U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pitanje apostola Filipa „Gospode, pokaži nam Oca“ otvara jedno od najdubljih mesta Hristove besede učenicima: kako čovek može da upozna Boga koga ne može da vidi telesnim očima. Upravo na tim Hristovim rečima "Koji vide mene, vide Oca" vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za nedelju 18. po Duhovima razmatra tajnu božanske prirode Sina i Njegovu jednosušnost sa Ocem, podsećajući da se Bog ljudima javio kroz ovaploćenog Hrista.
"Koji vide mene, vide oca." (Jov. 14, 9)
Gospode, pokaži nam oca, i biće nam dosta, reče Filip. Na ove reči odgovori mu Gospod Isus: toliko sam vrijeme s vama i nijesi me poznao, Filipe? Koji vidje mene, vidje oca. Tako odgovori Gospod svome učeniku.
Filip je želeo da vidi Boga telesnim očima. Tri godine gledao je on Hrista, i nije Ga poznao kao Boga. Zašto? Zato što je u to vreme, pre silaska Duha Svetoga, Filip gledao telom u telo, tj. telesnim očima gledao je i video je Gospoda Hrista kao čoveka. On još nije bio video Božanstvo u Sinu Božjem vaploćenom, a traži da vidi Boga Oca!
Koji vidje mene, vidje oca. Time Gospod neće da kaže da je On Bog Otac; ne, nego da su On i Otac jednog bića. U koliko se Bog u opšte mogao pokazati ljudima, On se pokazao kroz Boga Sina, koji se javio ljudima kao čovek. Bog Otac nije se vaplotio; Bog Duh Sveti nije se vaplotio; samo se Bog Sin vaplotio.
Kako, dakle da pokaže On Oca Svoga telesnim očima smrtnoga čoveka? Zato se upravo i vaplotio Sin, da Sobom objavi ljudima i Sebe, i Oca i Duha Svetoga, jedinosušno Božanstvo, troično po ipostasi.
Koji vidje mene, vidje oca. Gospod ovde misli na božansku prirodu svoju. U tome je On potpuno jednak i jednobitan sa Ocem. I da je Filip mogao u to vreme videti božansku prirodu Hristovu, on ne bi ni stavio onaj zahtev: pokaži nam oca.
Naravno, on nije ni mogao videti božansku prirodu, koja je duhovna i nevidljiva, ali je mogao videti, i to jasno videti, velika dela Hristova kao projavu Njegove božanske prirode.
I danas, braćo, neki ljudi govore: pokažite nam Boga, pa ćemo verovati! Recite im: evo mi vam pokazujemo Gospoda Hrista, verujte! Devetnaest vekova sam s vama, ljudi, pa zar Me još niste poznali? Devetnaest vekova, ispunjenih slavom Njegovom, čudesima, silom, blagodaću, milošću, svetiteljima, mučenicima! I još maloumni pitaju: gde je Bog?
O Hriste Gospode, Bože naš, otvori oči duhovne onima koji još ne vide da vide veličanstvo slave Tvoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
