U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pitanje apostola Filipa „Gospode, pokaži nam Oca“ otvara jedno od najdubljih mesta Hristove besede učenicima: kako čovek može da upozna Boga koga ne može da vidi telesnim očima. Upravo na tim Hristovim rečima "Koji vide mene, vide Oca" vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za nedelju 18. po Duhovima razmatra tajnu božanske prirode Sina i Njegovu jednosušnost sa Ocem, podsećajući da se Bog ljudima javio kroz ovaploćenog Hrista.
"Koji vide mene, vide oca." (Jov. 14, 9)
Gospode, pokaži nam oca, i biće nam dosta, reče Filip. Na ove reči odgovori mu Gospod Isus: toliko sam vrijeme s vama i nijesi me poznao, Filipe? Koji vidje mene, vidje oca. Tako odgovori Gospod svome učeniku.
Filip je želeo da vidi Boga telesnim očima. Tri godine gledao je on Hrista, i nije Ga poznao kao Boga. Zašto? Zato što je u to vreme, pre silaska Duha Svetoga, Filip gledao telom u telo, tj. telesnim očima gledao je i video je Gospoda Hrista kao čoveka. On još nije bio video Božanstvo u Sinu Božjem vaploćenom, a traži da vidi Boga Oca!
Koji vidje mene, vidje oca. Time Gospod neće da kaže da je On Bog Otac; ne, nego da su On i Otac jednog bića. U koliko se Bog u opšte mogao pokazati ljudima, On se pokazao kroz Boga Sina, koji se javio ljudima kao čovek. Bog Otac nije se vaplotio; Bog Duh Sveti nije se vaplotio; samo se Bog Sin vaplotio.
Kako, dakle da pokaže On Oca Svoga telesnim očima smrtnoga čoveka? Zato se upravo i vaplotio Sin, da Sobom objavi ljudima i Sebe, i Oca i Duha Svetoga, jedinosušno Božanstvo, troično po ipostasi.
Koji vidje mene, vidje oca. Gospod ovde misli na božansku prirodu svoju. U tome je On potpuno jednak i jednobitan sa Ocem. I da je Filip mogao u to vreme videti božansku prirodu Hristovu, on ne bi ni stavio onaj zahtev: pokaži nam oca.
Naravno, on nije ni mogao videti božansku prirodu, koja je duhovna i nevidljiva, ali je mogao videti, i to jasno videti, velika dela Hristova kao projavu Njegove božanske prirode.
I danas, braćo, neki ljudi govore: pokažite nam Boga, pa ćemo verovati! Recite im: evo mi vam pokazujemo Gospoda Hrista, verujte! Devetnaest vekova sam s vama, ljudi, pa zar Me još niste poznali? Devetnaest vekova, ispunjenih slavom Njegovom, čudesima, silom, blagodaću, milošću, svetiteljima, mučenicima! I još maloumni pitaju: gde je Bog?
O Hriste Gospode, Bože naš, otvori oči duhovne onima koji još ne vide da vide veličanstvo slave Tvoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
