U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
Gospod Isus ne želi samo da budemo Njegovi sledbenici; On nas poziva da postanemo učesnici Njegove vlasti i svešteničke službe. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za četvrtak Strasne sedmice podseća da je svaki čovek pozvan da učestvuje u božanskoj moći, besmrću i svetosti, da se uzdigne iznad života koji ograničava i spasi svoju dušu iz tame greha.
U ovoj besedi on jasno pokazuje kako prihvatanje Spasiteljeve ruke vodi ka dostojanstvu i oslobođenju, a odbijanje, ka samonametnutom ropstvu i duhovnoj tami.
"I učinio si nas Bogu našemu careve i sveštenike." (Otkr. 5, 10)
Gospod Isus hoće da sve ljude učini sličnim Sebi. Kao Sin Božji, On hoće da svi ljudi budu Bogu usinovljeni. Kao Car, On hoće i njih da Mu budu sacarevi. Kao sveštenik – da Mu budu sasveštenici. Kao Svemoćan – da učestvuju u moći Njegovoj. Kao Besmrtan, da učestvuju u besmrću Njegovom. Kao Sveti – da učestvuju u svetosti Njegovoj. Kao Vaskrsli, da svi budu deca vaskrsenja.
To je Gospod hteo, i zato je i sišao na zemlju, da nas izdvoji od životinja, da nas uzdigne nad životom životinjskim i da nam da dostojanstvo nad svom vidljivom tvari, kakvo je dostojanstvo Adam imao u Raju pre greha.
Zbog ovog Svog čovekoljubivog i za ljude spasonosnog plana, Gospod je bio od jevrejskih starešina na krst raspet, a i od nas hrišćana On je do danas požnjeo nebrojeno puta trnje neblagodarnosti i nerazumevanja. Mi se pokazujemo neblagodarni i nerazumni kad god podništavamo i gazimo zapovesti Njegove.
Svojim gresima, svaki grešnik plete novi trnov venac i stavlja na svetu glavu Njegovu. Kad nas je to On uvredio, da tako činimo? Kad je On ma i jednom od nas pomislio zla, da Mu zlom vraćamo? On se spustio u našu smradnu jamu, gde smo mi privikli na život sa zmijama i akrepima, i povukao nas naviše, na visinu, na svetlost i čistotu, u carstvo.
On hoće da nas učini carevima i sveštenicima, a mi oturamo spasavajuću ruku Njegovu i vraćamo se u jamu ka zmijama i akrepima.
O braćo, dosta i predosta ovoga ponižavanja Njega i potiranja sebe! Uhvatimo se krepko za ruku svoga Spasitelja i hajdemo za Njim. On nam dobro želi. On nam dobro čini. On je za naše dobro postradao. On je jedini, jedini naš prijatelj koji se ne menja. Gospode, Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se istorija ponavlja kada se zaborave upozorenja.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Živeo je sto petnaest godina.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Dok sukobi i nestabilnost i dalje potresaju region, milioni vernika pristižu u Meku, gde je večeras zvanično počeo hadž i gde se odvija jedno od najvećih okupljanja na planeti.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
U besedi za petak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na opasnost oslanjanja na prolaznu sigurnost, ljudsku moć i sopstvenu snagu umesto na veru koja jedina ostaje čvrsta pred životnim burama.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na tihu, ali presudnu borbu u čoveku u kojoj se određuje smer njegovih dela i njihovih posledica.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Hrišćanski život nije obećanje da će čovek biti pošteđen muka, naprotiv.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Mnogi duhovnici govorili su da nijedna molitva ne ostavlja takav trag na čovekovu dušu kao iskreno čitanje psalama.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Mnogi duhovnici govorili su da nijedna molitva ne ostavlja takav trag na čovekovu dušu kao iskreno čitanje psalama.
Patrijarh moskovski i sve Rusije poručio je da sveta braća Slovenima nisu donela samo pismo, već dostojanstvo, kulturu i mogućnost da Hrista čuju na svom jeziku u vreme kada su ih mnogi smatrali ljudima drugog reda.
Crkva Hrista Kralja u Morzmahejmu sada menja svoju namenu, dok prodaja ovog objekta otvara pitanje šta se dešava sa građevinama koje gube svoju prvobitnu ulogu i sve teže nalaze novu funkciju u lokalnim zajednicama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
