Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.
Prema jevrejskoj tradiciji, kohanim (množina od kohen) uživaju posebne počasti u sinagogi, ali su istovremeno obavezni da poštuju i određena ograničenja. Poput Levita, potomaka pomoćnika hramskih sveštenika koji takođe imaju poseban status u bogoslužbenom životu, i kohanim potiču iz Levijevog plemena. Mnogi ljudi sa prezimenima Koen, Kan, Kac (i njihovim različitim varijantama) smatraju se kohanima, dok su mnogi sa prezimenima Levi ili njihovim varijantama potomci Levita.
Genetsko istraživanje sprovedeno 1997. godine pokazalo je da veliki broj ljudi koji sebe smatraju kohanima, bilo da pripadaju aškenaskoj ili sefardskoj jevrejskoj tradiciji, deli zajedničke genetske markere na "Y" hromozomu. Oni koji žele da se testiraju na ovaj gen mogu se obratiti Centru za kohanime u Jerusalimu.
Prema tradicionalnom jevrejskom pravu, samo muškarci mogu biti kohanim, a taj status prenosi se sa oca na sina. Ćerka kohena takođe ima određene posebne obaveze i povlastice, ali ih zadržava samo do stupanja u brak i ne prenosi ih na svoju decu. U pojedinim egalitarnim jevrejskim zajednicama ćerke kohena i posle udaje zadržavaju pravo na posebne počasti u sinagogi. Mali broj reformskih zajednica danas neguje običaje vezane za kohane, a ni sve konzervativne zajednice ih ne primenjuju.
Među posebnim počastima koje pripadaju kohanima jeste pravo da prvi budu pozvani na aliju (pozivanje radi čitanja odlomka iz Tore) kada se u sinagogi čita Tora. Tokom pojedinih bogosluženja oni takođe izgovaraju sveštenički blagoslov, čime simbolično nastavljaju drevnu svešteničku službu.
Kohanim imaju posebnu ulogu i u obredu Pidjon ha-Ben (otkup prvorođenog sina). U Bibliji Bog zapoveda Izrailjcima da, po dolasku u zemlju Hanan, treba da „otkupe svakog prvorođenog sina među svojom decom“ (Izlazak 13, 13). Dete se otkupljuje kada navrši 31 dan života tako što roditelji kohenu predaju protivvrednost od pet šekela, u vidu novčića ili, prema pojedinim običajima, predmeta odgovarajuće vrednosti.
Prema Tori (Levitska 21, 7), Jevreju kohenu nije dopušteno da stupi u brak sa prostitutkom (zonah) niti sa razvedenom ženom. Prema Mišni, pojam zonah obuhvata i obraćenicu u judaizam, oslobođenu robinju, kao i svaku ženu koja je imala nedopušten polni odnos prema jevrejskom verskom zakonu. Koliko će se ovo pravilo poštovati razlikuje se od zajednice do zajednice. Ono se i danas primenjuje u ortodoksnim jevrejskim zajednicama, kao i u pojedinim konzervativnim zajednicama, mada rabinski autoriteti ponekad odobravaju izuzetke.
Jevrejski zakon (Levitska 21, 1) takođe zabranjuje kohenu da dolazi u dodir sa mrtvim telima, osim kada je reč o najbližim članovima porodice. Zbog toga kohen može izbegavati odlazak na groblje ili prisustvovanje sahrani, osim ako je preminuli njegov bliski srodnik: otac, majka, brat, sestra, sin, ćerka ili supružnik. Neki kohanim ovo pravilo poštuju veoma strogo, pa čak izbegavaju i posete muzejima u kojima se čuvaju mumije.
Pošto se status kohena u većini slučajeva ne može pouzdano dokazati (iako bi široka primena DNK testiranja to u budućnosti mogla da promeni), sinagoge koje kohanima ukazuju posebne počasti uglavnom se oslanjaju na to da se sami vernici izjasne kao pripadnici kohenske loze.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
U Kizboriju kod Melburna osvećen je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Haritona Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Filipa. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana XXIII, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, početak novog meseca, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
