U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Šmini aceret, jevrejski praznik koji neposredno sledi nakon Sukota, ove 2026. godine počinje zalaskom Sunca u petak, 2. oktobra, a završava se u subotu, 3. oktobra. U Izraelu se Šmini aceret i Simhat tora obeležavaju istog dana, 3. oktobra, dok se u tradicionalnoj jevrejskoj dijaspori Simhat tora slavi narednog dana, u nedelju, 4. oktobra.
Iako se Hošana raba tehnički može smatrati „poslednjim danom“ Sukota, rabini su odlučili da Šmini aceret, kao i Simhat toru, smatraju delom Sukota, jer njegovo značenje nedvosmisleno proizlazi iz samog Sukota.
Dva nejasna mesta u Tori izazivaju nedoumice u pogledu statusa Šmini acereta. I u Knjizi Levitskoj i u Knjizi Brojeva Bog zapoveda da osmi (šmini) dan, koji se odnosi na Sukot, bude „sveti sabor“ i aceret, što se najčešće prevodi kao „svečano okupljanje“.
Osnovni problem je u tome što niko zapravo ne zna tačno šta znači reč aceret. Moguće je da potiče od reči acar, koja znači „zaustaviti se“, pa bi to moglo da podrazumeva uzdržavanje od rada. S druge strane, značenje reči aceret može se odrediti i na osnovu njenog konteksta u tekstu, koji ukazuje na to da ona označava neku vrstu namernog produžetka prethodnih sedam dana. Upravo taj nedostatak jasnog značenja reči verovatno je razlog zbog kojeg su rabinski mudraci imali teškoća da precizno odrede značenje ovog praznika.
Najraniji rabinski pomen Šmini acereta naziva ga jom tov aharon šel ha-hag, odnosno „poslednjim danom praznika“. Međutim, Talmud navodi: „Osmi dan je praznik za sebe.“ Istovremeno, Talmud pokušava da napravi razliku između njega i Sukota, navodeći da je tokom Sukota u Hramu prinošeno ukupno 70 žrtava, dok je na Šmini aceret prinošena samo jedna. Ova razlika bila je samo teorijska, budući da je Hram bio razoren pet vekova pre konačnog oblikovanja Talmuda.
Ovu nedoumicu možda najbolje osvetljava tumačenje Samsona Rafaela Hirša, ortodoksnog rabina iz 19. veka koji je živeo u Nemačkoj. On značenje praznika izvodi iz reči aceret, koju tumači kao „okupiti“ ili „sakupiti“. Prema njegovom tumačenju, osmog dana Sukota, poslednjeg dana praznovanja, trebalo bi da u sebi sačuvamo osećanja zahvalnosti i posvećenosti koja smo stekli tokom čitavog jesenjeg prazničnog perioda. Do narednog praznika, Hanuke, proći će gotovo dva meseca.
Iako obredi Šmini acereta uglavnom imaju iste karakteristike kao i obredi tokom ostatka Sukota, postoje četiri značajne razlike. Prva je to što se više ne koriste lulav i etrog. Druga je da se, iako se obroci jedu i Kiduš izgovara u suki, u skladu sa običajima koji se razlikuju, više ne izgovara blagoslov za ispunjavanje zapovesti o prebivanju u njoj, kao što je to činjeno tokom prethodnih sedam dana. Treća je da se u sinagogi, nakon čitanja Tore, izgovara molitva za sećanje na preminule, Jizkor.
Konačno, posebna molitva za kišu, Gešem, dodaje se ponavljanju molitve Musaf i time počinje period u kojem se u molitvama posebno moli za kišu, a koji traje sve do Pesaha. Običaj je da predvodnik molitve Gešem nosi kittel, kao što se čini tokom božanskog suda za vreme Velikih praznika. Nošenje ove odeće ukazuje na to da je ovo vreme božanskog suda u pogledu kiše u narednoj godini, odnosno vreme kada se molimo da nam Bog, svojom dobrom voljom, podari odgovarajuću količinu padavina.
BONUS VIDEO
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U poruci je istakao sećanje na stvaranje sveta i čoveka i uputio molitvu Svevišnjem Tvorcu za obilje duhovnog mira, blagoslova i dobrog zdravlja.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Devetog dana meseca ava jevrejska zajednica seća se razaranja Prvog i Drugog hrama u Jerusalimu, progona i odaje poštu žrtvama najvećih tragedija svoje istorije.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Policija je uhapsila 31-godišnjeg državljanina Ukrajine, dok nadležni organi utvrđuju sve okolnosti napada i njegov mogući motiv.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
