U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Jovan Bogovidac ugleda Hrista posle vaskrsenja u nepojmljivoj svetlosti i sili: lice Mu je sijalo kao sunce, kosa Mu bejaše bela kao sneg, a oči gorele kao plamen ognjeni. U tom prizoru razotkriva se tajna Njegove nadvremene večnosti - istovremeno mladost i starost, nemoć na krstu i svemoć u slavi, stradalnik i pobednik. Vladika Nikolaj Velimirović nas kroz besedu za subotu šeste sedmice Velikog posta vodi u susret Hristu, čije veličanstvo nadmašuje sve ljudske pojmove, pozivajući vernika na divljenje, kajanje i molitvu.
A glava njegova i kosa bijaše bijela kao bijela vuna, kao snijeg; i oči njegove kao plamen ognjeni. (Otkr. 1, 14)
Takvoga vide Isusa posle vaskrsa i pobede Jovan Bogovidac. Vide Ga kao sina čovečjeg, obučena u dugačku haljinu, opasana zlatnim pojasom, sa sedam zvezda u desnoj ruci, a lice Mu bijaše kao što sunce sija u sili svojoj.
U takvoj se sili i slavi javio Onaj, koji je na krstu bio nezračan, i koji se svima mimoprolaznicima činio kao najnemoćniji od sinova ljudskih.
No, zašto Mu kosa bejaše bela kao vuna i kao sneg? Ne beše li Gospod, kad Ga ubiše, jedva 34 godine star? Otkuda Njemu bela kosa? Ne označava li bela kosa starost? Vaistinu, bela kosa označava kod smrtnog čoveka starost, no kod Hrista u slavi ona označava više nego starost - ona označava večnost. Večno mlada starost! Starost je prošlost, mladost je budućnost. Nije li On i jedno i drugo u isto vreme? I više nego sva vremena prošlosti i sva vremena budućnosti - nadvremena večnost.
I zašto Mu oči behu kao plamen ognjeni? To je Svevideći, zato. Od sunca se štošta može sakriti, ali od Njegovog pogleda ne može se sakriti ništa od svega onoga što je na nebu i na zemlji i pod zemljom. On prozire sva vlakna svih tkanja u prirodi: On prozire sve atome u kamenu, sve kaplje vodene u moru, sve čestice vazduha, sve pomisli i sve želje svih stvorenih duša.
To je Onaj isti, i niko drugi, koji je iz sastradalne ljubavi prema rodu čovečijem sišao na zemlju, obukao se u smrtno i stradalno telo, porugan i popljuvan bio od grešnih ljudi. To je Onaj isti, koji je nezračan visio na krstu među razbojnicima, i kao mrtvac sahranjen bio od Josifa i Nikodima.
O, braćo, kako je strašno pomisliti, kako je velikog i veličanstvenog posetioca imala zemlja! A još strašnije - na koga su bezumni ljudi digli ruku!
Gospode veličanstveni, oprosti nam grehe naše, i seti se i nas u sili i slavi Svojoj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za četvrtak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovu silu koja ne samo što pobedjuje smrt, nego otvara put svakome ko veruje.
U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se istorija ponavlja kada se zaborave upozorenja.
Kroz lik Mojsija i tajnu Hristovog stradanja razotkriva se izbor koji razdvaja prolazno od večnog.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
