U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
Jedna rečenica iz Knjige proroka Isaije otvara besedu vladike Nikolaja Velimirovića za utorak Svetle sedmice i podseća na sliku koja ne zastareva kroz vekove: "kao jagnje na zaklanje vođen bi". Vladika Nikolaj tu biblijsku sliku ne ostavlja kao daleku simboliku, već je približava samoj srži Hristovog stradanja, u kome se krotkost ne povlači pred nasiljem, a tišina postaje snažnija od svake optužbe.
"Kao jagnje na zaklanje vođen bi." (Is. 53, 7)
Kroz mnoga stoleća vremena prozreo je vidoviti prorok Isaija strašnu žrtvu na Golgoti. On je video iz daljine Gospoda Isusa, vođena na zaklanje kao što se jagnje vodi. A jagnje se da voditi na zaklanje isto kao i na pašu: bez odbrane, bez uznemirenosti, bez zlobe. Tako je i Gospod Isus išao na zaklanje: bez odbrane, bez uznemirenosti, bez zlobe. Niti reče: ne činite to, ljudi! Niti upita: zašto to činite sa mnom? Niti osudi koga. Niti protestova. Niti se naljuti. Niti pomisli zlo sudijama svojim.
Kad ga krv obli od trnovog venca, On ćutaše. Kad mu lice bi uprljano od pljuvanja, On ćutaše. Kad mu krst bi težak uz put, On trpljaše. Kad mu bolovi dosadiše na krstu, On se ne požali ljudima nego Ocu. Kad izdisaše, On upravi svoj pogled i uzdah k nebu, a ne k zemlji. Jer izvor njegove snage jeste nebo, a ne zemlja. Izvor njegove utehe u Bogu, a ne u ljudima. Prava domovina njegova Carstvo nebesko, a ne zemaljsko.
Gle, Jagnje Božije koje uze na sebe grehe sveta! To beše prvi uzvik Jovana Krstitelja kad opazi Gospoda. I evo sad na Golgoti toga proročanstva ispunjenja: evo, pod teretom grehova celoga sveta leži Jagnje Božije zaklano i mrtvo!
O braćo, to je skupa žrtva i za naše grehe. Krv toga nezlobnog i krotkog Jagnjeta namenjena je svim vekovima i svim pokolenjima od prvog do poslednjeg čoveka na zemlji. Hristos je osetio bolove na krstu i zbog naših grehova u sadašnjem vremenu. On je oplakao u vrtu Getsimanskom i našu zlobu, i nemoć, i poročnost.
Krv svoju On je namenio i nama. Ne prezrimo, braćo, tu neiskazano skupu cenu kojom smo plaćeni. Zbog te žrtve Hristove mi upravo i imamo neku cenu kao ljudi. Bez te žrtve – ili ako odbacimo tu žrtvu – vrednost nas samih po sebi ravna se nuli, ravna se dimu bez ognja i oblaku bez svetlosti.
O Gospode nesravnjivi u milosti, pomiluj i nas! Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Srodnik Svetog Pavla i jedan od Sedamdesetorice, upamćen je kao misionar koji je Jevanđelje nosio kroz rimske provincije, rušio paganske hramove i zajedno sa Svetom Junijom svedočio veru kroz propoved, čudesa i mučeništvo.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, a posebnu pažnju izazvali su darovi, poruke o Časnom Pojasu i dodela najvišeg monaškog čina igumanu manastira Podmajne.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Dok su vernici u tišini prilazili Časnom pojasu i ostavljali priloge, malo ko je slutio da će ti darovi postati pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji koje žive u neizvesnosti, ali čuvaju veru i ognjišta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U besedi za petak 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na stvarnost u kojoj se ljudske osude preobražavaju, a ono što je poniženo dobija novo, uzvišenije značenje.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 7. sedmice po Vaskrsu, tumače se reči proroka Jeremije o pravednom potomku Davidovog roda.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Hiljade ljudi satima čekaju u tišini pred Časnim pojasom, stvarajući prizor koji menja sliku grada i otvara pitanje duhovne stvarnosti Srbije.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
