Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Mnogi ljudi vode teške, često nevidljive borbe sa zlim pomislima koje ih, uprkos velikim ličnim naporima, neprestano proganjaju. Takve pomisli dolaze nenajavljeno, iscrpljuju um i srce, stvaraju nemir, strah i osećaj bezizlaznosti.
Čovek se trudi da ih potisne, da ih ignoriše ili pobedi sopstvenom snagom, ali one se često vraćaju još jače, ostavljajući osećaj poraza i zbunjenosti. Mnogi više ne znaju šta da rade, kome da se obrate i gde da pronađu olakšanje.
U potrazi za lekom, veliki broj ljudi pomoć traži i kod psihijatara i psihologa. Odlaze na terapije, koriste lekove i pokušavaju da pronađu racionalna objašnjenja za unutrašnje nemire koji ih muče.
Iako savremena medicina može da pomogne u ublažavanju određenih stanja, pitanje zlih pomisli za mnoge ostaje dublje i složenije, jer se ne tiče samo psihe, već i duhovnog života čoveka.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života. U učenju Svetih otaca jasno se naglašava da zle pomisli ne treba poistovećivati sa ličnošću čoveka, jer one nisu njegov istinski glas, već dolaze spolja, od palih duhova koji nastoje da pomrače um i udalje čoveka od Boga.
Čovek nije odgovoran za samu pojavu takvih pomisli, ali snosi odgovornost ukoliko ih prihvati, razrađuje ili sa njima ulazi u unutrašnji dijalog. Zato Crkva uči da se sa zlim pomislima ne raspravlja, već da se one preseku molitvom, smirenjem i oslanjanjem na Božju pomoć, a ne na sopstvenu snagu.
Kao izlaz iz ove borbe, otac Rafailo Boljević posebno ističe molitvu i prizivanje imena Isusovog, naglašavajući da čovek sam ne može da pobedi nevidljive sile, već da tu borbu treba da preda Gospodu.
- Kad prizovemo ime Isusovo u odnosu na demonske pomisli i njihove spletke, sile tog imena, a to je ime Božje, a on sve spletke demonske poznaje, onda on preuzima i pobeđuje za nas. To su duhovi, nevidljive sile, ti ne znaš gde su one, ni gde da ih udariš ni kako da ih udariš, zato ti samo treba da prizoveš ime Isusovo i on će dalje preuzeti. I, goniti neprijatelje - objasnio je otac Rafailo.
On kaže da će svi osetiti vrlo brzo olakšanje kad počnu na ovaj način da se bore protiv demona i zlih pomisli.
- Videćete da će taj pritisak da popusti. Prizivao si sa pažnjom Gospoda Isusa Hrista molitvom "Gospode Isuse Hriste, sine Božji, pomiluj me", ne petljaš se u pomisao, nego prizivaš ime Isusovo, a ono dejstvuje silom koju to ime nosi. I to demoni, odnosno pomisli koji one nose, osećaju i povlače se.
Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga. Kada se makar jedna osoba u porodici iskreno i postojano moli, ona postaje duhovni oslonac svima drugima, iako to često nije vidljivo spolja. Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava. O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
printskrin youtube/dok anđeli spavaju
Duhovna riznica
14:00 | 04.01.2026
NIKO NE IZVRŠAVA BOLJE ZLU VOLJU ĐAVOLA OD OVIH LJUDI: Sveti Jovan Zlatousti kaže da su gori od zaposednutih, a svi imaju bar jednu takvu osobu u okruženju
Duhovna riznica
14:00 | 05.01.2026
DOK GOD JE OVA OSOBA ŽIVA, ŽIVEĆETE I VI DOBRO! Starac Ilija otkriva kad se i zbog čega na porodicu spuštaju tuge i nevolje
Duhovna riznica
14:00 | 08.01.2026
KO HOĆE DA USPE U ŽIVOTU, MORA NAJPRE DA ISPUNI OVAJ PREDUSLOV! Sveti Makarije Veliki tvrdi da bez toga nema nikakve šanse
Duhovna riznica
10:58 | 11.01.2026
ŠTA JE PAKAO - STRAŠNO MESTO KOJE ZAISTA POSTOJI ILI STANJE DUŠE: Otac Dimitrije objašnjava kako Crkva gleda na ono čega se svi plaše
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Patrijarh carigradski pred smrt je priznao da se mnogo ogrešio o Svetog Martina i molio cara da ga oslobodi.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
Podvig posta, molitve i pokajanja menja čoveka iznutra, ali istovremeno otkriva i koliko je ljudska priroda krhka i osetljiva.
Delovanje demona, prema učenju crkve, nije uvek dramatično i vidljivo - naprotiv, najčešće je tiho, skriveno i prilagođeno slabostima svakog čoveka.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Tuga može biti opomena da je čovek izgubio unutrašnji mir, ali i prilika da ga ponovo pronađe.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
