Dok svet juri za uspehom, ruski svetitelj podseća da se prava borba vodi u tišini duše — tamo gde se rađa trpljenje, praštanje i nada u vaskrsenje.
Svet danas nosi mnogo bola. Ljudi su umorni, nesigurni, usamljeni. U gužvi i buci, malo ko ima kome da kaže istinu, još manje kome da kaže "oprosti“. U toj tišini koja boli, starac Sofronije Saharov nas podseća da svako nosi svoj krst i da se čovek ne spasava bekstvom, već trpljenjem.
Svako nosi svoj krst, ali malo ko zna da ćuti i da prašta
– Mnogo je raspetih oko nas – bolesnih, bez posla, bez budućnosti... Mnogo je neoženjenih i neudatih, bez potomstva, zlostavljanih, koji ne nalaze mir. Mnogo je i onih koji žive u zajednici, a ipak su usamljeni – nemaju čoveka pored sebe da porazgovaraju. Niko više ne zna da prećuti, kada je potrebno. Niti da izgovori onu reč, koja se izgovara teže od svih drugih, reč „oprosti“ – govorio je starac Sofronije, a onda bi dodao:
– Mi nemamo iskušenja mučeništva, kakva su imali rani hrišćani i kakva imaju danas u Keniji, Siriji i Iraku. Naše mučeništvo je mentalno, koje iscrpljuje, mrcvari dušu i kida je parče po parče... Jedini lek svima koji nose svoj krst jeste trpljenje i čekanje. Drugog izlaza nema. Ne očaj i beznađe, nego nada u dan koji čekamo – dan vaskrsenja – zaključuje starac Sofronije Saharov.
Trpljenje nije slabost, već snaga koja rađa vaskrsenje
U tim rečima nema utehe bez istine. Trpljenje nije poziv na pasivnost, već na veru. Nije kraj, već put kroz tamu ka svetlosti. Starac nas uči da Hristov put ne vodi preko lakih rešenja, nego preko smirenja, ćutanja i nade.
Čitanje Jevanđelja za 21. petak po Duhovima
SviatlanaLaza/Shutterstock
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 253 (2,1-7)
1. Hoću, dakle, da znate koliku borbu imam za vas i za one u Laodikiji i u Jerapolju, i za sve koji ne vidješe lica mojega u telu, 2. Da se utješe srca njihova, da se sjedine u ljubavi i u svakome bogatstvu punoga razumevanja za poznanje tajne Boga i Oca i Hrista, 3. U kome su sakrivena sva blaga premudrosti i znanja. 4. A ovo govorim, da vas neko ne prevari zavodljivim rečima.
5. Jer ako sam telom i odsutan, ali sam duhom sa vama, radujući se i videći vaš red i čvrstinu vaše vjere u Hrista. 6. Kako, dakle, primiste Hrista Isusa Gospoda, tako u Njemu i živite, 7. Ukorenjeni i nazidani u Njemu, i utvrđeni u vjeri kao što ste naučeni, izobilujući u njoj sa zahvalnošću.
Jevanđelje po Luki, začalo 42. (9,12-18)
12. A dan stade naginjati. Tada pristupiše Dvanaestorica i rekoše mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i zaseoke, i kek nađu hrane, jer smo ovdje u pustom mjestu. 13. A on im reče: Podajte im vi da jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hljebova i dve ribe; sem da mi odemo i kupimo hrane za sav ovaj narod. 14. Jer bijaše ljudi, oko pet hiljada. Ali on reče učenicima svojim: Posadite ih na skupine po pedeset.
15. I učiniše tako, i posadiše ih sve. 16. A on uze onih pet hljebova i obje ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da postave narodu. 17. I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada što im preteče dvanaest kotarica. 18. I kada se jedanput moljaše Bogu nasamo, s njim behu učenici, i zapita ih govoreći: "Šta govori narod ko sam ja?"
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
U razgovoru sa apostolskim nuncijem Luiđijem Bjankom u Beogradu, poglavar SPC govorio je o pritiscima, zabranama i pokušajima da se izbriše duhovni i istorijski identitet Srba na Kosovu i Metohiji.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
Malo je onih koji znaju kako su lanci iz jerusalimske i rimske tamnice postali jedna od najpoštovanijih hrišćanskih relikvija i zašto se upravo u njima prepoznaje poruka da prava sloboda ne zavisi od zidova ni od ključeva.
Pečeni krompir sa sirom koji spaja porodicu - recept za starinsko jelo koje su bake pripremale u danima kada Crkva ne propisuje post, idealno za brze i zasitne ručkove kod kuće.
