Mohammed Abusalama/MEI / Sipa Press / Profimedia, Ibrahim Zanoun/MEI / Sipa Press / Profimedia
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Iz Gaze je stigla vest o stradanju Maise Daoud i njene ćerke Meri, koje su poginule kada je njihov dom pogođen iz vazduha. Njihovo stradanje duboko je potreslo hrišćansku zajednicu, posebno jer su tokom rata pomagale parohijanima i raseljenim ljudima koji su utočište pronašli u crkvi.
Jerusalimska patrijaršija oprostila se od mučenica Maise Daoud i njene ćerke Meri, navodeći da su poginule kada je njihov dom u Gazi pogođen iz vazduha. U saopštenju je upućena molitva za pokoj njihovih duša i utehu njihovoj porodici, kao i za sve koji su u Gazi ostali bez svojih najbližih.
Pomagale ljudima koji su utočište pronašli u crkvi
O njihovom životu tokom rata svedoči i saopštenje Višeg predsedničkog komiteta za crkvena pitanja Palestine. U njemu se navodi da su Maisa i Meri pomagale parohijanima i raseljenim ljudima koji su utočište pronašli u Crkvi Svete Porodice u Gazi, pružajući im podršku u teškim humanitarnim okolnostima.
I same su jedno vreme boravile u tom crkvenom skloništu, pre nego što su se preselile u iznajmljeni stan. Pokušavale su da nastave život uprkos ratu, strahu i neizvesnosti koji su postali deo njihove svakodnevice. U tom domu stradale su u vazdušnom napadu.
Njihova priča posebno potresa. Dok su tokom rata pomagale ljudima koji su ostali bez sigurnosti i utočišta, same su stradale u bombardovanju.
Ibrahim Zanoun/MEI / Sipa Press / Profimedia
Opelo Maisi i Meri služio je mitropolit Aleksije u drevnog Crkvi Svetog Porfirija u gazi
U Crkvi Svetog Porfirija služeno opelo
Od Maise i Meri oprostili su se porodica, prijatelji i članovi hrišćanske zajednice u Gazi. Opelo je služeno u Crkvi Svetog Porfirija, drevnom pravoslavnom hramu u Starom gradu Gaze.
Opelo su služili metropolit Aleksije, patrijaršijski namesnik u Gazi, i arhimandrit Silas, paroh Crkve Svetog Porfirija. Uzdizane su molitve i pevale pogrebne himne, dok su se okupljeni molili za pokoj stradalih.
Posle opela, kovčezi su izneti iz hrama, a Maisa i Meri ispraćene su na mesto počinka. Među okupljenima bili su njihovi rođaci, prijatelji i pripadnici hrišćanske zajednice, ali i muslimani koji su došli da im odaju poslednju počast.
Jerusalimska patrijaršija ih nazvala mučenicama
U svom zvaničnom saopštenju Jerusalimska patrijaršija Maisu i Meri nazvala je mučenicama i izrazila saučešće njihovoj porodici i bližnjima. U molitvi za pokoj njihovih duša istaknuta je nada u Vaskrsenje i molba Gospodu da im podari pokoj „tamo gde nema bola ni uzdisanja“.
Patrijaršija je istovremeno uputila molitvu za sve stanovnike Gaze, za ranjene, ožalošćene i one koji svakodnevno strahuju za živote svojih najbližih.
U pravoslavnoj veri telesna smrt nije konačni kraj ljudskog postojanja. Hrišćani veruju u Vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka, zbog čega se upokojeni poveravaju Božjoj milosti i ljubavi. Zato Crkva za preminule ne govori kao o onima koji su nestali, već se moli za pokoj njihovih duša i iščekuje ispunjenje Hristovog obećanja o Vaskrsenju.
Maisa i Meri ispraćene su iz Crkve Svetog Porfirija uz molitve i pogrebne himne. Njihova dela ljubavi prema bližnjima ostaju svedočanstvo života koji su delile sa svojom zajednicom, dok ih Crkva poverava Gospodu i moli se za pokoj njihovih duša i njihovo učešće u Vaskrsenju.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Protojerej Mihail Bregvadze tvrdi da je odluka povezana sa okolnostima smrti, dok majka pokojnice odbacuje njegove navode i traži da se ne iznose nepotvrđene tvrdnje o ovoj porodičnoj tragediji.
Jeromonah Nazarije Basilaja poručuje da Crkva ne sme da zaboravi stradanje monaštva i pozvao je na molitvu da se progon i nasilje nad hrišćanima više nikada ne ponove.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Poglavar Rimokatoličke crkve sa govornice pozvao međunarodnu zajednicu da zaštiti nevine od brutalne ratne strategije koja pogađa milione ljudi i poručio da je obezbeđivanje hrane moralna obaveza čitavog čovečanstva.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Jevstatija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita. Katolička crkva obeležava Svetog Dionizija Areopagita, Jevreji obeležavaju Šmini aceret, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
