Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
U mnogim domovima crkveni kalendar stoji na zidu kao praktičan vodič kroz godinu. Crvena slova označavaju velike praznike, crna slova praznike koji su takođe veoma važni, dok su na neki način podebljani dani posta, uz sitne napomene koje govore kada se „sme“ riba, a kada „ne sme“ ulje. Tako se, često i bez dubljeg promišljanja, duhovni život počinje posmatrati kroz pravila koja se odnose na svakodnevno ponašanje i ishranu.
U pravoslavlju crkveni kalendar nije nastao kao skup uputstava za svakodnevni život, niti kao spisak obaveza koje treba mehanički ispunjavati. Njegov smisao je vezan za liturgijski život Crkve, u kojem se vreme ne meri samo prolaskom dana, nego i događajima koji se u Crkvi stalno iznova proslavljaju.
Pravoslavni crkveni kalendar zasniva se na životu Crkve koji se odvija kroz dva osnovna ciklusa: pokretni, koji zavisi od Vaskrsa, i nepokretni, koji je vezan za datume fiksnih praznika. U središtu tog rasporeda nije godina kao broj, već Hristov život, stradanje i Vaskrsenje, oko kojih se sve ostalo organizuje.
Zbog toga praznici u crkvenom kalendaru nisu zamišljeni kao slobodni dani ili obične uspomene na prošle događaje. Oni su deo liturgijskog života, u kojem se spasenjski događaji ne posmatraju spolja, nego se u njima učestvuje kroz bogosluženje. U tom smislu, vreme u Crkvi nije prazno i ravnomerno, nego je ispunjeno smislom i ritmom koji dolazi iz same liturgije.
Jedno od najčešćih pojednostavljenja u savremenoj praksi jeste da se post shvati isključivo kao način ishrane. Tada se pažnja usmerava na to koje se namirnice koriste, a koje se izbegavaju, dok se duhovna strana posta stavlja u drugi plan ili se potpuno gubi.
U tipiku i asketskom predanju Pravoslavne crkve post ima mnogo šire značenje. Telesno uzdržanje jeste deo posta, ali ono ima smisao samo ako je povezano sa molitvom, pokajanjem i unutrašnjim preispitivanjem. Bez toga, post ostaje spoljašnja praksa koja ne dotiče suštinu duhovnog života. „Čuvši o postu, nemojte se prepasti od njega. On je strašan ne nama, nego demonima“, uči nas Sveti Jovan Zlatousti. Zato se u crkvenom učenju naglašava da post nije samo promena načina ishrane, nego i promena odnosa prema sebi, prema drugima i prema Bogu.
Slično se može reći i za praznike. U narodnoj praksi praznik se često povezuje sa odmorom, okupljanjem i određenim običajima koji ga prate. U crkvenom smislu, praznik ima dublje značenje i vezan je za liturgijsko slavljenje određenog događaja iz istorije spasenja.
Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i Preobraženje ne posmatraju se samo kao sećanje na ono što se dogodilo u prošlosti. U liturgijskom životu Crkve oni se doživljavaju kao događaji u koje vernici ulaze kroz bogosluženje. „Narod drži običaje, ali Crkva čuva smisao“, često je podsećao Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Zbog toga crkveni kalendar ne deli dane samo na radne i neradne, niti mu je osnovna podela praktična, već liturgijska. On prati život Crkve i ritam bogosluženja.
Do odstupanja dolazi kada se crkveni kalendar odvoji od liturgijskog konteksta i počne da se posmatra kao skup pravila koja određuju svakodnevno ponašanje. Tada se pažnja premešta na spoljašnje oblike: šta se jede, kada se radi, kada se nešto izbegava, a kada se nešto smatra obaveznim. U takvom pristupu gubi se osnovna veza sa bogosluženjem. Kalendar prestaje da bude ritam crkvenog života i postaje niz navika koje se ponavljaju, često bez jasnog razumevanja njihovog smisla.
Protojerej Srećko Zečević navodi sedam razloga zbog kojih bi crkveni kalendar trebalo da bude prisutan u svakom pravoslavnom domu, kao deo svakodnevice i duhovnog ritma porodice.
1. Duhovni kompas doma
Kalendar usklađuje život doma sa crkvenim ritmom praznika, postova i spomena svetitelja. Podseća da svaki dan ima duhovnu dimenziju, a ne samo praktičnu obavezu.
2. Podsetnik na praznike, postove i svetitelje
Jasno obeležava crkvenu godinu i pomaže da se svakodnevni život organizuje i prema duhovnim, a ne samo prema životnim obavezama.
3. Most između prošlosti i sadašnjosti
Prisustvo kalendara u domu čuva kontinuitet tradicije i povezuje savremeni život sa verom i običajima predaka.
4. Umetnost i duhovna lepota
Ikone, freske i svetinje na kalendaru unose estetsku i molitvenu dimenziju u prostor, podsećajući na svetost i smirenje.
5. Dar sa duhovnim značenjem
Kalendar je poklon koji nosi poruku vere, reda i pažnje, pogodan za različite prilike i ljude bliske veri.
6. Simbol zajedništva doma
Oko njega se planira porodični život: praznici, postovi i okupljanja, pa postaje jednostavan, ali važan centar doma.
7. Čuvar identiteta u savremenom dobu
Podseća na duhovni smisao vremena, čuva vezu sa tradicijom i pomaže da se ne izgubi osećaj pripadnosti i crkvenog ritma života.
U pravoslavnom razumevanju crkvenog kalendara pravila nisu ukinuta, ali nisu ni sama sebi svrha. Post i praznici postoje kao deo liturgijskog života i imaju smisao samo ako vode ka dubljem učešću u životu Crkve.
Zato crkveni kalendar nije spisak zabrana i dozvola, nego način da se vreme sagleda kao prostor duhovnog rasta. On uči ritmu u kojem se smenjuju smirenje, radost, pokajanje i zahvalnost. Kada se tako razume, oznake u kalendaru prestaju da budu spoljašnja ograničenja i postaju podsetnik na život Crkve kojem vernik može da pripada.
Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja.
Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Probajte pirinač sa povrćem po receptu iz Manastira Žiča, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Agripinu po starom i Prepodobnog Sisoja Velikog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Marije Goreti, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog Amfilohija Ikonijskog po starom kalendaru i Svetog Nikolu po novom, katolici su u periodu Adventa i takođe slave Svetog Nikolu, a u islamu i judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Pravoslavci danas obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice po starom kalendaru i Svetog Jovana Damaskina po novom, katolici slave Svetog Ivana Damaščanskog, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog Grigorija Dekapolita po starom kalendaru, Svetog proroka Sofoniju po novom, katolici su u periodu Adventa, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Agripinu po starom i Prepodobnog Sisoja Velikog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Marije Goreti, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Probajte pirinač sa povrćem po receptu iz Manastira Žiča, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Vasilija Velikog.
Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Gde čovek više ne vidi izlaz, Bog već priprema spasenje, ističe otac Dejan.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Kombinacija belog luka, vina i sporog pečenja u glinenoj posudi daje neočekivano sočan rezultat koji se pamti već posle prvog zalogaja.
Crkva od najranijih vremena uči da svaka izgovorena reč ima svoju težinu i posledice, bilo da donosi mir, utehu i ljubav, ili širi gnev, mržnju i sablazan.
Iskustvo Elvire Parfjonove pokazuje kako jedan san o gubitku može pokrenuti unutrašnji preokret, razotkriti ono što se u svakodnevici odlaže i pretvoriti tihe emocije u odluke koje menjaju način na koji gledamo one koje volimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
