Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Ponekad jedna pouka, davno zapisana, približi se čoveku sa takvom snagom da deluje kao da je izgovorena upravo danas. U tihom prelamanju misli o veri, o borbi i o tome šta znači biti duhovno budan, reči Svetog Nektarija Eginskog odzvanjaju kao poziv da ne zaboravimo najjednostavnije, a najmoćnije oružje koje nam je dato.
Sveti Nektarije kaže:
- Slava i glas o Svetom Antoniju Velikom bili su rasprostranjeni svuda. Dopreli su i do ušiju nekih filozofa idolopoklonika, koji su ismevali našu veru i naš Krst. Ti filozofi odlučili su da posete Svetog Antonija.
Izazivali su ga da im kaže nešto o našoj veri, onoj koju su oni nipodaštavali. Istoga dana doneli su pred Svetog Antonija nekoliko opsednutih, da bi ih iscelio. Svetitelj ih je izveo pred idolopokloničke filozofe.
Prekorio ih je zbog neznanja i rekao im, izazivajući ih:
– Eto! Pred nama su ljudi koji su opsednuti demonima. Iscelite ih svojom ideologijom i svojim idolima. Možete li? Ako ne možete, onda prestanite da branite svoju filozofiju i da napadate našu veru. Pogledajte silu Krsta.
Onda je prepodobni podigao molitvu, prekrstio opsednute tri puta, i demoni su izašli iz njih, a ljudi su ozdravili.
Filozofi su se zadivili pred Svetim Antonijem — njegovom mudrošću i silom.
- Ne čudite se tome - rekao im je. - To nismo učinili mi, nego Hristos, u koga verujemo.
Pošto je Krst oružje protiv đavola, i pošto đavo neprestano juri među ljudima kao razjareni lav, zato su nas sveti oci savetovali da budemo neprestano naoružani - zapisao je Sveti Nektarije u svojoj knjizi O Krstu.
Zaključak koji izranja iz ove pouke nije samo moral, već poziv: čovek ne treba da traži silu u onome što je prolazno niti da se oslanja na mudrovanje bez oslonca. Sveti Nektarije podseća da se duhovna borba ne dobija snagom glasa niti oštrinom argumenata - već smirenim, ali nepokolebljivim prizivanjem Hristovog imena i znakom Krsta, koji nije ukras, nego štit.
Kada se čovek toga drži, ne hvali se sobom, nego svedoči Onoga koji deluje kroz njega. I tada i lavovi prestaju da izgledaju nepobedivo.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 220 (2,4-10)
4. A Bog, koji je bogat u milosti, zbog velike ljubavi svoje kojom nas zavolje, 5. i nas, koji bejasmo mrtvi zbog grehova, oživi sa Hristom - blagodaću ste spaseni - 6. i s Njim zajedno vaskrse i zajedno posadi na nebesima u Hristu Isusu, 7. da pokaže u vekovima koji dolaze preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom prema nama u Hristu Isusu. 8. Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božiji; 9. ne od dela, da se ne bi ko hvalisao. 10. Jer smo njegova tvorevina, sazdani u Hristu Isusu za dela dobra, koja Bog unapred pripremi da u njima hodimo.
Jevanđelje po Luki, začalo 38. (8,26-39)
26. I doploviše u zemlju Gadarinsku koja je prema Galileji. 27. A kad on izađe na zemlju, srete ga neki čovek iz grada u kome bejahu demoni dugo vremena, i u haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući, nego u grobovima. 28. A kad vide Isusa, uzviknuvši pade pred njim i iz svega glasa reče: "Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine Boga Višnjega? Molim te, ne muči me!" 29. Jer on zapovedi duhu nečistome da izađe iz čoveka; jer ga mučaše mnogo godina, i vezivahu ga verigama i lancima čuvajući ga, i kidaše veze, i teraše ga demon po pustinjama.
30. A Isus ga zapita govoreći: "Kako ti je ime?" A on reče: "Legion"; jer mnogi demoni bejahu ušli u njega. 31. I moljahu ga da im ne zapovedi da idu u bezdan. 32. A onde pasijaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu ga da im dopusti da u njih uđu. I dopusti im. 33. A pošto izađoše demoni iz čoveka, uđoše u svinje; i jurnu krdo sa strmeni u jezero, i utopi se. 34. A kad videše svinjari šta se dogodilo, pobegoše i javiše u gradu i po selima.
35. I izađoše da vide šta se desilo, i dođoše Isusu, i nađoše čoveka iz koga bejahu izišli demoni gde sedi odeven i priseban kod nogu Isusovih; i uplašiše se. 36. A oni što bejahu videli, obavestiše ih kako se spase besomučni. 37. I moljaše ga sav narod iz okoline gadarinske da ode od njih; jer bejahu obuzeti strahom velikim. A on uđe u lađu i vrati se. 38. A čovek iz koga izađoše demoni moljaše ga da bi s njim bio; ali ga Isus otpusti govoreći: 39. "Vrati se domu svome, i kazuj šta ti učini Bog." I otide propovedajući po svemu gradu šta mu učini Isus.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Jedna lekcija sa Svete gore pokazuje kako traženje pravde i „učtivo“ proklinjanje udaljavaju čoveka od istine – jer oprost oslobađa i nas same.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
