U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Jovan Bogovidac ugleda Hrista posle vaskrsenja u nepojmljivoj svetlosti i sili: lice Mu je sijalo kao sunce, kosa Mu bejaše bela kao sneg, a oči gorele kao plamen ognjeni. U tom prizoru razotkriva se tajna Njegove nadvremene večnosti - istovremeno mladost i starost, nemoć na krstu i svemoć u slavi, stradalnik i pobednik. Vladika Nikolaj Velimirović nas kroz besedu za subotu šeste sedmice Velikog posta vodi u susret Hristu, čije veličanstvo nadmašuje sve ljudske pojmove, pozivajući vernika na divljenje, kajanje i molitvu.
A glava njegova i kosa bijaše bijela kao bijela vuna, kao snijeg; i oči njegove kao plamen ognjeni. (Otkr. 1, 14)
Takvoga vide Isusa posle vaskrsa i pobede Jovan Bogovidac. Vide Ga kao sina čovečjeg, obučena u dugačku haljinu, opasana zlatnim pojasom, sa sedam zvezda u desnoj ruci, a lice Mu bijaše kao što sunce sija u sili svojoj.
U takvoj se sili i slavi javio Onaj, koji je na krstu bio nezračan, i koji se svima mimoprolaznicima činio kao najnemoćniji od sinova ljudskih.
No, zašto Mu kosa bejaše bela kao vuna i kao sneg? Ne beše li Gospod, kad Ga ubiše, jedva 34 godine star? Otkuda Njemu bela kosa? Ne označava li bela kosa starost? Vaistinu, bela kosa označava kod smrtnog čoveka starost, no kod Hrista u slavi ona označava više nego starost - ona označava večnost. Večno mlada starost! Starost je prošlost, mladost je budućnost. Nije li On i jedno i drugo u isto vreme? I više nego sva vremena prošlosti i sva vremena budućnosti - nadvremena večnost.
I zašto Mu oči behu kao plamen ognjeni? To je Svevideći, zato. Od sunca se štošta može sakriti, ali od Njegovog pogleda ne može se sakriti ništa od svega onoga što je na nebu i na zemlji i pod zemljom. On prozire sva vlakna svih tkanja u prirodi: On prozire sve atome u kamenu, sve kaplje vodene u moru, sve čestice vazduha, sve pomisli i sve želje svih stvorenih duša.
To je Onaj isti, i niko drugi, koji je iz sastradalne ljubavi prema rodu čovečijem sišao na zemlju, obukao se u smrtno i stradalno telo, porugan i popljuvan bio od grešnih ljudi. To je Onaj isti, koji je nezračan visio na krstu među razbojnicima, i kao mrtvac sahranjen bio od Josifa i Nikodima.
O, braćo, kako je strašno pomisliti, kako je velikog i veličanstvenog posetioca imala zemlja! A još strašnije - na koga su bezumni ljudi digli ruku!
Gospode veličanstveni, oprosti nam grehe naše, i seti se i nas u sili i slavi Svojoj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za četvrtak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovu silu koja ne samo što pobedjuje smrt, nego otvara put svakome ko veruje.
U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se istorija ponavlja kada se zaborave upozorenja.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Iz Moskve poručuju da eventualne zabrane poglavaru Ruske pravoslavne crkve ne bi imale nikakav praktičan efekat, ocenjujući da bi takav potez bio politički i simbolički čin usmeren protiv ruskog pravoslavlja.
Crkva od najranijih vremena uči da svaka izgovorena reč ima svoju težinu i posledice, bilo da donosi mir, utehu i ljubav, ili širi gnev, mržnju i sablazan.
Kombinacija belog luka, vina i sporog pečenja u glinenoj posudi daje neočekivano sočan rezultat koji se pamti već posle prvog zalogaja.
Iskustvo Elvire Parfjonove pokazuje kako jedan san o gubitku može pokrenuti unutrašnji preokret, razotkriti ono što se u svakodnevici odlaže i pretvoriti tihe emocije u odluke koje menjaju način na koji gledamo one koje volimo.
U besedi o lenjivcu koji običan šum pretvara u oluju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje kako čovek, ne primetivši, počinje da veruje sopstvenim izgovorima i tako gubi snagu da pokrene i najjednostavniji posao.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi o lenjivcu koji običan šum pretvara u oluju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje kako čovek, ne primetivši, počinje da veruje sopstvenim izgovorima i tako gubi snagu da pokrene i najjednostavniji posao.
Kroz biblijske primere od Eve i Kaina do Jude, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta pokazuje da se svako delo vraća kao posledica u svoje vreme, bez izuzetka i zaborava.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Iz Moskve poručuju da eventualne zabrane poglavaru Ruske pravoslavne crkve ne bi imale nikakav praktičan efekat, ocenjujući da bi takav potez bio politički i simbolički čin usmeren protiv ruskog pravoslavlja.
Crkva od najranijih vremena uči da svaka izgovorena reč ima svoju težinu i posledice, bilo da donosi mir, utehu i ljubav, ili širi gnev, mržnju i sablazan.
Iskustvo Elvire Parfjonove pokazuje kako jedan san o gubitku može pokrenuti unutrašnji preokret, razotkriti ono što se u svakodnevici odlaže i pretvoriti tihe emocije u odluke koje menjaju način na koji gledamo one koje volimo.
U besedi o lenjivcu koji običan šum pretvara u oluju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje kako čovek, ne primetivši, počinje da veruje sopstvenim izgovorima i tako gubi snagu da pokrene i najjednostavniji posao.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Jevsevija po starom i Svetog Atanasija Atonskog po novom kalendaru. Katolička crkva slavi Svete Ćirila i Metodija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto ponekad najveći problem nije u tome što smo u pravu, već u načinu na koji tu „pravdu“ nosimo u odnosu prema drugima.
Majka Latinka Šućur veruje da je njena ćerka, posle tri godine tišine, progovorila nakon molitvi Svetim Zosimu i Jakovu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
