“ČEKAĆEMO I CELU NOĆ AKO TREBA”: Evo šta kažu vernici koji satima stoje u redu da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice (VIDEO)

Pojas Presvete Bogorodice, koji je od Spasovdana izložen vernicima na poklonjenje i celivanje u Hramu Svetog Save, ovih dana u Beogradu sabira neprekidne kolone vernog naroda koji u tišini i molitvenom raspoloženju strpljivo čeka i po više sati kako bi pristupio ovoj velikoj svetinji.

Prema podacima koje navodi Srpska pravoslavna crkva, red vernika koji se proteže duž vračarskih ulica i Svetosavskog platoa danas je dostizao dužinu veću od kilometar i po. U prestonicu je, prema istim navodima, pristiglo više od stotinu autobusa sa poklonicima iz različitih krajeva Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih srpskih zemalja, koji su došli da se poklone svetinji koja se retko iznosi van svetogorskih manastirskih zidina.

Vernici iz svih krajeva satima čekaju u molitvenoj tišini

Među okupljenima vladaju sabranost i strpljenje, a lična svedočenja vernika oslikavaju dubinu njihovog doživljaja. Jedan Beograđanin iz Zemuna kazao je da je u redu čekao oko sat vremena kako bi se poklonio Časnom Pojasu Presvete Bogorodice, kao i njegova sugrađanka iz Rakovice, koja je dodala:

– Vredi čekati. Sve za Majku Božiju i Boga vredi i nikad nije teško.

Slično iskustvo podelio je i Novosađanin koji je u redu proveo oko sat vremena:

– Vredelo je, naravno, pa uvek vredi kada je reč o ovakvoj svetinji.

Jedna Beograđanka navela je da je u koloni ispred Hrama Svetog Save čekala oko dva sata, ističući da dolazak Pojasa Presvete Bogorodice u Beograd predstavlja događaj od izuzetnog značaja za pravoslavne vernike i srpski narod.

 

 

Mladić, student u Beogradu, rekao je da je u redu proveo gotovo pet sati, ali da mu to nije predstavljalo teškoću imajući u vidu svetinju kojoj je pristupio:

– Kada čovek osvesti kolika je svetinja i da 650 godina nije bila u Srbiji, ni pet sati u redu nije mnogo.

Žena iz Smederevske Palanke kazala je da bi čekala i deset sati:

– Ovo je događaj koji ostaje za večita vremena. To se ne događa često. Radujem se što ima toliko mladih i dece.

Svetinja koja je posle vekova ponovo stigla među srpski narod

Časni Pojas Presvete Bogorodice, jedna od najpoštovanijih svetinja pravoslavnog sveta, stigao je 20. maja u Beograd iz manastira Vatoped. Na aerodromu „Nikola Tesla“ svetinju su dočekali patrijarh srpski Porfirije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz prisustvo crkvenih i državnih predstavnika.

Svetinja je najpre bila izložena u Vaznesenjskoj crkvi, odakle je, na čelu Spasovdanske litije, preneta u Hram Svetog Save, gde će ostati na poklonjenje vernom narodu do 29. maja.

Foto: SPC

 

Pojas Presvete Bogorodice vekovima čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori i da se izuzetno retko iznosi van manastirskih zidina. Reč je o svetinji koja se smatra ličnim predmetom Presvete Bogorodice, podeljenim u tri dela, i koja zauzima posebno mesto u pobožnosti pravoslavnih vernika.

Predanje o Časnom Pojasu i njegova posebna uloga u pravoslavlju

Pojas od kamilje dlake isplela je sama Presveta Bogorodica, a nakon njenog Uspenja predala ga je svetom apostolu Tomi. Brigu o svetinji preuzele su pobožne žene iz Jerusalima, a Bogorodica je, pred kraj svog zemaljskog života, poverila jevanđelisti Jovanu da im preda i njene rize. Ova dužnost čuvanja svetinje i odeće Majke Božije, prema predanju, prenosila se u porodici pobožnih žena kroz generacije.

U vreme cara Arkadija, sina Teodosija Velikog, Časni Pojas prenet je u Konstantinopolj, gde je imao zaštitnu ulogu nad prestonicom i njenim stanovništvom. Kasnije je prenet u grad Zilu u Kapadokiji, a potom ponovo vraćen u Carigrad. Oko 1150. godine nalazio se u Velikoj palati, u hramu Svetog arhangela Mihaila, gde je, prema predanju, delimično podeljen, a njegovi delovi preneti u druge svetinje.

U 12. veku, za vreme cara Manojla Komnina, ustanovljen je praznik Časnog Pojasa Presvete Bogorodice, koji se obeležava 31. avgusta. U srpskoj srednjovekovnoj tradiciji svetinja je došla u posed svetog kneza Lazara, koji ju je, prema predanju, darovao manastiru Vatoped, gde se od tada neprekidno čuva u oltaru katolikona, sabornog hrama manastira.

Dragan Kadić

 

Tokom perioda turske vlasti, bratstvo manastira nosilo je Časni Pojas u litijama na Krit, u Makedoniju, Trakiju i Malu Aziju, sa ciljem duhovnog osnaživanja naroda i molitve za izbavljenje od bolesti i nevolja. U predanju se čuvaju brojna svedočanstva o isceljenjima i darovanju poroda onima koji su sa verom pristupali svetinji.

Iz posebnog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici, u svetogorskoj tradiciji razvila se praksa da se vernicima daju osveštane trake koje se dodiruju Časnim Pojasom, kao blagoslov i duhovno ukrepljenje, svedočeći o neprekinutoj pobožnosti i živoj veri koja prati ovu svetinju kroz vekove.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara