Poziv vernicima, kroz podsećanja na reči Svetog apostola Pavla, da se uzdaju u Hrista i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
Verom se otvaraju oči srca i čovek prepoznaje prisustvo Božije milosti u svetu. U jevanđeljskim začelima za 20. četvrtak po Duhovima, Sveti apostol Pavle nas podseća da su sve ljudske dobiti prolazne u poređenju sa blagodatima koje dolaze od Hrista, dok Jevanđelje po Luki pokazuje kako se Božije Carstvo očituje kroz isceljenje, utehu i propoved najpotrebitijima. Ove reči pozivaju vernike da se uzdaju u Gospoda i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
Poslanica Svetog apostola Pavla Filipljanima, začalo 244 (3,1-8):
1. A dalje, braćo moja, radujte se u Gospodu. Jer meni nije dosadno pisati vam jedno isto, a vama je ukrepljenje. 2. Čuvajte se pasa, čuvajte se zlih poslenika, čuvajte se „podrezanih"! 3. Jer obrezani, to smo mi, koji Duhom Božijim služimo i hvalimo se Hristom Isusom, a ne uzdamo se u telo, 4. premda bih se i ja mogao uzdati u telo. Ako neko drugi misli da se može uzdati u telo, ja još više:
5. Obrezan sam u osmi dan, od roda sam Izrailjeva, plemena Venijaminova, Jevrejin od Jevreja, po zakonu farisej, 6. po revnosti gonitelj Crkve Božije, po pravdi zakona besprekoran. 7. Ali sve što mi beše dobitak, smatrah za štetu Hrista radi. 8. No šta više, ja i smatram sve za štetu prema prevashodnome poznanju Hrista Isusa, Gospoda mog, radi koga sam sve ostavio, i smatram sve za trice, da bih Hrista dobio.
Jevanđelje po Luki, začalo 31. (7,17-30)
17. I otide glas ovaj o njemu po svoj Judeji i po svoj okolini. 18. I javiše Jovanu učenici njegovi za sve ovo. 19. I pozva Jovan dvojicu od učenika svojih i posla ih Isusu, govoreći: „Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo?" 20. Došavši pak ti ljudi k njemu rekoše: „Jovan Krstitelj posla nas tebi govoreći: 'Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo?'”
21. A u taj čas on isceli mnoge od bolesti, i od rana i od zlih duhova, i mnogima slepim darova vid. 22. I odgovarajući Isus reče im: „Idite i kažite Jovanu što videste i čuste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se propoveda jevanđelje; 23. I blažen je onaj koji se ne sablazni o mene.” 24. A kad otidoše učenici Jovanovi, poče narodu govoriti za Jovana: „Šta ste izišli u pustinju da vidite? Trsku koju ljulja vetar? 25. Nego šta ste izišli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive po carskim su dvorovima. 26. No šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem i više od proroka.
27. Ovo je onaj za koga je pisano: „Evo, ja šaljem anđela svoga pred licem tvojim koji će pripraviti put tvoj pred tobom.” 28. Jer vam kažem: „Nijedan između rođenih od žena nije veći prorok od Jovana Krstitelja; a najmanji u Carstvu Božijem veći je od njega.” 29. I sav narod koji slušaše i carinici opravdaše Boga, krstivši se krštenjem Jovanovim; 30. a fariseji i zakonici odbaciše volju Božiju o njima, ne krstivši se od njega.
Sveto Pismo nas podseća da istinska milost nije uzajamna – ona se pruža i onima od kojih ništa ne očekujemo, otvarajući srce za Božiju neograničenu blagodat i put ka sinovnosti Božijoj.
Današnja jevanđeljska začela podsećaju nas da pogled sklonimo sa prolaznog i usmerimo ga ka onome što jedino donosi mir — veri, ljubavi i smirenju.
Čitanje Svetog pisma za 20. utorak po Duhovima pokazuje kako iz srca izviru dela koja oblikuju našu svakodnevicu i duhovni život, otkrivajući snagu oproštaja i unutrašnje odgovornosti.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
To nije samo običaj, već trenutak molitve, zajedništva porodice i duhovne povezanosti sa svetiteljima koji nadahnjuju vernike kroz vekove.
Poziv vernicima, kroz podsećanja na reči Svetog apostola Pavla, da se uzdaju u Hrista i ne sablažnjavaju Njegovim delima.
Ajeti 41:34-38 iz sure Fussilet nas podsećaju da materijalno ne štiti dušu, da vera i dobra dela otvaraju vrata večne nagrade, dok oni koji odbacuju božanske poruke rizikuju ozbiljnu kaznu.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatoust nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bližini Boga.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Jevanđelje, koje se čita u četvrtak siropusne sedmice, podseća nas na najveću žrtvu i ljubav koja pobeđuje mržnju. Isus pred Pilatom, osuda bez krivice i put ka krstu – dan kada je tama prekrila zemlju, a svetlost večnosti zasijala iz najdublje boli.
"A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi".
"A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini."
"Nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg novčića."
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
To nije samo običaj, već trenutak molitve, zajedništva porodice i duhovne povezanosti sa svetiteljima koji nadahnjuju vernike kroz vekove.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatoust nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bližini Boga.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
