OVIH 5 MOĆNIH REČI IZ JEVANĐELJA NE SMEJU DA SE PREVODE: Izrazi na maternjem jeziku Isusa Hrista koji i danas odjekuju širom hrišćanskog sveta

Da li ste ikada primetili da u pojedinim delovima Jevanđelja autori ostavljaju Isusove reči u izvornom obliku, a zatim odmah objašnjavaju njihovo značenje?

Kao da je rana Crkva želela da sačuva izvorni „zvuk“ Isusovog govora, onako kako je zaista zvučao na njegovom maternjem jeziku.

U ranim vekovima hrišćanstva Jevanđelja su prevedena na grčki jezik kako bi bila dostupna širem krugu ljudi. Ipak, oni koji su ih zapisivali sačuvali su određene reči i kratke izraze na aramejskom jeziku, jeziku kojim je Isus govorio u svakodnevnom životu.

To se često tumači kao znak verodostojnosti Jevanđelja. U jevrejskoj tradiciji prvog veka, kao i u mnogim starim kulturama, usmeno predanje prenosilo se uz stroga pravila tačnosti, doslovno reč po reč.

Učenje napamet bilo je osnovni oblik obrazovanja, a učitelj je, naročito u rabinskoj tradiciji, ponavljao svaku lekciju više puta kako bi je učenici zaista usvojili.

Danas izdvajamo pet Isusovih reči na aramejskom jeziku, njihovo značenje i poruku koju mogu da nose i savremenom čoveku.

Foto: SPC

 

1) Talita kum

U Jevanđelju po Marku piše:

„I uzevši devojčicu za ruku, reče joj: ‘Talita kum’, što znači: ‘Devojčice, tebi govorim, ustani’“ (Marko 5,41).

Marko zadržava izvorni aramejski izraz, a zatim ga prevodi kako bi čitalac razumeo snagu trenutka. Isus ulazi u kuću starešine sinagoge, gde prisutni veruju da je devojčica već mrtva. On joj prilazi, uzima je za ruku i izgovara ove reči. Devojčica tada ustaje i počinje da hoda.

„Talita kum“ u duhovnom smislu može se razumeti kao reč koja se obraća i čoveku koji se nalazi u beznađu, umoru ili unutrašnjoj praznini. U trenucima kada izgleda da je sve stalo, Hristos i dalje govori: „Ustani“.

2) Efata

Drugi snažan trenutak nalazi se u Jevanđelju po Marku:

„I pogledavši ka nebu, uzdahnu i reče mu: ‘Efata’, što znači: ‘Otvori se’“ (Marko 7,34).

Isus susreće čoveka koji je gluv i otežano govori. Prilazi mu, dotiče njegove uši i jezik i izgovara ovu reč. Promena nije samo fizička, već otkriva i dublje značenje: otvaranje čoveka za Boga i za druge ljude.

Ova reč označava oslobađanje od unutrašnje zatvorenosti, od straha, gordosti i buke koja onemogućava istinsko slušanje.

Zbog tog značenja, Crkva je sačuvala ovu reč i u liturgijskom životu, naročito u obredu krštenja, gde se moli da čovek postane otvoren za veru i spreman da je ispoveda. U tom smislu, „Efata“ ostaje poziv i danas, upućen svakome ko teško sluša ili teško izgovara reč vere.

Schutterstock

 

3) Abba

Reč „Abba“, koja znači „Oče“, predstavlja jedan od najprisnijih izraza koje Isus koristi kada se obraća Bogu.

U jevrejskoj tradiciji niko pre Isusa nije na taj način oslovljavao Boga u molitvi. „Abba“ je bio porodični, nežni izraz koji dete koristi za oca, što ovoj reči daje ton poverenja i bliskosti.

U Getsimanskom vrtu, u trenutku unutrašnjeg preispitivanja, Isus se moli:

„Abba, Oče, sve je moguće tebi; ukloni ovu čašu od mene, ali ne ono što ja hoću, nego ono što ti hoćeš“ (Marko 14,36).

Prvi hrišćani su ovu reč preuzeli i u svoj molitveni život (Rimljanima 8,15; Galatima 4,6), kao izraz neposrednog odnosa sa Bogom.

U trenucima nesigurnosti i unutrašnje težine, ova reč ostaje jednostavan, ali dubok izraz poverenja: „Abba, Oče“, izgovoren bez distance, kao obraćanje nekome ko je blizak i pouzdan.

4) Eloi, Eloi, lema sabahtani

Na krstu, Jevanđelja po Mateju i Marku prenose Isusove reči:

„Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“ (Matej 27,46; Marko 15,34).

Marko beleži izvorni aramejski oblik: Eloi, Eloi, lema sabahtani, dok Matej donosi hebrejsku verziju istog izraza.

Ove reči otvaraju Psalam 22, molitvu koja počinje u osećaju napuštenosti, a završava se poverenjem i slavljenjem Boga.

Isus ovim rečima preuzima iskustvo čoveka koji prolazi kroz patnju i osećaj Božijeg odsustva. To nije izraz odricanja od vere, već molitva u kojoj se bol izgovara do kraja, ali se i dalje upućuje Bogu.

U trenucima kada čovek ne pronalazi reči, ovaj psalam postaje molitva koju je Isus već izgovorio, dajući joj novo značenje.

Wikipedia

 

5) Rabuni

U Jevanđelju po Jovanu, kada Marija Magdalina prepoznaje vaskrslog Isusa, ona uzvikuje:

„Rabuni!“ – što znači „Učitelju“ (Jovan 20,16).

Ovaj izraz nosi u sebi i poštovanje i bliskost. U tom trenutku Marija prelazi iz tuge u radost, jer prepoznaje Isusa koji je oslovljava i vraća je iz očaja u susret sa Životom.

Odgovoriti „Rabuni“ znači priznati Isusa kao učitelja, ali i kao onoga koji daje smisao i pravac životu.

Zašto su ove reči sačuvane?

Stručnjaci koji se bave proučavanjem Biblije ističu da aramejski i hebrejski izrazi u Jevanđeljima odražavaju živo predanje prvih hrišćanskih zajednica o Isusu. Sačuvane su ne samo misli, već i sam zvuk njegovih reči.

To doprinosi razumevanju da Jevanđelja nisu nastala kao apstraktni tekstovi, već kao zapisi zasnovani na svedočenju onih koji su Isusa zaista slušali.

Posebno je značajno da u apokrifnim spisima nema ovog aramejskog jezičkog sloja, što lingvistička analiza dodatno ističe kao razliku između kanonskih i kasnijih tekstova.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara