Dok svet juri za uspehom, ruski svetitelj podseća da se prava borba vodi u tišini duše — tamo gde se rađa trpljenje, praštanje i nada u vaskrsenje.
Svet danas nosi mnogo bola. Ljudi su umorni, nesigurni, usamljeni. U gužvi i buci, malo ko ima kome da kaže istinu, još manje kome da kaže "oprosti“. U toj tišini koja boli, starac Sofronije Saharov nas podseća da svako nosi svoj krst i da se čovek ne spasava bekstvom, već trpljenjem.
Svako nosi svoj krst, ali malo ko zna da ćuti i da prašta
– Mnogo je raspetih oko nas – bolesnih, bez posla, bez budućnosti... Mnogo je neoženjenih i neudatih, bez potomstva, zlostavljanih, koji ne nalaze mir. Mnogo je i onih koji žive u zajednici, a ipak su usamljeni – nemaju čoveka pored sebe da porazgovaraju. Niko više ne zna da prećuti, kada je potrebno. Niti da izgovori onu reč, koja se izgovara teže od svih drugih, reč „oprosti“ – govorio je starac Sofronije, a onda bi dodao:
– Mi nemamo iskušenja mučeništva, kakva su imali rani hrišćani i kakva imaju danas u Keniji, Siriji i Iraku. Naše mučeništvo je mentalno, koje iscrpljuje, mrcvari dušu i kida je parče po parče... Jedini lek svima koji nose svoj krst jeste trpljenje i čekanje. Drugog izlaza nema. Ne očaj i beznađe, nego nada u dan koji čekamo – dan vaskrsenja – zaključuje starac Sofronije Saharov.
Trpljenje nije slabost, već snaga koja rađa vaskrsenje
U tim rečima nema utehe bez istine. Trpljenje nije poziv na pasivnost, već na veru. Nije kraj, već put kroz tamu ka svetlosti. Starac nas uči da Hristov put ne vodi preko lakih rešenja, nego preko smirenja, ćutanja i nade.
Čitanje Jevanđelja za 21. petak po Duhovima
SviatlanaLaza/Shutterstock
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 253 (2,1-7)
1. Hoću, dakle, da znate koliku borbu imam za vas i za one u Laodikiji i u Jerapolju, i za sve koji ne vidješe lica mojega u telu, 2. Da se utješe srca njihova, da se sjedine u ljubavi i u svakome bogatstvu punoga razumevanja za poznanje tajne Boga i Oca i Hrista, 3. U kome su sakrivena sva blaga premudrosti i znanja. 4. A ovo govorim, da vas neko ne prevari zavodljivim rečima.
5. Jer ako sam telom i odsutan, ali sam duhom sa vama, radujući se i videći vaš red i čvrstinu vaše vjere u Hrista. 6. Kako, dakle, primiste Hrista Isusa Gospoda, tako u Njemu i živite, 7. Ukorenjeni i nazidani u Njemu, i utvrđeni u vjeri kao što ste naučeni, izobilujući u njoj sa zahvalnošću.
Jevanđelje po Luki, začalo 42. (9,12-18)
12. A dan stade naginjati. Tada pristupiše Dvanaestorica i rekoše mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i zaseoke, i kek nađu hrane, jer smo ovdje u pustom mjestu. 13. A on im reče: Podajte im vi da jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hljebova i dve ribe; sem da mi odemo i kupimo hrane za sav ovaj narod. 14. Jer bijaše ljudi, oko pet hiljada. Ali on reče učenicima svojim: Posadite ih na skupine po pedeset.
15. I učiniše tako, i posadiše ih sve. 16. A on uze onih pet hljebova i obje ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da postave narodu. 17. I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada što im preteče dvanaest kotarica. 18. I kada se jedanput moljaše Bogu nasamo, s njim behu učenici, i zapita ih govoreći: "Šta govori narod ko sam ja?"
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Na praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, vernici su slušali reči koje podstiču na preispitivanje u svakodnevnom životu i pozivaju na ljubav čak i prema onima koji nas mrze.
Od jeretika i vračeva do bezbožnih sveštenika – upozorenja ove podvižnice sa Krita potresaju verne i pozivaju na molitvu, pokajanje i život čistog srca.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka podseća da vera nije samo spoljašnji čin, već štit koji čuva srce od nevidljivih iskušenja i zla koje ponekad nosimo nesvesno, čak i sami prema sebi.
Dugogodišnji čuvar kivota Svetog Vasilija Ostroškog govorio je bez zadrške o gordosti - o grehu koji čoveka sprečava da se spusti do istine o sebi i da u pokajanju pronađe mir duše.
Od jeretika i vračeva do bezbožnih sveštenika – upozorenja ove podvižnice sa Krita potresaju verne i pozivaju na molitvu, pokajanje i život čistog srca.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na opelu bivšeg košarkaša Mornara, pionira ovog sporta u Baru i uzornog hrišćanina, jeromonah Rafailo i vladika Pajsije govorili su o njegovoj veri, ljubavi prema porodici i neugasloj svetlosti koju je ostavio u zajednici.
Jednostavan recept koji spaja tradiciju i brzu pripremu, idealan za sve ukućane, uz tajnu dodatne arome koja čini jelo neodoljivim na svakoj pravoslavnoj slavnoj trpezi.
