Tradicija nošenja kipe nije izvedena iz nijednog biblijskog stiha. To je običaj koji se razvijao kao znak priznanja da postoji neko „iznad“ nas ko prati svaki naš postupak.
Kipa je mala kapa koju Jevreji nose za vreme molitve, učenja Tore, izgovaranja blagoslova i generalno, unutar sinagoge. Tradicionalniji Jevreji nose kipa tokom čitavog dana.
Ova praksa potiče iz vremena kada su jevrejski sveštenici u jerusalimskom Hramu bili obavezni da pokrivaju glavu prilikom religiozne službe. Danas kipa simbolizuje svest pojedinca o Božijoj prisutnosti u svakom trenutku, a predstavlja i dobro poznati simbol jevrejske tradicije u širem smislu i često se može videti na fotografijama i u filmovima koji se bave prikazima jevrejskog života.
Tradicija nošenja kipe nije izvedena iz nijednog biblijskog stiha. To je običaj koji se razvijao kao znak priznanja da postoji neko „iznad“ nas ko prati svaki naš postupak.
Shutterstock
Jebreji nose kipu
U jevrejskoj svetoj knjizi Talmud, postoji priča o ženi kojoj je astrolog rekao da će njeno dete biti lopov, da je to sudbina predodredila za njega. Da bi sprečila ovo, insistirala je da mu uvek bude pokrivena glava, kako bi ga podsećala na prisutnost Boga i usađivala mu strah od neba.
Jednom, dok je sedeo ispod palme, njegov pokrivač glave je pao. Tada je iznenada osetio poriv da uzme plod sa drveta, koji nije bio njegov. Tada je shvatio snažan uticaj koji je nošenje kipe imalo na njega.
U talmudsko vreme, praksa nošenja pokrivača za glavu bila je rezervisana za ljude velikog ugleda. Međutim, u kasnijim generacijama postao je prihvaćen običaj da svi jevrejski muškarci nose kipu u svakom trenutku, a naročito tokom molitve.
Ako vas zanima značenje drugih jevrejskih simbola pročitajte naš odvojen tekst i upoznajte se sa pojmovima judaizma, o kojima do sada niste imali priliku da čujete.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
U Svetoj zemlji se prepliću tri religije, sa brojnim svetim mestima koja su od značaja za hrišćanstvo, judaizam i islam. Među njima se izdvaja manastir Svetih Arhangela, koji je podigao kralj Milutin, kao pečat postojanja srpskog pravoslavlja u Jerusalimu.
Da li znate zašto se mesni i mlečni proizvodi ne smeju jesti zajedno, kako se uklanja krv iz mesa i zašto se hleb ponekad ne smatra košer? Otkrijte fascinantnu priču o pravilima ishrane u judaizmu i njihovom značaju za veru i tradiciju.
Pojam Halal na arapskom znači dozvoljeno, legalno. Ono što je halal je muslimanima dozvoljeno, što može označavati razne vrste radnji, poslova, veza, hrane i slično.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
