Kada se makar jedna osoba u porodici iskreno i postojano moli, ona postaje duhovni oslonac svima drugima, iako to često nije vidljivo spolja.
U pravoslavlju, molitva zauzima centralno i nezamenjivo mesto u životu vernika, jer predstavlja neposredan i živ odnos čoveka sa Bogom. Ona nije samo izgovaranje reči ili ispunjavanje forme, već unutrašnje stanje srca, stalno obraćanje Bogu sa poverenjem, smirenjem i nadom.
Kroz molitvu se čovek uči da prepoznaje Božju volju, da prihvata i radost i iskušenje, i da u svemu traži smisao koji prevazilazi prolazne okolnosti. U pravoslavnom predanju, molitva se doživljava kao disanje duše, kao način da se život osvetli prisustvom Božije blagodati.
Posebno mesto ima molitva u okviru porodice. Porodica se u Crkvi shvata kao mala domaća crkva, zajednica u kojoj se vera ne prenosi samo rečima, već ličnim primerom. Kada se makar jedna osoba u porodici iskreno i postojano moli, ona postaje duhovni oslonac svima drugima, iako to često nije vidljivo spolja.
Takva molitva obuhvata i one koji su udaljeni od vere, koji sumnjaju, greše ili su duhovno nemarni. Smatra se da Bog, po ljubavi i veri jednog, izliva milost na mnoge, jer molitva ima snagu da povezuje, štiti i umekšava srca.
U pravoslavnom iskustvu, često se govori o molitveniku u porodici – osobi koja svojim tihim podvigom, suzama, strpljenjem i verom drži porodicu na okupu pred Bogom. Taj molitvenik ne mora biti učitelj ili propovednik; ponekad je to baka, majka, otac ili neko ko gotovo ne govori o veri, ali živi u njoj.
Njegova ili njena molitva postaje nevidljivi štit porodice, izvor mira u trenucima razdora i uteha u vremenima tuge. Kroz takvu osobu, vera se ne nameće, već prirodno prisustvuje u životu doma.
O dubokom značaju porodične molitve i ulozi molitvenika u rodu govorio je starac Ilija Nozdrin:
"Dok u porodici imate molitvenika, živite dobro. Ne daj Bože da on ode na nebo, a da vi ni put do hrama ne znate. Eto, tada će vas tuga i nevolje sasuti. A sada, živite i molite se da molitvenik iz vašeg roda dugo živi na radost svih i čuvajte odnose sa njim kao kristalnu vazu".
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Od povratka sa liturgije i lomljenja česnice do molitve, zajedništva i jela pripremljenih s merom - priča o prazničnoj trpezi koja ne počiva na obilju, već na smislu, zahvalnosti i porodičnoj slozi.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća, ističe arhimandrit Rafail Karelin.
Utehu nećemo naći ni u čemu zemaljskom već samo u Bogu, poručila je mati današnjim ženama.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Otac Dejan upozorava da mnogi vernici prave grešku očekujući neki natprirodi znak, zbog čega neretko odlažu donošenje važnih odluka.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
