On se ne kaje, ne popravlja, nego uporno radi sve da bi što više ljudi odveo u propast, objašnjava sveštenik kako se ponaša spletkaroš.
Pravoslavlje na spletkarenje gleda kao na jedan od najtežih oblika duhovnog pada čoveka, jer ono ne razara samo odnose među ljudima, već i samu unutrašnju čistotu duše.
Kako Crkva, a samim tim i Bog, gledaju na spletkaranje, i ko su spletkaroši i zašto to rade, najbolje je na svom Fejsbuk nalogu objasnio otac Bojan Krstanović.
Otac Bojan kaže da su spletkaroši, pre svega, ljudi koji nisu srećni, a objašnjava i zašto.
- Sam đavo je nekada bio anđeo. No, nije mu bilo dovoljno to, nije slavio Boga onako kako je trebalo, poželeo je da bude Bog, te je oteran iz raja - počeo je otac Bojan pa dalje nastavio:
- On se ne kaje, ne popravlja... nego uporno radi sve da bi što više ljudi odveo u propast.
Shutterstock/Stock-Asso
Spletkarenje je teđak oblik đavoimanosti
A, evo i šta je otac Bojan rekao o samom karakteru spletkaroša.
- Spletkaroši. To su ljudi koji nisu srećni u tome što su, ne žele da se trude, da rade, da se menjaju, da se popravljaju, da napreduju... Ništa od toga ne žele da rade, ali žele neke više položaje i što veću vlast.
Oni zbog toga, kaže otac Bojan, prave razne spletke da bi njima saplitali sve druge koji žele da se trude.
Međutim, naglašava, spletkaroši na kraju sami padaju u svoje mreže koje su ispleli.
- Draga braćo i sestre, svako zrno truda koje ste s ljubavlju posejali mora iznići kad-tad. Niko i ništa ga ne može sprečiti. Samo se trudite svim silama i budite sigurni da ćete ubirati plodove svoga rada. Žao mi je onih koji spletkare jer će i oni da ubiru plodove svoga rada - poručio je otac Bojan Krstanović
I duševne, i duhovne, ali i mentalne bolesti su deo naše stvarnosti. Nažalost, savremena psihijatrija ne pravi jasnu razliku između duhovnih, duševnih i mentalnih poremećaja i sve svodi na mentalne, nalezeći da upotrebom određenih lekova, mnoge stvari mogu da se promene, istakao je otac Miloš Vesin.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
