Bez gotovih kora i bez žurbe, od kvasnog testa i sira, ovo jelo se peklo kad se htelo nešto jednostavno, sito i pošteno – baš onako kako se nekad kuvalo.
Posle dana dužeg posta, ili u nedelji kada je dozvoljen beli mrs pred Vaskršnji post, trpeza se ne doživljava kao izlog obilja, već kao tiha nagrada za strpljenje. Tada se, u kućama staroplaninskog kraja, iz rerne izvlačilo nešto skromno, ali pouzdano - pita od kvasnog testa i sira, da nahrani i telo i dušu. Miris koji se širio nije pozivao na raskoš, nego na sabranost: da se sedne, prekrsti, prelomi pita, koja se obično nije sekla nožem, i podeli ono što ima.
Takva jela nisu nastajala iz potrebe da se impresionira, već da se izdrži i sačuva red u danu. Baranica pripada upravo toj porodici recepata - onima koji pamte meru, jednostavnost i zahvalnost. U njoj nema prečica ni suvišnih ukrasa: samo mekano testo, sir i strpljenje da se sačeka da korica porumeni. Zato se i danas, kada se pravi, ne peče samo pita, nego i uspomena na vreme u kojem je i najobičniji zalogaj imao svoje mesto i smisao.
(za pleh prečnika oko 26 cm)
Za testo
• 150 ml mlakog mleka
• 150 ml mlake vode
• 20 g svežeg kvasca (ili 7 g suvog)
• ½ kašičice šećera
• ½ kašičice soli
• ½ kesice praška za pecivo
• 300-350 g glatkog brašna
• 2 kašike ulja ili masti
Za fil
• 300-350 g belog sira
• 1 jaje
Za pleh
• 2-3 kašike ulja ili masti
U činiji pomešajte mlako mleko i vodu, dodajte šećer i izmrvljeni kvasac. Ostavite 5–10 minuta da se kvasac aktivira.
U većoj posudi sjedinite brašno, so i prašak za pecivo. Dodajte nadošli kvasac i ulje ili mast, pa mešajte dok ne dobijete glatko, gusto testo - nešto ređe od testa za hleb, a gušće od testa za palačinke. Pleh stavite na ringlu, dodajte masnoću i zagrevajte dok se potpuno ne istopi i ne prekrije dno. Sipajte testo u vruć pleh i ravnomerno ga rasporedite.
Izmrvite sir, pomešajte ga sa jajetom i rasporedite preko testa. Pecite u unapred zagrejanoj rerni na 200 °C oko 30-40 minuta, dok baranica ne porumeni i ivice ne počnu da se odvajaju od pleha. Izvadite iz rerne, pokrijte krpom i ostavite desetak minuta da "odmori".
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Brza, jednostavna i aromatična, ova pogača s belim lukom i puterom pravi domaću atmosferu u svakom trenutku.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Kada šarena jaja izgube pažnju najmlađih, ovaj brz i praktičan recept vraća ih na sto u sasvim drugačijem, primamljivom obliku, bez mnogo truda i sa sastojcima koje već imate.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
