Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Dok svet traži veličinu u zlatu, titulama i društvenim priznanjima, postoje duše koje sijaju tamo gde većina vidi samo smrad i prljavštinu. Starozavetni svetitelj Jov sedeo je na đubrištu, okružen gnojem i crvima, a njegova molitva bila je svetlija od carskih dvora. Ukazujući na primer Svetog Jova, Sveti Jovan Zlatousti nas poziva da oslobodimo oko od površinskog i pogledamo ono što istinski obasjava čoveka.
– Čovek biva iskušavan sve dok se ne očisti. Bog dopušta da ljudske duše budu iskušavane nevoljama sve dok se ne očiste i ne postanu svetle.
Jov je bio i bogataš, i siromah, i pravednik. Nijedan car koji je ikada sedeo na prestolu nije bio tako slavan kao što je bio Jov, taj stub trpljenja, dok je sedeo na đubrištu i blagosiljao Boga. Jov je, sav u crvima i gnoju, sedeo na otvorenom, jer u zatvorenom ne bi mogao da podnese smrad svojih trulećih rana, i blagosiljao je Boga. Hrpa đubreta na kojoj je sedeo bila je dragocenija od carskog prestola, jer je tu, na đubrištu, bilo Carstvo Božije, a na prestolima carskim – greh i smrt.
Za čoveka je štetno sve ono što narušava njegovo duhovno savršenstvo i spasenje, za čuvanje istinitog učenja i vrlinski život. Znao je to i demon lukavi, i zato je Jov lišen imanja, ne da bi ga učinio siromašnim, već da bi ga podstakao da pohuli na Boga, i njegovo telo je napadnuto prištom, ne da bi ga učinio bolesnim, već da bi pokolebao vrlinu njegove duše. Bogataša je pretvorio u siromaha, mnogodetnog – u bezdetnog, zdravog – u bolesnika kojeg razjedaju i proždiru crvi.
Međutim, Jov od svega toga nije pretrpeo nikakvu duhovnu štetu. Čovek koji je sličan Jovu dobar je i pravedan, boji se Boga i udaljava se od zla (Jov 1, 1). Ako je čoveku dato da strada jovovski, a ne shvata smisao svog stradanja, tada se izjednačuje sa stokom koju kolju (Ps. 49, 12).“ – govorio je Sveti Jovan Zlatousti.
Pouka Svetog Jovana Zlatoustog nas uči da je istinska snaga u strpljenju i nepokolebljivoj veri, čak i kada život nas stavlja na „đubrište“ iskušenja. Pravoslavlje nas podseća: vrednost čoveka meri se ne onim što poseduje, već sposobnošću da, suočen sa bolom i gubitkom, ostane veran Bogu i očuva neokaljanu dušu. Jer samo kroz iskušenja svetlost naše duše može da zasija u punoj snazi.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 262 (1,1-5)
1. Pavle i Silvan i Timotej Crkvi Solunskoj koja je u Bogu Ocu i Gospodu Isusu Hristu: Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista. 2. Zahvaljujemo Bogu svagda za sve vas pominjući vas u molitvama svojim, 3. sećajući se neprestano vašeg dela vere, i truda ljubavi, i postojane nade u Gospoda našega Isusa Hrista pred Bogom i Ocem našim, 4. znajući, braćo ljubljena od Boga, da ste izabrani. 5. Jer jevanđelje naše nije propovedano vama samo rečju, nego i u sili i u Duhu Svetome, i sa punim ubeđenjem, kao što znate kakvi smo bili među vama radi vas.
Jevanđelje po Luki, začalo 52 (10,22-24)
22. I okrenuvši se učenicima reče: „Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin, osim Oca, ni ko je Otac, osim Sina, i ako Sin hoće kome otkriti.” 23. I okrenuvši se učenicima nasamo reče: "Blago očima koje vide što vi vidite. 24. Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti što vi vidite, i ne videše; i čuti što vi čujete, i ne čuše."
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Dok svet juri za uspehom, ruski svetitelj podseća da se prava borba vodi u tišini duše — tamo gde se rađa trpljenje, praštanje i nada u vaskrsenje.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Svetitelj i pisac iz 19. veka uči nas da bol koji nanosimo drugima ne ostaje samo kod njih, već se vraća u našu dušu – i da samo pažljivo življenje donosi istinski mir.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Veliki svetitelj i duhovni učitelj pokazuje kako krsni znak i potpuna predaja Bogu uklanjaju teskobu i donose unutrašnji mir u svakodnevni život.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljavljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Pravoslavne crkve koje su prihvatile reformisani julijanski, odnosno Milankovićev, kalendar Božić slave 25. decembra po građanskom kalendaru.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
U duhu hrišćanske ljubavi, poglavar Srpske pravoslavne crkve prevazilazi kalendarske razlike i Hristovo Rođenje čestita svima – od pravoslavnih patrijarha do pape i crkvenih velikodostojnika u Srbiji.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Ako zanemarimo prve duhovne rane koje nanosi zlo, pravoslavni svetac upozorava da nečastivi nastavljaju napade sve do poslednjeg daha – reči Svetog Jovana Zlatoustog mogu potpuno promeniti vaš pogled na veru i pokajanje.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljavljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Pravoslavne crkve koje su prihvatile reformisani julijanski, odnosno Milankovićev, kalendar Božić slave 25. decembra po građanskom kalendaru.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru danas slave Svetog Spiridona Čudotvorca, dok po novom kalendaru proslavljaju Božić. Katolici takođe obeležavaju Božić, dok Jevreji i muslimani ovaj datum posvećuju redovnim molitvama i verskim obavezama.
Ajeti 88:17–20 iz sure El Gašija otkrivaju kako svaki element prirode nosi poruku Svemogućeg i poziva na preispitivanje.
