Tradicija nošenja kipe nije izvedena iz nijednog biblijskog stiha. To je običaj koji se razvijao kao znak priznanja da postoji neko „iznad“ nas ko prati svaki naš postupak.
Kipa je mala kapa koju Jevreji nose za vreme molitve, učenja Tore, izgovaranja blagoslova i generalno, unutar sinagoge. Tradicionalniji Jevreji nose kipa tokom čitavog dana.
Ova praksa potiče iz vremena kada su jevrejski sveštenici u jerusalimskom Hramu bili obavezni da pokrivaju glavu prilikom religiozne službe. Danas kipa simbolizuje svest pojedinca o Božijoj prisutnosti u svakom trenutku, a predstavlja i dobro poznati simbol jevrejske tradicije u širem smislu i često se može videti na fotografijama i u filmovima koji se bave prikazima jevrejskog života.
Tradicija nošenja kipe nije izvedena iz nijednog biblijskog stiha. To je običaj koji se razvijao kao znak priznanja da postoji neko „iznad“ nas ko prati svaki naš postupak.
Shutterstock
Jebreji nose kipu
U jevrejskoj svetoj knjizi Talmud, postoji priča o ženi kojoj je astrolog rekao da će njeno dete biti lopov, da je to sudbina predodredila za njega. Da bi sprečila ovo, insistirala je da mu uvek bude pokrivena glava, kako bi ga podsećala na prisutnost Boga i usađivala mu strah od neba.
Jednom, dok je sedeo ispod palme, njegov pokrivač glave je pao. Tada je iznenada osetio poriv da uzme plod sa drveta, koji nije bio njegov. Tada je shvatio snažan uticaj koji je nošenje kipe imalo na njega.
U talmudsko vreme, praksa nošenja pokrivača za glavu bila je rezervisana za ljude velikog ugleda. Međutim, u kasnijim generacijama postao je prihvaćen običaj da svi jevrejski muškarci nose kipu u svakom trenutku, a naročito tokom molitve.
Ako vas zanima značenje drugih jevrejskih simbola pročitajte naš odvojen tekst i upoznajte se sa pojmovima judaizma, o kojima do sada niste imali priliku da čujete.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
U Svetoj zemlji se prepliću tri religije, sa brojnim svetim mestima koja su od značaja za hrišćanstvo, judaizam i islam. Među njima se izdvaja manastir Svetih Arhangela, koji je podigao kralj Milutin, kao pečat postojanja srpskog pravoslavlja u Jerusalimu.
Da li znate zašto se mesni i mlečni proizvodi ne smeju jesti zajedno, kako se uklanja krv iz mesa i zašto se hleb ponekad ne smatra košer? Otkrijte fascinantnu priču o pravilima ishrane u judaizmu i njihovom značaju za veru i tradiciju.
Pojam Halal na arapskom znači dozvoljeno, legalno. Ono što je halal je muslimanima dozvoljeno, što može označavati razne vrste radnji, poslova, veza, hrane i slično.
U besedi za ponedeljak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava nerazdeljivo jedinstvo Oca i Sina i pokazuje koliko je duboka razlika između ljubavi koja sjedinjuje i volje koja traži svoje.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
Izjave poglavara Rimokatoličke crkve o nasilju izazvale burne reakcije u Izraelu, gde verski lideri upozoravaju na opasne posledice takvih stavova, dok Vatikan odgovara bez direktnog suočavanja sa optužbama.
Izraelski ministar govori o širenju prisustva vernika i mogućnosti stalne molitve, dok rabin Volfson ovaj trenutak opisuje kao ispunjenje višemilenijskog očekivanja jevrejskog naroda.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Ako čovek ponižava druge, vređa ih, osuđuje i prema njima pokazuje prezir, ne može očekivati da će takav odnos ostati bez posledica po njegov duhovni život.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
