Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Kada nas neko ponizi, uvredi ili nam namerno nanese nepravdu, prvi poriv često je da uzvratimo. Nekada to činimo ćutanjem kojim kažnjavamo, nekada oštrim odgovorom, a nekada željom da drugome vratimo upravo ono što je nama učinio. Pravoslavni put, međutim, ne traži ni ponižavanje sebe ni čovekougodništvo, već drugačiji odnos prema onome ko nas povređuje. Jednu takvu meru daje pouka Prepodobnog Simeona Želnina, koji govori o tome kako se odnositi prema onima sa kojima smo u sukobu.
- Ophodi se prema onima koji su u zavadi sa tobom bez čovekougodništva, straha ili stida - na Hristov način, smireno, čvrsto, popustljivo, a ponekad, kada je potrebno, čak i oštro. Jedan Bog ih je stvorio, tebe takođe. Svi moramo umreti. Ne obraćaj pažnju na one koji te iskušavaju. Oni ne mogu ništa sami - oni su samo pioni. Misli ovako: Opraštam i ne zameram svima koji su mi na bilo koji način „zasolili“. Oprosti nam svima, Gospode, i spasi nas. Nastavi da poštuješ one koji te vređaju. Možda će se kasnije pokajati. Budi im zahvalan - oni doprinose tvojem spasenju - Božjim promislom”, govorio je Prepodobni Simeon Želnin.
U ovoj pouci nema poziva da se nepravda nazove pravdom, niti da se čovek povuče pred svakom uvredom. Naprotiv, Prepodobni Simeon pominje i čvrstinu, pa čak i oštrinu kada je potrebno. Ali granica je jasna: odgovor ne treba da bude vođen osvetom, strahom ili željom da se dopadnemo drugima.
Posebno je snažna njegova misao da onaj koji nas vređa može, Božjim promislom, postati i povod za naše spasenje. To potpuno menja pitanje koje sebi postavljamo posle sukoba. Umesto da razmišljamo kako da drugome vratimo, možemo da se zapitamo šta ćemo mi učiniti sa uvredom koju smo primili. Oprostiti, po ovoj pouci, ne znači zaboraviti granice. Znači ne dozvoliti da tuđa nepravda odredi naš odgovor.
Poslanica Svetog apostola Pavla Filipljanima, začalo 237 (1,12-20)
12. Hoću pak da znate, braćo, da je ono što se zbilo sa mnom samo doprinelo napretku jevanđelja, 13. Tako da sav carski sud i svi ostali znaju da sam u okovima za Hrista. 14. I mnoga braća u Gospodu, obodrena okovima mojima, još više su se osmelili da bez straha govore reč Božiju. 15. Jedni, doduše, iz zavisti i svađe propovedaju Hrista, a drugi od dobre volje; 16. tako da jedni iz prkosa objavljuju Hrista s nečistom namerom, misleći da će naneti žalost mojim okovima;
17. a drugi iz ljubavi, znajući da sam ovde za odbranu jevanđelja. 18. Šta onda? Bilo kako mu drago, pritvorno ili istinski, Hristos se propoveda; i tome se radujem, a i radovaću se; 19. jer znam da će se ovo okrenuti na moje spasenje po vašoj molitvi i pomoću Duha Isusa Hrista,20. Braćo, kao što pouzdano čekam i nadam se da se ni u čemu neću postideti, nego da će se Hristos kao svagda i sada svom smelošću veličati u telu mojemu, bilo životom bilo smrću.
Jevanđelje po Luki, začalo 21. (5,33-39)
33. A oni mu rekoše: „Zašto učenici Jovanovi poste često i molitve čine, a tako i farisejski; dok tvoji jedu i piju?” 34. A on im reče: „Zar možete naterati svatove da poste dok je ženik s njima? 35. Nego će doći dani kad će se oteti ženik od njih, i onda će postiti u one dane.” 36. Kaza im pak i priču: „Niko ne meće zakrpu od nove haljine na staru haljinu, inače će i novu razdreti, i staroj ne odgovara zakrpa od nove. 37. I niko ne sipa vino novo u mehove stare, inače vino novo razdere mehove, i ono se prolije, i mehovi propadnu. 38. Nego vino novo u mehove nove treba sipati, i oboje će se sačuvati. 39. I niko ko je pio staro neće odmah novoga: jer veli: staro je bolje.”
BONUS VIDEO
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Savet svetitelja posebno je zahtevan za čoveka koji je doživeo nepravdu, jer traži da se pred Bogom pomoli upravo za onoga ko mu je naneo bol.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
