Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
U besedi vladike Nikolaja Velimirovića o dva Adama, koju je napisao za Veliku subotu, ljudska sudbina se ne posmatra kao niz udaljenih pojmova, već kao duboka razlika između onoga što razara i onoga što podiže. Adam i Hristos stoje kao dve tačke između kojih se meri ceo ljudski pad i ceo smisao obnavljanja. Smrt i život, sramota i slava, nemoć i sila, u ovom tekstu nisu apstraktne suprotnosti, već opis unutrašnjeg stanja čoveka. Nikolaj govori o čoveku koji već u sebi nosi ili seme raspadanja ili klicu preobražaja, zavisno od toga kojoj strani pripada. Između groba i vaskrsenja, kako ga on vidi, ne stoji praznina, već odluka koja se neprestano obnavlja u čovekovom biću. Upravo tu se otvara prostor njegove besede, kao poziv da se smisao života ne traži u prolaznosti, nego u onome što je u stanju da je prevaziđe.
„Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživljeti. (I Kor. 15, 22)“
Po Adamu seje se u sramoti, po Hristu ustaje u slavi. Od Adama je greh, od Hrista pravda. Od Adama nemoć i smrt, od Hrista sila i život. Shodno Adamu svi ćemo pomreti, shodno Hristu svi ćemo oživeti. Ono je čovek zemaljski, ovo je čovek nebeski. Ono je čovek telesni, ovo je čovek duhovni. Hristos nije vaskrsao radi sebe nego radi nas, kao što nije ni umro radi sebe nego radi nas. Ako njegovo vaskrsenje ne znači i naše vaskrsenje, onda je njegovo vaskrsenje gorčina a ne slast. Gde bi onda bila ljubav Božja? I gde smisao svega našeg zemaljskog bednog bitisanja? I gde smisao Hristovog dolaska na zemlju?
Onde gde Adam skončava, Hristos počinje. Adam skončava u grobu, Hristos počinje vaskrsom iz groba. Adamovo koleno to je seme pod zemljom koje gnili i truli i ne vidi sunca i ne veruje da ono može izaći ispod zemlje i razviti se u zelenu biljku sa lišćem, cvetom i rodom. Hristovo koleno to je ozelenela njiva na kojoj pšenica raste, zeleni se, lista, cveta i donosi rod mnogi.
Po Adamu ne znači samo da ćemo mi jednoga dana umreti, nego znači da smo mi već mrtvi, mrtvi svi do jednoga. Po Hristu ne znači samo da ćemo mi jednoga dana oživeti, nego da smo već oživljeni, tj. seme je počelo u zemlji klijati i na svetlost sunca izbijati. No potpun izraz smrti je grob, a potpun izraz života besmrtnog u Carstvu Božjem. Um Adamovih sinova saglašava se sa smrću, miri se sa trulenjem i tone sve dublje u zemlju. Um Hristovih sinova buni se protiv smrti i truleži i sve se više upinje da isklija čoveka u svetlost, čemu i blagodat Božja pomaže.
O vaskrsli Gospode, otrezni um svih sinova ljudskih, da bi bežali od tame i propasti i pružali se ka svetlosti i životu večnom, koji je u Tebi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Džeme Galgani, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
Velika subota jedina subota u godini koja se posti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U času Hristovog stradanja, priroda je ustala kao svedok i ukor, dok je ljudski razum ostao nem - snažne reči Svetog Nikolaja Ogridskog i Žičkog podsećaju na dubinu duhovnog pada i pozivaju na iskreno pokajanje.
U besedi za utorak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako je sve, od prvog svetlosnog zraka do čuda Hristovog rođenja, oblikovano snagom reči koju ništa ne može zaustaviti.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 6. sedmice Velikog posta otkriva tajnu hrabrosti pred gonjenjem i smrću, pokazujući da Prvi i Poslednji vlada i nad prolaznim svetom i večnim životom.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
Juda je prišao Hristu i pozdravio ga poljupcem, govoreći: "Zdravo, učitelju."
Bogosluženja danas protiču bez zvonjave crkvenih zvona, jer ona simbolizuju radost.
Plaštanica se tokom večernje službe polaže na posebno pripremljen sto u sredini crkve, zajedno sa Jevanđeljem, gde vernici prilaze da je celivaju i u tišini se pomole.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
Bogosluženja danas protiču bez zvonjave crkvenih zvona, jer ona simbolizuju radost.
Pravoslavno učenje vekovima opominje da bez Boga nijedno spoljašnje dobro ne može ispuniti prazninu u čovekovom srcu.
