Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
U duhu starih zimskih okupljanja, kada se oko ognjišta širio miris domaće hrane i zajedničke radosti, pita pastrmajlija zauzimala je posebno mesto na trpezi. Ova tradicionalna pita, poznata po svom bogatom mesnom nadevu i izduženom ovalnom obliku, najčešće se spremala vikendom, oko 10 ili 11 sati pre podneva, posle liturgije, kada bi cela porodica ili prijatelji seli za sto bez žurbe. Tog dana nije bilo klasičnog ručka — pastrmajlija je bila središte druženja i topline doma. Uz svinjsko ili teleće meso, sušenu ovčetinu i mirisno testo, ova pita čuvala je duh zajedništva, kakav je i danas duboko ukorenjen u starinskim domovima, naročito u zimskom periodu u toku praznika i posle Božićnog posta.
500 g brašna
paketić kvasca
250 ml vode
kašičica soli
500 g svinjskog ili telećeg mesa
100 g suve ovčetine
4 jajeta
biber, aleva paprika
Dan pre pripreme iseckajte meso na sitne kockice, posolite ga i dodajte biber i alevu papriku. Sve dobro promešajte i ostavite da prenoći na hladnom, kako bi se ukusi sjedinili i meso postalo mekše i mirisnije.
Sledećeg jutra razmutite kvasac u malo tople vode sa kašičicom šećera i malo brašna, pa ga ostavite da nadođe. U velikoj činiji prosejte brašno, dodajte kašičicu soli i nadošli kvasac, a zatim sipajte toplu vodu i zamesite glatko, meko testo. Pokrijte ga i ostavite na toplom da naraste oko sat vremena. Kada testo udvostruči svoj volumen, premesite ga i podelite na dve loptice.
Svaku lopticu pažljivo rastanjite u plehu u ovalnom obliku i po ivici oblikujte venac od testa. Namastite testo, a po sredini rasporedite mesni nadev koji ste pripremili dan ranije. (Ako želite bogatiji ukus, meso možete kratko izdinstati pre nego što ga stavite.)
Pastrmajliju pecite u rerni zagrejanoj na 220 °C oko 30 minuta, dok testo ne dobije zlatnu koricu, a miris mesa ne ispuni celu kuću. U međuvremenu umutite jaja viljuškom i kada je pita gotovo pečena, prelijte ih preko nadeva. Venac od testa premažite mašću i vratite pleh u rernu na još nekoliko minuta, samo da se jaja blago zapeku.
Poslužite je dok je još topla, uz turšiju ili kiseli kupus, i uživajte u ukusu koji podseća na stare zimske nedelje i porodična okupljanja.
Gusta čorba od mesa i povrća koja se vekovima pripremala u selima, danas vraća miris doma i tradiciju starih majstora kuhinje.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu.
Od zapečenog kukuruznog brašna do slojeva suhog mesa i kajmaka – naučite kako pripremiti ovo hranljivo jelo balkanske tradicije koje vekovima spaja ukuse i običaje naših predaka.
Od domaćeg sira do pažljivo zatvorenog testa – recept koji se prenosi s kolena na koleno i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Primio je krštenje od Jovana, a potom je upoznao Gospoda Isusa Hrista i pošao za njim.
Jeromonah Nazarije Basilaja poručuje da Crkva ne sme da zaboravi stradanje monaštva i pozvao je na molitvu da se progon i nasilje nad hrišćanima više nikada ne ponove.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Sušene pečurke i nekoliko običnih namirnica, uz posebnu tehniku pripreme, daju jelu bogat ukus, a jedan detalj iz ruske manastirske kuhinje pravi najveću razliku.
Tokom svečanog bdenija dve iskušenice primile monaški postrig i započele novi životni put, posvećen Hristu i Crkvi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje mekano i sočno jelo s kiselim mlekom, koje su domaćice pripremale kad je trebalo brzo, toplo i zasitno rešenje za mrsne dane ili Belu nedelju.
Bez gotovih kora i bez žurbe, od kvasnog testa i sira, ovo jelo se peklo kad se htelo nešto jednostavno, sito i pošteno – baš onako kako se nekad kuvalo.
Nastala kao spoj proje i pite, ova jednostavna, meka i sočna domaća čarolija gotova je za pola sata, a oduševiće i mlade domaćice i iskusne kuvarice koje cene proverene recepte.
Vranjanski propeć nije samo omiljeni doručak naših baka, već i ukus koji vraća mirise ognjišta, dedine ruke u brašnu i toplinu jutra kroz pendžer u kome se prvi dim meša sa pesmom.
Sušene pečurke i nekoliko običnih namirnica, uz posebnu tehniku pripreme, daju jelu bogat ukus, a jedan detalj iz ruske manastirske kuhinje pravi najveću razliku.
Kore od oraha i raskošan fil čine je poslasticom kojoj ćete se uvek rado vraćati.
Bez komplikovanih koraka i namirnica koje morate posebno da kupujete, ovaj mekani kolač priprema se brzo, a završni dodir daju šećer u prahu i mirisna korica pomorandže.
Recept iz domaće kuhinje donosi jednostavnu poslasticu od nekoliko sastojaka, sa vazdušastim slojevima i bogatim čokoladnim punjenjem koje će obradovati i najmlađe i odrasle.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Samuila po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Mamant. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženih mučenika septembarskih progona iSvetog Salomona Leklerka, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Čudo koje je Hristos učinio na svadbi u Kani Galilejskoj krije važnu pouku za supružnike
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
