I duševne, i duhovne, ali i mentalne bolesti su deo naše stvarnosti. Nažalost, savremena psihijatrija ne pravi jasnu razliku između duhovnih, duševnih i mentalnih poremećaja i sve svodi na mentalne, nalezeći da upotrebom određenih lekova, mnoge stvari mogu da se promene, istakao je otac Miloš Vesin.
Sve više ljudi danas oboleva od mentalnih bolesti - depresije, anksioznosti, poremećaja ponašanja, zavisnosti, ali i ozbiljnijih stanja poput psihoza i šizofrenije. Medicina ih posmatra kao poremećaje koji se mogu lečiti terapijom i lekovima, i sve više govori o važnosti da se o njima otvoreno priča.
Crkva, sa svoje strane, mentalne bolesti vidi kao posledicu udaljavanja čoveka od Boga, pada u greh, duhovnu pomućenost, a u nekim slučajevima i kao moguću zaposednutost demonskim silama, što je dovodi u ozbiljan sukob sa lekarima.
Sveštenik i profesor na Bogoslovskom fakultetu Miloš Vesin, koji je, pored ovoga i doktor psihologije, za TV Hram se bavio pitanjem mentalnih bolesti i tom prilikom je rekao da Crkva ove bolesti priznaje, da su one poremećaj harmonije između tela, duše i duha, ali nije poricao da mogu biti i proizvod đavoimanosti.
On je, ovom prilikom, objasnio i kako razlikovati duševno oboljenje od zaposednutosti demonima.
- I duševne, i duhovne, ali i mentalne bolesti su deo naše stvarnosti. Nažalost, savremena psihijatrija ne pravi jasnu razliku između duhovnih, duševnih i mentalnih poremećaja i sve svodi na mentalne, nalezeći da upotrebom određenih lekova, mnoge stvari mogu da se promene. Uzroci ne mogu da se otklone nikakvim lekovima. Mogu samo da se simptomi delimično ublaže ili na neko vreme da se otklone, dok se ne javi potreba za većom dozom ili za primenom nekog drugog, odnosno dodavanjem drugog ili trećeg leka - počeo je on i nastavio:
- Nije mali broj, ni u prošlosti a ni da danas, pravoslavnih sveštenika, čak i episkopa, koji su bili doktori medicine, specijalisti psihijatrije.
Kao samo jedan primer navodi velikana ruske psihijatrije u 20. veku, episkopa Maksima Žižilenka, inače prvog katakombnog episkopa RPC posle revolucije, koji je sa blagoslavom patrijarha mučenika Tihona Belavina, svetog novomučenika Tihona, primio monaški čin i bio izabran za episkopa.
Kaže i da su tada ruski psihijatri koristili test, koji i sada primenjuje neke njihove kolege, kojim su utvrđivali da li je neko mentalno bolestan ili je zaposednut đavolom.
- Kada pomenuste đavoimanost, interesantno je da su ruski lekari, psihijatri, u tom revolucionarnom vremenu, a mnogi se tome vraćaju i danas, imali sledeći test. Pred pacijenta, za koga nije tačno mogla da se uspostavi dijagnoza, da li ima problem psihitične prirode ili je đavoiman, stavili bi dve ili tri čaše vode. U jednoj ili dve čaše bi bila obična vode, u treću bi stavljali svetu vodu. Ukoliko bi čovek prišao čaši obične vode, to je bila đavoimanost. Neće, beži, što bi se reklo "kao đavo od krsta". Ta izreka, inače, ima utemeljenje u empiriji. I kad su postavljali četiri čaše sa bogojavljenskom vodom i jednu sa običnom, đavoimani čovek bi posezao za običanom vodom. Sve čaše su, inače, bile iste, u njima je bila i ista količina vode.
Da bi čovek odagnao anksioznost, mora da ima poverenja u Boga, a protojerej-stavrofor prof. dr Miloš Vesin objašnjava i kako se to tog poverenja dolazi.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
O, kako je potrebno paziti na svoje srce! Jer đavo napada spasenje čovekovo kroz vrata srca, jer je tu čovek uvek slabiji i lakše popušta.
Kaže da je na nama samo da priložimo malo sopstvenog truda, iskrenu nameru i otvoreno srce.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Kako geopolitička napetost raste, starci sa Svete gore upozoravaju da današnji događaji odjekuju proroštvima Svetog Kozme, Svetog Pajsija i Svetog Porfirija, pozivajući vernike na budnost i nadu.
U jeku međunarodnih tenzija i poremećaja u avio-saobraćaju, hiljade vernika i crkvene delegacije iz Evrope i Bliskog istoka dolaze 22. marta 2026. godine da odaju počast blaženopočivšem vođi Gruzijske crkve.
Otkrijte kako ovo tradicionalno arapsko jelo od sočne piletine i aromatičnog povrća u tren oka postaje zvezda porodične trpeze.
Dva značajna spomena padaju istog dana, pa Tipik nalaže drugačiji raspored kako bi oba bila proslavljena bez skraćivanja i narušavanja bogoslužbenog poretka.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mnogi brakovi se sklapaju dok parovi još plutaju u oblacima zaljubljenosti i neretko, brzo i "pucaju".
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Kako geopolitička napetost raste, starci sa Svete gore upozoravaju da današnji događaji odjekuju proroštvima Svetog Kozme, Svetog Pajsija i Svetog Porfirija, pozivajući vernike na budnost i nadu.
U jeku međunarodnih tenzija i poremećaja u avio-saobraćaju, hiljade vernika i crkvene delegacije iz Evrope i Bliskog istoka dolaze 22. marta 2026. godine da odaju počast blaženopočivšem vođi Gruzijske crkve.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Od razgovora sa ocem do vizije neba i Zemlje - ajeti 6:74-75 otkrivaju moć vere, hrabrosti i unutrašnjeg preispitivanja.
Svi su bili vojvode vizantijskog cara Teofila.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
