ne zapovedi da idu u bezdan. 32. A onde pasijaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu ga da im dopusti da u njih uđu. I dopusti im. 33. A pošto izađoše demoni iz čoveka, uđoše u svinje; i jurnu krdo sa strmeni u jezero, i utopi se. 34. A kad videše svinjari šta se dogodilo, pobegoše i javiše u gradu i po selima.
35. I izađoše da vide šta se desilo, i dođoše Isusu, i nađoše čoveka iz koga bejahu izišli demoni gde sedi odeven i priseban kod nogu Isusovih; i uplašiše se. 36. A oni što bejahu videli, obavestiše ih kako se spase besomučni. 37. I moljaše ga sav narod iz okoline gadarinske da ode od njih; jer bejahu obuzeti strahom velikim. A on uđe u lađu i vrati se. 38. A čovek iz koga izađoše demoni moljaše ga da bi s njim bio; ali ga Isus otpusti govoreći: 39. "Vrati se domu svome, i kazuj šta ti učini Bog." I otide propovedajući po svemu gradu šta mu učini Isus.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Ganut onim što su mu majka i supruga napisale, Jakov se gorko pokajao i pred carem odvažno ispovedio veru u Hrista Gospoda.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Ajeti iz sure Et-Tegabun upozoravaju da imetak i porodica nisu samo dar, već i odgovornost pred Bogom, te da se prava vrednost čoveka meri spremnošću na darežljivost, strahopoštovanje i poverenje u Božiju pravdu.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
