Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Srpska pravoslavna crkva 4. oktobra obeležava Odanije Vozdviženja Časnog krsta i proslavlja Svetog apostola Kodrata, jednog od Sedamdesetorice apostola i učenika velikih Hristovih apostola. Njegov život bio je posvećen propovedanju Jevanđelja i svedočenju hrišćanske vere u svetu u kojem je hrišćanstvo još bilo izloženo progonima.
Sveti Kodrat propovedao je Jevanđelje u Atini, gde je posle Svetog Publija postao episkop, a kasnije je služio kao episkop u Magneziji. Bio je veoma obrazovan i poznavao je svetovnu mudrost, ali je istovremeno bio ispunjen blagodaću Duha Svetoga. Upravo spoj znanja, vere i hrabrosti omogućio mu je da ljudima govori o Hristu na način koji je dopirao do njihovih srca.
U njegovo vreme Atina i drugi gradovi u kojima je propovedao bili su snažno obeleženi mnogoboštvom. Sveti Kodrat je zato pred sobom imao težak zadatak: da ljudima koji su vekovima poštovali mnoge bogove objavi veru u jednog Boga i pozove ih da prihvate Jevanđelje Isusa Hrista.
Žitije Svetog apostola Kodrata opisuje njegovu misiju slikom jutarnje zvezde koja se pojavljuje među oblacima. Tom slikom dočarana je svetlost Jevanđelja koju je apostol donosio ljudima koji još nisu poznavali hrišćansku veru.
Sveti Kodrat nije propovedao samo rečima. Njegovo svedočenje bilo je povezano sa životom i delima. Propovedao je Hrista, rušio uticaj idolopoklonstva i pozivao ljude da napuste mnogobožačke običaje i prihvate hrišćansku veru.
Zbog toga je naišao na snažno protivljenje. Oni koji su se protivili hrišćanstvu nisu prihvatili njegovu propoved, već su ga najpre tukli kamenjem, a zatim bacili u tamnicu. Tamo mu nisu davali ni hranu, ali Sveti Kodrat nije odustao od vere koju je propovedao.
U tamnici je i skončao svoj zemaljski život, ostavši veran Hristu do kraja. Crkva ga zato pamti kao apostola koji nije uzmakao pred stradanjem i pritiscima, već je istrajao u svedočenju Jevanđelja.
Posebno mesto u životu Svetog apostola Kodrata zauzima njegova odbrana hrišćanske vere, koju je predao rimskom caru Adrijanu. U njoj je branio hrišćane i njihovo pravo da žive u skladu sa svojom verom.
Prema crkvenom predanju, njegova odbrana ostavila je snažan utisak na cara, koji je potom naredio da se hrišćani ne gone bez konkretne krivice. Iako se progoni time nisu zauvek završili, ovaj događaj pokazuje koliko je Sveti Kodrat bio spreman da javno i argumentovano govori u odbranu hrišćanske vere.
Njegov primer i danas podseća vernike da vera nije samo pitanje ličnog uverenja, već i spremnosti da se ono što je čovek prihvatio kao istinu potvrdi sopstvenim životom. Sveti apostol Kodrat ostao je veran Hristu i onda kada ga je ta vernost vodila na stradanje.
BONUS VIDEO
Njegove mošti pronađene su dva veka nakon stradanja, a predanje svedoči o isceljenjima koja su se dogodila pred njima.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Tomu. Katolička crkva obeležava Svetog Bruna, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
