Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
U duhu starih zimskih okupljanja, kada se oko ognjišta širio miris domaće hrane i zajedničke radosti, pita pastrmajlija zauzimala je posebno mesto na trpezi. Ova tradicionalna pita, poznata po svom bogatom mesnom nadevu i izduženom ovalnom obliku, najčešće se spremala vikendom, oko 10 ili 11 sati pre podneva, posle liturgije, kada bi cela porodica ili prijatelji seli za sto bez žurbe. Tog dana nije bilo klasičnog ručka — pastrmajlija je bila središte druženja i topline doma. Uz svinjsko ili teleće meso, sušenu ovčetinu i mirisno testo, ova pita čuvala je duh zajedništva, kakav je i danas duboko ukorenjen u starinskim domovima, naročito u zimskom periodu u toku praznika i posle Božićnog posta.
500 g brašna
paketić kvasca
250 ml vode
kašičica soli
500 g svinjskog ili telećeg mesa
100 g suve ovčetine
4 jajeta
biber, aleva paprika
Dan pre pripreme iseckajte meso na sitne kockice, posolite ga i dodajte biber i alevu papriku. Sve dobro promešajte i ostavite da prenoći na hladnom, kako bi se ukusi sjedinili i meso postalo mekše i mirisnije.
Sledećeg jutra razmutite kvasac u malo tople vode sa kašičicom šećera i malo brašna, pa ga ostavite da nadođe. U velikoj činiji prosejte brašno, dodajte kašičicu soli i nadošli kvasac, a zatim sipajte toplu vodu i zamesite glatko, meko testo. Pokrijte ga i ostavite na toplom da naraste oko sat vremena. Kada testo udvostruči svoj volumen, premesite ga i podelite na dve loptice.
Svaku lopticu pažljivo rastanjite u plehu u ovalnom obliku i po ivici oblikujte venac od testa. Namastite testo, a po sredini rasporedite mesni nadev koji ste pripremili dan ranije. (Ako želite bogatiji ukus, meso možete kratko izdinstati pre nego što ga stavite.)
Pastrmajliju pecite u rerni zagrejanoj na 220 °C oko 30 minuta, dok testo ne dobije zlatnu koricu, a miris mesa ne ispuni celu kuću. U međuvremenu umutite jaja viljuškom i kada je pita gotovo pečena, prelijte ih preko nadeva. Venac od testa premažite mašću i vratite pleh u rernu na još nekoliko minuta, samo da se jaja blago zapeku.
Poslužite je dok je još topla, uz turšiju ili kiseli kupus, i uživajte u ukusu koji podseća na stare zimske nedelje i porodična okupljanja.
Gusta čorba od mesa i povrća koja se vekovima pripremala u selima, danas vraća miris doma i tradiciju starih majstora kuhinje.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Autentični recept iz Ohrida u kojem sporo kuvanje i pažljivo birani sastojci pretvaraju jednostavne namirnice u raskoš ukusa i mirisa koji vraćaju toplinu doma na trpezu.
Od zapečenog kukuruznog brašna do slojeva suhog mesa i kajmaka – naučite kako pripremiti ovo hranljivo jelo balkanske tradicije koje vekovima spaja ukuse i običaje naših predaka.
Od domaćeg sira do pažljivo zatvorenog testa – recept koji se prenosi s kolena na koleno i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez gotovih kora i bez žurbe, od kvasnog testa i sira, ovo jelo se peklo kad se htelo nešto jednostavno, sito i pošteno – baš onako kako se nekad kuvalo.
Nastala kao spoj proje i pite, ova jednostavna, meka i sočna domaća čarolija gotova je za pola sata, a oduševiće i mlade domaćice i iskusne kuvarice koje cene proverene recepte.
Vranjanski propeć nije samo omiljeni doručak naših baka, već i ukus koji vraća mirise ognjišta, dedine ruke u brašnu i toplinu jutra kroz pendžer u kome se prvi dim meša sa pesmom.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
