Rečenica iz Knjige proroka Jeremije, "Govorih ti u sreći tvojoj, a ti reče: neću da slušam", u besedi vladike Nikolaja Velimirovića za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu dobija oštrinu koja ne ostaje samo na starozavetnoj slici vladara Jude, već se preliva u prepoznavanje čovekove svakodnevice. U njegovom tumačenju, trenutak blagostanja nije samo dar nego i iskušenje koje otkriva koliko je čovek spreman da čuje glas savesti i ostane veran zapovestima kada mu ništa ne nedostaje. Upravo tu, u paradoksu sreće koja može da uspava dušu, otvara se centralno pitanje besede: da li se čovek udaljava od Boga onda kada mu je najlakše da Mu se približi.
Beseda o tome kako ljudi u sreći ne slušaju zakon Božji
"Govorih ti u sreći tvojoj, a ti reče: neću da slušam." (Jerem. 22, 21)
Ovu žalbu podiže Gospod nad vojskama protiv Joakima, cara Judinog, i protiv naroda judejskog. No zar nisu ove reči u punoj sili i danas, kada se iskažu u lice našeg naroda i bezmalo svakog od nas pojedinačno? Kad se osetimo srećni, mi ostavljamo Boga u senci i reči Njegove predajemo zaboravu; no čim nas nesreća okruži svojim tamnim krilima, mi se okrećemo ka Bogu i vapijemo za pomoć. U nesreći zapovesti Gospodnje čine nam se slatke kao med, a u sreći gorke kao lek. Nije li onda bolja nesreća od sreće? Nije li spasonosnija nesreća, u kojoj tražimo Boga, nego sreća, u kojoj zaboravljamo Boga?
„O zemljo, zemljo, zemljo! Čuj reč Gospodnju!“, vapije istiniti prorok Božji. Čovek je zemlja, a reč je Gospodnja život usađen u tu zemlju. Hoće li zemlja radije da ostane bez životnog useva i da bude prokleta, ili će da neguje povereni joj usev i da bude blagoslovena? O kako je ružna gola, vododerna i jalova njiva, a kako je lepa njiva obrađena i bogatim usevom pokrivena! I jedna i druga njiva ti si, čoveče. Biraj: smrt ili život! Nijedan domaćin ne ceni zemlju ništa ako na njoj ne rodi nikakav usev. Zar će Bog biti nepametniji od običnih domaćina i ceniti nešto njivu koja izjalovi svako seme što se na nju baci?
Šta će biti od čoveka koji u sreći svojoj ne sluša reči Božje? Pogrebom magarećim pogrepšće se. Tako reče prorok caru Joakimu, i reč se njegova zbi. Kada Haldejci zauzeše Jerusalim, ubiše Joakima, vukoše ga ispod zidina gradskih i ostaviše psima. I bi s carem neposlušnim što biva i s magarcima. O čoveče, o zemljo! Čuj blagovremeno reč Gospodnju, da se ne izlije na tebe gnev domaćina kao na jalovu njivu i da kraj tvoj ne bude isti kao i kraj magarca.
Gospode dugotrpeljivi, spasi nas okamenjenosti srca i pomračenosti uma, od ove dve ljute bolesti, zlehudih posledica onih časova života koje ljudi nazivaju srećnim. Spasi i pomiluj, Gospode nad vojskama! Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za subotu 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o ljudima koji veruju samo sili, razumu i materiji, ali se u času najveće nevolje vraćaju pred lice Boga od koga su se udaljili.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
U besedi za utorak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ista Božja reč u jednom čoveku budi mir i utehu, a u drugom nemir i otpor, otkrivajući da odgovor ne zavisi od reči, već od onoga ko je sluša.
U besedi za petak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na opasnost oslanjanja na prolaznu sigurnost, ljudsku moć i sopstvenu snagu umesto na veru koja jedina ostaje čvrsta pred životnim burama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
