Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Čovek može toliko da se usredsredi na svoje slabosti, greške i borbu sa iskušenjima da zaboravi kuda je krenuo. Umesto mira, vera mu tada može doneti samo pritisak i napor. Sveti Porfirije Kavsokalivit za takvo stanje nudi jednostavan savet: ne tražiti put ka Bogu samo kroz neprestanu borbu sa zlom, već kroz ljubav.
Sveti Porfirije govorio je da postoje dva puta kojima čovek može da ide ka Bogu. Jedan je težak i zahteva velike napore, dok je drugi ispunjen ljubavlju. Upravo taj drugi put smatrao je kraćim i bezbednijim.
- Dva su puta koja nas vode ka Bogu: jedan težak i zamoran, na kojem preduzimamo žestoke napore protiv zla, a drugi lak, ispunjen ljubavlju. Mnogi su izabrali onaj prvi, teški put i prolili krv svoju da bi dobili Duha Svetoga, sve dok nisu dospeli do velike visine. Ja mislim da je kraći i bezbedniji ovaj drugi put, put ljubavi. Savetujem vam da i vi idete njime - govorio je Sveti Porfirije Kavsokalivit.
Sveti Porfirije ovim ne umanjuje značaj duhovne borbe. Njegove reči pre svega pokazuju da borba protiv zla ne treba da postane sama sebi cilj. Čovek može mnogo da se trudi, a da pritom zaboravi da taj trud treba da ga vodi ka ljubavi prema Bogu i bližnjem.
Zato je njegova pouka i danas veoma konkretna. Kada vera postane samo spisak onoga što ne smemo, lako se izgubi radost zbog onoga kome smo se okrenuli. Sveti Porfirije podseća da postoji i drugačiji put: umesto da svu snagu trošimo na borbu protiv onoga što je loše, možemo je usmeriti na ljubav prema Hristu.
Možda upravo tu počinje kraći put o kojem je govorio svetogorski starac.
Čitanje Jevanđelja za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima
Shutterstock/Andrii Drachuk
Jevanđelje
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 194 (11,31-33; 12,1-9)
31. Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji je blagosloven va vek, zna da ne lažem. 32. U Damasku namesnik cara Arete čuvaše grad Damask želeći da me uhvati, 33. i spustiše me kroz prozor u kotarici preko zida te izbegoh iz njegovih ruku.1. Ne koristi mi da se hvalim, jer ću doći na viđenja i otkrivenja Gospodnja. 2. Znam čoveka u Hristu koji pre četrnaest godina - da li u telu, ne znam, da li izvan tela, ne znam, Bog zna - bi odnesen do trećega neba. 3. I znam da taj čovek - da li u telu, da li izvan tela, ne znam, Bog zna - 4. bi odnesen u raj i ču neiskazane reči koje čoveku nije dopušteno govoriti.
5. Takvim ću se hvaliti, a samim sobom neću se hvaliti, osim ako nemoćima svojim. 6. Jer kad bih se i hteo hvaliti, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali se uzdržavam, da ne bi ko pomislio za mene više od onoga što vidi u meni, ili čuje od mene. 7. I da se ne bih pogordio zbog mnoštva otkrivenja, dade mi se žalac u telo, anđeo satanin, da mi pakosti, da se ne ponosim. 8. Za njega triput Gospoda molih, da odstupi od mene; 9. I reče mi: „Dosta ti je blagodat moja; jer se sila moja u nemoći pokazuje savršena.” Zato ću se najradije hvaliti svojim nemoćima, da se useli u mene sila Hristova.
Jevanđelje po Luki, začalo 26. (6,31-36)
31. I kako hoćete da vama čine ljudi, činite tako i vi njima. 32. I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube. 33. I ako činite dobro onima koji vama čine dobra, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako. 34. I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete dobiti, kakva vam je hvala? Jer i grešnici grešnicima daju u zajam da dobiju opet onoliko. 35. Nego ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajite u zajam ne nadajući se ničemu; i plata će vam biti velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on blag i prema nezahvalnima i zlima. 36. Budite, dakle, milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
U besedi za ponedeljak 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta je Isus Hristos doneo ljudima i kako se otkriva neizmerna ljubav Nebeskog Oca
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
