Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
U besedi vladike Nikolaja Velimirovića o dva Adama, koju je napisao za Veliku subotu, ljudska sudbina se ne posmatra kao niz udaljenih pojmova, već kao duboka razlika između onoga što razara i onoga što podiže. Adam i Hristos stoje kao dve tačke između kojih se meri ceo ljudski pad i ceo smisao obnavljanja. Smrt i život, sramota i slava, nemoć i sila, u ovom tekstu nisu apstraktne suprotnosti, već opis unutrašnjeg stanja čoveka. Nikolaj govori o čoveku koji već u sebi nosi ili seme raspadanja ili klicu preobražaja, zavisno od toga kojoj strani pripada. Između groba i vaskrsenja, kako ga on vidi, ne stoji praznina, već odluka koja se neprestano obnavlja u čovekovom biću. Upravo tu se otvara prostor njegove besede, kao poziv da se smisao života ne traži u prolaznosti, nego u onome što je u stanju da je prevaziđe.
„Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživljeti. (I Kor. 15, 22)“
Po Adamu seje se u sramoti, po Hristu ustaje u slavi. Od Adama je greh, od Hrista pravda. Od Adama nemoć i smrt, od Hrista sila i život. Shodno Adamu svi ćemo pomreti, shodno Hristu svi ćemo oživeti. Ono je čovek zemaljski, ovo je čovek nebeski. Ono je čovek telesni, ovo je čovek duhovni. Hristos nije vaskrsao radi sebe nego radi nas, kao što nije ni umro radi sebe nego radi nas. Ako njegovo vaskrsenje ne znači i naše vaskrsenje, onda je njegovo vaskrsenje gorčina a ne slast. Gde bi onda bila ljubav Božja? I gde smisao svega našeg zemaljskog bednog bitisanja? I gde smisao Hristovog dolaska na zemlju?
Onde gde Adam skončava, Hristos počinje. Adam skončava u grobu, Hristos počinje vaskrsom iz groba. Adamovo koleno to je seme pod zemljom koje gnili i truli i ne vidi sunca i ne veruje da ono može izaći ispod zemlje i razviti se u zelenu biljku sa lišćem, cvetom i rodom. Hristovo koleno to je ozelenela njiva na kojoj pšenica raste, zeleni se, lista, cveta i donosi rod mnogi.
Po Adamu ne znači samo da ćemo mi jednoga dana umreti, nego znači da smo mi već mrtvi, mrtvi svi do jednoga. Po Hristu ne znači samo da ćemo mi jednoga dana oživeti, nego da smo već oživljeni, tj. seme je počelo u zemlji klijati i na svetlost sunca izbijati. No potpun izraz smrti je grob, a potpun izraz života besmrtnog u Carstvu Božjem. Um Adamovih sinova saglašava se sa smrću, miri se sa trulenjem i tone sve dublje u zemlju. Um Hristovih sinova buni se protiv smrti i truleži i sve se više upinje da isklija čoveka u svetlost, čemu i blagodat Božja pomaže.
O vaskrsli Gospode, otrezni um svih sinova ljudskih, da bi bežali od tame i propasti i pružali se ka svetlosti i životu večnom, koji je u Tebi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Evo šta bi trebalo da slušamo da ostanemo duhovno zdravi.
Jevanđelja ga pominju samo u tragovima, a predanje mu pripisuje više identiteta, ko je bio Juda Jakovljev i zašto i dalje izaziva nedoumice među tumačima
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.
U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Evo šta bi trebalo da slušamo da ostanemo duhovno zdravi.
Jevanđelja ga pominju samo u tragovima, a predanje mu pripisuje više identiteta, ko je bio Juda Jakovljev i zašto i dalje izaziva nedoumice među tumačima
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
