Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 9. jula molitveno proslavljaju Prepodobnog Davida Solunskog, velikog podvižnika i čudotvorca čiji je život ostao upamćen po nesvakidašnjem podvigu, dubokom smirenju i mnogobrojnim čudima koja je Gospod preko njega činio.
Prepodobni David rođen je na Istoku, ali je svojim podvizima zasijao na Zapadu, u okolini Soluna. Još kao mladić odrekao se bogatstva, porodice i svih zemaljskih uživanja kako bi u potpunosti sledio Hrista.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Njegov najneobičniji podvig bio je život na granama jednog bademovog drveta u blizini Soluna. Bez ikakvog zaklona i udobnosti, pune tri godine proveo je na drvetu, izložen suncu, kiši, vetru i hladnoći. Sa tog mesta neprestano je uznosio molitve Bogu, dok je svima koji su mu dolazili delio mudre savete, tešeći ih i učvršćujući u veri.
Njegovi učenici su ga više puta molili da siđe i nastani se u keliji koju su mu pripremili, ali je prepodobni ostao na drvetu sve dok mu se nije javio anđeo Gospodnji. Anđeo mu je saopštio da je Gospod uslišio njegove molitve i darovao mu ono za čim je najviše čeznuo - savršeno smirenje i pobožnost. Tek tada David je sišao sa drveta i nastavio svoj podvižnički život u skromnoj keliji pod bademom.
Bog ga je zbog takvog života obdario darom čudotvorstva. Predanje beleži da je jednom prilikom pred njegovu keliju doveden mladić opsednut nečistim duhom. Demon je, kako se navodi u žitiju, vikao da ga spaljuje oganj koji izbija iz kelije Božjeg ugodnika. Prepodobni David je kroz mali prozor pružio ruku, blagoslovio mladića i odmah isterao nečistog duha iz njega.
Drugi put pred njega je dovedena žena koja je izgubila vid. Svetitelj se usrdno pomolio Gospodu, načinio nad njom znak časnog krsta i žena je istog trenutka progledala. Takva čuda samo su učvrstila veru naroda da se pred njima nalazi veliki Božji ugodnik.
Glas o njegovoj svetosti stigao je i do cara Justinijana. Kada su Solunjani imali važnu molbu za cara, zamolili su upravo prepodobnog Davida da ode u Carigrad kao njihov izaslanik. Na put je krenuo sa dvojicom svojih učenika, ali im je unapred rekao da se živ neće vratiti u Solun.
Pred carem Justinijanom dogodilo se još jedno čudo. Prepodobni je uzeo užareni ugljen u svoje ruke, stavio na njega tamjan i okadio cara, a plamen mu nije naneo nikakvu povredu. Car je ostao zadivljen prizorom, poklonio se svetitelju i ispunio molbu stanovnika Soluna zbog koje je došao u prestonicu.
Na povratku iz Carigrada, baš kako je i prorekao, prepodobni David se upokojio nadomak Soluna 548. godine. Njegovo telo svečano je preneto u grad i sahranjeno u manastiru svetih mučenika Teodora i Merkurija. Kasnije su njegove mošti pronađene cele i netljene, što je Crkva primila kao još jedno svedočanstvo njegove svetosti.
Sveti Jevsevije ostao je upamćen kao nepokolebljiv episkop koji je čitav život posvetio očuvanju pravoslavlja. Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu. Prema Svetom pismu i crkvenom predanju, njegovo rođenje bilo je unapred najavljeno. Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
SPC
Praznici i sveci
00:00 | 05.07.2026
JERETIK MU SA KROVA CRKVE BACIO CREP NA GLAVU I TAKO GA UBIO: Danas slavimo Svetog sveštenomučenika Jevsevija!
Praznici i sveci
00:00 | 06.07.2026
NEUSTRAŠIVA HRISTOVA NEVESTA KOJA JE BEZ OKLEVANJA ŽIVOT POLOŽILA ZA VERU! Srpska crkva danas slavi Svetu mučenicu Agripinu!
Praznici i sveci
00:00 | 07.07.2026
DANAS JE CRVENO SLOVO I SLAVA VELIKOG BROJA SRBA! Obeležavamo Rođenje Svetog Jovana Preteče i Krstitelja - IVANJDAN!
Praznici i sveci
00:00
NJENOG MUČITELJA STIGLA JE NEZAMISLIVA BOŽJA KAZNA: Danas slavimo Svetu prepodobnomučenicu Fevroniju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Crkva uči da telesni odnosi imaju svoje puno dostojanstvo jedino u Svetoj tajni braka.
U Svetom pismu i učenju Svetih otaca mnogo puta se upozorava na opasnost licemerja, dvoličnosti i laskanja.
Tajna ovog jela krije se u jednostavnim sastojcima i načinu pripreme koji je sačuvan u knjizi "Ko posti, dušu gosti".
Brojna su svedočenja ljudi koji su upravo pred ćivotom Svetog Vasilija pronašli utehu, ozdravljenje ili odgovor na dugogodišnje molitve.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kada je tokom progona hrišćana u vreme cara Dioklecijana izveden pred sud, imao je svega osamnaest godina.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Vojvoda koga je car želeo mrtvog i vojnici koji su umesto naredbe čuli nešto drugo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Rođenje Svetog Jovana Krstitelja po starom i praznik Prepodobnog Tome Maleina po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Benedikta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Probajte plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za sredu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Fevroniju po starom i Svetog velikomučenika Prokopija po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Priscile i Akvila, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveštenik upozorava da čovek u trci za udobnošću može zaboraviti duhovne vrednosti, podsećajući na značaj molitve, jednostavnosti i uzdržanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
