Bez gotovih kora i bez žurbe, od kvasnog testa i sira, ovo jelo se peklo kad se htelo nešto jednostavno, sito i pošteno – baš onako kako se nekad kuvalo.
Posle dana dužeg posta, ili u nedelji kada je dozvoljen beli mrs pred Vaskršnji post, trpeza se ne doživljava kao izlog obilja, već kao tiha nagrada za strpljenje. Tada se, u kućama staroplaninskog kraja, iz rerne izvlačilo nešto skromno, ali pouzdano - pita od kvasnog testa i sira, da nahrani i telo i dušu. Miris koji se širio nije pozivao na raskoš, nego na sabranost: da se sedne, prekrsti, prelomi pita, koja se obično nije sekla nožem, i podeli ono što ima.
Takva jela nisu nastajala iz potrebe da se impresionira, već da se izdrži i sačuva red u danu. Baranica pripada upravo toj porodici recepata - onima koji pamte meru, jednostavnost i zahvalnost. U njoj nema prečica ni suvišnih ukrasa: samo mekano testo, sir i strpljenje da se sačeka da korica porumeni. Zato se i danas, kada se pravi, ne peče samo pita, nego i uspomena na vreme u kojem je i najobičniji zalogaj imao svoje mesto i smisao.
(za pleh prečnika oko 26 cm)
Za testo
• 150 ml mlakog mleka
• 150 ml mlake vode
• 20 g svežeg kvasca (ili 7 g suvog)
• ½ kašičice šećera
• ½ kašičice soli
• ½ kesice praška za pecivo
• 300-350 g glatkog brašna
• 2 kašike ulja ili masti
Za fil
• 300-350 g belog sira
• 1 jaje
Za pleh
• 2-3 kašike ulja ili masti
U činiji pomešajte mlako mleko i vodu, dodajte šećer i izmrvljeni kvasac. Ostavite 5–10 minuta da se kvasac aktivira.
U većoj posudi sjedinite brašno, so i prašak za pecivo. Dodajte nadošli kvasac i ulje ili mast, pa mešajte dok ne dobijete glatko, gusto testo - nešto ređe od testa za hleb, a gušće od testa za palačinke. Pleh stavite na ringlu, dodajte masnoću i zagrevajte dok se potpuno ne istopi i ne prekrije dno. Sipajte testo u vruć pleh i ravnomerno ga rasporedite.
Izmrvite sir, pomešajte ga sa jajetom i rasporedite preko testa. Pecite u unapred zagrejanoj rerni na 200 °C oko 30-40 minuta, dok baranica ne porumeni i ivice ne počnu da se odvajaju od pleha. Izvadite iz rerne, pokrijte krpom i ostavite desetak minuta da "odmori".
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Brza, jednostavna i aromatična, ova pogača s belim lukom i puterom pravi domaću atmosferu u svakom trenutku.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stotine plivača učestvovalo u ledenoj Dunavskoj vodi u tradicionalnom plivanju koje okuplja vernike i građane.
Na Zlatarskom jezeru jutros je zabeležen trenutak hrabrosti i vere – dok su hladni talasi škripali pod rukama plivača, publika je ispratila osmeh i odlučnost mladog pobednika.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
Brza, jednostavna i aromatična, ova pogača s belim lukom i puterom pravi domaću atmosferu u svakom trenutku.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Nakon bogosluženja, sveštenik baca Krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
Bez gotovih kora i bez žurbe, od kvasnog testa i sira, ovo jelo se peklo kad se htelo nešto jednostavno, sito i pošteno – baš onako kako se nekad kuvalo.
Reči ruskog svetitelja nude neočekivano jednostavan odgovor onima koje pritiskaju misli, nemir i osećaj da im je duša postala tesna.
