Dok hrišćanstvo i islam imaju prepoznatljive vođe, u judaizmu je situacija drugačija.
Kad se govori o religijama i njihovim vođama, svima je poznata slika pape u Vatikanu, patrijarha u pravoslavlju ili velikog imama u islamu. Ali u judaizmu? Tamo ne postoji jedan vrhovni poglavar. Ipak, to ne znači da je religija bez autoriteta. Naprotiv - on je razgranat, istorijski složen i duboko ukorenjen u tekstovima i tradiciji.
Na prvom mestu, autoritet u judaizmu dolazi iz Šulhan Aruha - sveobuhvatnog kodeksa jevrejskog prava koji je u 16. veku sastavio rabin Ješua Josif Karo. Ovaj kodeks objedinuje Mišnu, Talmud i komentare srednjovekovnih rabina.
Šulhan Aruh nije „papa u knjizi“, već vodič za rabine: on definiše kako se primenjuju zakoni Tore u svakodnevnom životu, od svetkovina do pitanja braka i razdora. Rabini širom sveta uče ga, tumače i na osnovu njega donose svoje odluke — tzv. psak halaha.
Značajno je da ne postoji jedan centralni autoritet: svaki rabin koji poseduje znanje i autoritet u zajednici može da tumači Šulhan Aruh. U nekim tradicijama, poput hasidskog pokreta "Chabad", rabini imaju dodatne kodekse, poput Shulhan Aruch Ha-Rav, koji dopunjuju originalni tekst.
U modernom Izraelu, postoji institucija koja najviše liči na "vrhovnog autoriteta" - Vrhovni rabinat. Tu funkciju danas obavljaju dva rabina: jedan aškenaski, jedan sefardski. Oni su izabrani na desetogodišnji mandat i zajedno sa Savetom Vrhovnog rabinata donose odluke o pitanjima ličnog statusa, kao što su brak, razvod, konverzija, kosher standardi i rabinski sudovi.
Vrhovni rabinat je ključna institucija, ali njegova nadležnost važi prvenstveno u okviru države Izrael. Na globalnom nivou, autoritet vrhovnih rabina ne prelazi granice državnih i zajedničkih pravila. U praksi, njihova moć je pre svega administrativna i pravna, a ne univerzalno duhovna.
U nekim ortodoksnim i ultraortodoksnim zajednicama (Haredi) postoje Moetzes Gedolei HaTorah, „Savet velikih učenjaka Tore“. Njihove odluke oblikuju duhovni i halahaški pravac zajednice, a reč člana saveta može biti važnija od odluka državnog rabinata.
U hasidskim zajednicama, autoritet je često u rukama rebbe-a — vođe zajednice koji kombinuje duhovno vođstvo, tumačenje Tore i savet u svakodnevnom životu. Ovde pojam „vrhovni poglavar“ ne postoji formalno, ali duhovni autoritet je izuzetno snažan.
Judaizam ne poznaje jednog univerzalnog poglavara. Autoritet je rasprostranjen: kroz tekstove, rabinske odluke i institucionalne strukture. Rabini tumače Šulhan Aruh; vrhovni rabini Izraela regulišu pitanja ličnog statusa; Moetzes Gedolei HaTorah oblikuju smer ultraortodoksnih zajednica; a rebbes vode svoje hasidske sledbenike.
U ovoj „mreži autoriteta“, svaka zajednica i svaki pravac judaizma čuva svoj glas, a moć je u znanju, tradiciji i poverenju. Tako judaizam ostaje jedinstven: decentralizovan, ali duboko uređen; razgranat, ali ujedinjen u veri i praksi.
Tradicija nošenja kipe nije izvedena iz nijednog biblijskog stiha. To je običaj koji se razvijao kao znak priznanja da postoji neko „iznad“ nas ko prati svaki naš postupak.
Raseljavanje Jevreja širom sveta počelo je 63. godine pre nove ere dolaskom Rimljana. Jevreji su se podelili na dve velike grupe: Sefarde i Aškenaze.
Parada kreće u 11 sati ujutro, 14. marta, a meštani će nositi kostime, a mnogi pešaci će hodati na štulama.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Bez spremnosti na žrtvu nema ništa, upozorava otac Predrag.
Dok hrišćanstvo i islam imaju prepoznatljive vođe, u judaizmu je situacija drugačija.
Svaka suza, svaka borba, svaka nejasnoća – sve je utkano u naše dobro, iako nam to u prvi mah ne izgleda tako.
Flekice sa kupusom, nekada nezaobilazne u mnogim domovima, vraćaju se kao lagana i zdrava alternativa teškim slavskim đakonijama – jednostavno i brzo za pripremu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Danas spomenički fond tog groblja čini oko 3.000 nadgrobnih ploča, uključujući i deo prenetih sa Starog sefardskog groblja.
Tokom istorijskog obraćanja u Knesetu, američki predsednik javno je govorio o Ivankinoj odluci da promeni veru, povezujući porodičnu priču sa političkim savezom između SAD i Izraela.
Stariji vernici bili su prestravljeni, planirani dijalog sa drugim zajednicama odložen.
Posle mise povodom Svetskog dana siromašnih, Sveta Stolica prvi put zvanično dočekuje transrodnog aktivistu, u nastojanju da afirmiše inkluzivni dijalog i podršku marginalizovanim zajednicama.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svaki element prirode simbolizuje obnovu, red i unutrašnju snagu, podsećajući na nevidive veze koje oblikuju naš život.
Pastorka Lena Miler u Berlinu održala je ceremoniju tokom koje je blagoslovila poligamni savez homoseksualaca, nazivajući ga "punovažnim savezom pred Bogom", a taj čin izazvao je duboku tugu u hrišćanskom svetu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 23. nedelju po Duhovima otkriva unutrašnju snagu vere i način da pronađemo mir i harmoniju u svetu koji često izgleda razbijeno.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
