I duševne, i duhovne, ali i mentalne bolesti su deo naše stvarnosti. Nažalost, savremena psihijatrija ne pravi jasnu razliku između duhovnih, duševnih i mentalnih poremećaja i sve svodi na mentalne, nalezeći da upotrebom određenih lekova, mnoge stvari mogu da se promene, istakao je otac Miloš Vesin.
Sve više ljudi danas oboleva od mentalnih bolesti - depresije, anksioznosti, poremećaja ponašanja, zavisnosti, ali i ozbiljnijih stanja poput psihoza i šizofrenije. Medicina ih posmatra kao poremećaje koji se mogu lečiti terapijom i lekovima, i sve više govori o važnosti da se o njima otvoreno priča.
Crkva, sa svoje strane, mentalne bolesti vidi kao posledicu udaljavanja čoveka od Boga, pada u greh, duhovnu pomućenost, a u nekim slučajevima i kao moguću zaposednutost demonskim silama, što je dovodi u ozbiljan sukob sa lekarima.
Sveštenik i profesor na Bogoslovskom fakultetu Miloš Vesin, koji je, pored ovoga i doktor psihologije, za TV Hram se bavio pitanjem mentalnih bolesti i tom prilikom je rekao da Crkva ove bolesti priznaje, da su one poremećaj harmonije između tela, duše i duha, ali nije poricao da mogu biti i proizvod đavoimanosti.
On je, ovom prilikom, objasnio i kako razlikovati duševno oboljenje od zaposednutosti demonima.
- I duševne, i duhovne, ali i mentalne bolesti su deo naše stvarnosti. Nažalost, savremena psihijatrija ne pravi jasnu razliku između duhovnih, duševnih i mentalnih poremećaja i sve svodi na mentalne, nalezeći da upotrebom određenih lekova, mnoge stvari mogu da se promene. Uzroci ne mogu da se otklone nikakvim lekovima. Mogu samo da se simptomi delimično ublaže ili na neko vreme da se otklone, dok se ne javi potreba za većom dozom ili za primenom nekog drugog, odnosno dodavanjem drugog ili trećeg leka - počeo je on i nastavio:
- Nije mali broj, ni u prošlosti a ni da danas, pravoslavnih sveštenika, čak i episkopa, koji su bili doktori medicine, specijalisti psihijatrije.
Kao samo jedan primer navodi velikana ruske psihijatrije u 20. veku, episkopa Maksima Žižilenka, inače prvog katakombnog episkopa RPC posle revolucije, koji je sa blagoslavom patrijarha mučenika Tihona Belavina, svetog novomučenika Tihona, primio monaški čin i bio izabran za episkopa.
Kaže i da su tada ruski psihijatri koristili test, koji i sada primenjuje neke njihove kolege, kojim su utvrđivali da li je neko mentalno bolestan ili je zaposednut đavolom.
- Kada pomenuste đavoimanost, interesantno je da su ruski lekari, psihijatri, u tom revolucionarnom vremenu, a mnogi se tome vraćaju i danas, imali sledeći test. Pred pacijenta, za koga nije tačno mogla da se uspostavi dijagnoza, da li ima problem psihitične prirode ili je đavoiman, stavili bi dve ili tri čaše vode. U jednoj ili dve čaše bi bila obična vode, u treću bi stavljali svetu vodu. Ukoliko bi čovek prišao čaši obične vode, to je bila đavoimanost. Neće, beži, što bi se reklo "kao đavo od krsta". Ta izreka, inače, ima utemeljenje u empiriji. I kad su postavljali četiri čaše sa bogojavljenskom vodom i jednu sa običnom, đavoimani čovek bi posezao za običanom vodom. Sve čaše su, inače, bile iste, u njima je bila i ista količina vode.
Da bi čovek odagnao anksioznost, mora da ima poverenja u Boga, a protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin objašnjava i kako se to tog poverenja dolazi.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
O, kako je potrebno paziti na svoje srce! Jer đavo napada spasenje čovekovo kroz vrata srca, jer je tu čovek uvek slabiji i lakše popušta.
Kaže da je na nama samo da priložimo malo sopstvenog truda, iskrenu nameru i otvoreno srce.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Mnogi brakovi se sklapaju dok parovi još plutaju u oblacima zaljubljenosti i neretko, brzo i "pucaju".
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
