Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
"I ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga" reči su kojima se završava Molitva Gospodnja - Očenaš. U njima je sadržana molba čoveka koji zna da na putu ka Bogu ne postoji samo borba sa sopstvenim slabostima već i suočavanje sa silama zla.
Sveštenik Andrej Tkačov je na svom Telegram kanalu govorio o prisustvu zloga u svetu i njegovom uticaju na ljudski život. Kako je istakao, njegovo delovanje naročito postaje vidljivo kada čovek počne iskreno da se moli i da se približava Bogu.
- Prisustvo zloga u svetu i njegov pogubni uticaj na ljudski život otkrivaju se samo kada se čovek moli. Kada se čovek ne moli, lukavi se trudi da ga ubedi da on, đavo, ne postoji. Kada čovek počne aktivno da se kreće ka Bogu, susreće se sa hiljadu prepreka, kako spoljašnjih, tako i unutrašnjih - rekao je Tkačov.
Prema njegovim rečima, neke prepreke dolaze spolja, iz sveta koji „u zlu leži“, dok se druge javljaju u samom čoveku. Govoreći o tome, sveštenik je podsetio na Hristove reči da će čovekovi neprijatelji biti i „njegovi domaći“, ali je posebno ukazao na ono što se događa u ljudskom srcu.
- Lukavi je uspeo da poseje mnoštvo različitog korova na njivama naših srca. I oni rastu, iako ih mi nismo posadili. I rastu brže od pšenice. A iskoreniti ih veoma je teško - rekao je Tkačov.
Zato se čovek, kada počne da se moli, može naći pred preprekama koje nije očekivao. Krenuo je ka Bogu, a na tom putu suočava se sa iskušenjima, strastima i sopstvenim slabostima koje ranije možda nije ni primećivao.
Sveštenik je to opisao slikom čoveka koji raspaljuje vatru misleći na blagodat, a zatim strada od dima strasti. Prema njegovim rečima, upravo tu počinje ozbiljna duhovna borba, jer čovek treba da nauči da prepozna ono što ga udaljava od Boga.
Tkačov je, pozivajući se na apostola Pavla, podsetio da hrišćanin svoju glavnu borbu ne treba da vodi protiv drugih ljudi.
- Mi nemamo neprijatelja među ljudima. Naši neprijatelji su duhovi zlobe na visokim mestima, kao što je rekao apostol Pavle - naveo je sveštenik.
Govoreći o načinu na koji zlo deluje, Tkačov je ispričao i događaj kojem je svojevremeno prisustvovao na studentskom sastanku posvećenom romanu „Majstor i Margarita“ Mihaila Bulgakova. U središtu romana nalazi se lik Volanda, odnosno đavola, a sveštenik je posebno izdvojio njegov razgovor sa pesnikom Bezdomnim.
Tkačov je pažnju usmerio na lik „konsultanta“, odnosno onoga koji čoveku nešto predlaže, dok konačnu odluku ipak donosi sam čovek.
- Lukavi čini sve tako da bismo mi sami ispali krivi. On nam samo predlaže grešne puteve, ali mi, posedujući slobodu koju nam je Bog dao, ne uspevamo da prepoznamo seme lukavog i sprovodimo njegove zamisli. A onda nam usadi misao da smo to sami uradili i da je to naša sopstvena krivica - rekao je on.
Upravo je sloboda, prema ovom tumačenju, važna za razumevanje ljudske odgovornosti. Čovek ima mogućnost izbora, pa je deo duhovnog života i učenje da prepozna misli, želje i postupke koji ga vode u pogrešnom smeru.
Tkačov je govorio i o osobinama koje, prema njegovom shvatanju, karakterišu lukavog. Kao prvo, naveo je njegovu inteligenciju i istakao da čovek ne može da ga pobedi pokušajem da bude pametniji ili da ga nadmudri.
- Ne možemo ga nadmašiti ni u šahu ni u bilo čemu drugom. Njegova anđeoska priroda je moćnija - rekao je sveštenik.
Kao drugu osobinu naveo je mržnju prema čoveku, dok je kao treću izdvojio nastojanje da ostane neprimećen.
Prema njegovim rečima, u savremenom svetu zlo se ne pojavljuje nužno otvoreno. Naprotiv, ono može da deluje upravo tako što čovek ne prepozna njegovo prisustvo.
- U naše vreme, međutim, on skriva svoje lice i nastoji da ostane neprimećen. On teži da dominira mislima ljudi kako bi prestao da se krije i prikriva. Dakle, on je inteligentan, ne voli nas i ne želi da znamo da on dejstvuje u svetu. A dejstvuje - rekao je Tkačov.
Zato čovek, kako je objasnio, ne može da traži pobedu tako što će pokušati da zlo nadmudri njegovim sopstvenim sredstvima. Postoje, međutim, osobine koje čoveku omogućavaju da mu se suprotstavi upravo zato što ih zlo nema.
- Možemo ga pobediti samo nečim što on apsolutno nema. Na primer, on ne ume da oprašta. A čovek može da oprašta. Lukavi ne ume da se kaje, a čovek ume. Čovek može da se smirava, može da blagodari. To su osobine koje lukavome potpuno nedostaju - istakao je sveštenik.
Zbog toga su, prema njegovom tumačenju, praštanje bližnjem i odricanje od potrebe da čovek uvek bude prvi, najglasniji ili onaj koji mora da bude u pravu, deo duhovne borbe.
- Kada mi opraštamo svojim bližnjima, postižemo istinsku pobedu. Kada se svesno smiravamo, povlačimo u drugi plan i prepuštamo prvenstvo drugome, mi takođe pobeđujemo. Lukavi to ne radi. On teži da bude prvi - rekao je Tkačov.
Upravo je želju za prvenstvom izdvojio kao jedan od obrazaca koji čoveka mogu odvesti u pogrešnom smeru.
- Njegov način razmišljanja je: postiži, bori se, budi prvi, budi glavni, budi u pravu! Ovo je đavolji način razmišljanja - rekao je sveštenik.
Tkačov je kao primer naveo Judu Iskariotskog. Prema jevanđelskom svedočanstvu, Juda je, nakon što je izdao Hrista, prepoznao težinu svog postupka i rekao prvosveštenicima: „Sagrešio sam izdajući nevinu krv.“
Međutim, umesto saosećanja, dobio je odgovor: „Šta se to nas tiče? Ti vidi sam.“
- Juda je otišao i obesio se. Ovo i jeste apsolutni demonski prezir. Prvo iskoristiti nekoga, a zatim mu reći: „I šta? To je tvoj problem, tvoja briga, vidi sam“ - rekao je Tkačov.
Njegova poruka tako se vraća na završetak Molitve Gospodnje. Molba „izbavi nas od zloga“ nije, prema njegovom tumačenju, samo molba da čovek bude sačuvan od spoljašnjih opasnosti već i vapaj da ne izgubi Boga kada se suoči sa iskušenjem.
- U ratu smo sa lukavim. Ako izgubimo Boga, on će nas proždreti. Moramo se smirivati i blagodariti Bogu. Kod lukavog toga nema - zaključio je sveštenik Andrej Tkačov.
BONUS VIDEO
Postoji razlog zašto ova molitva odzvanja vekovima u srcima vernika i zašto je nazvana „molitvom nad molitvama" - otkrivamo njeno pravo značenje, skrivene dubine i zašto bez nje nijedan dan nije potpun.
Zašto zlo često izgleda privlačno, kako nas obmanjuje obećanjima i zbog čega čak i ono što deluje kao dobro može da donese tragediju, objašnjava sveštenik Andrej Tkačov u svojoj knjizi "Ne boj se, samo veruj".
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
Pravoslavni teolog Andrea Kereš objavila je snimak svadbenog veselja koji je veoma brzo privukao pažnju na društvenim mrežama.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Jednostavan čin pred palionicom povezan je sa molitvom za bolesne, one kojima je pomoć najpotrebnija i upokojene.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Bojovićima je stigla pomoć vredna oko milion dinara, dok radovi na novom domu napreduju kako bi zimu dočekali pod svojim krovom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
