Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za Veliku subotu objašnjava kako dve biblijske figure oblikuju sudbinu čoveka kroz pad i uzdizanje.
U besedi vladike Nikolaja Velimirovića o dva Adama, koju je napisao za Veliku subotu, ljudska sudbina se ne posmatra kao niz udaljenih pojmova, već kao duboka razlika između onoga što razara i onoga što podiže. Adam i Hristos stoje kao dve tačke između kojih se meri ceo ljudski pad i ceo smisao obnavljanja. Smrt i život, sramota i slava, nemoć i sila, u ovom tekstu nisu apstraktne suprotnosti, već opis unutrašnjeg stanja čoveka. Nikolaj govori o čoveku koji već u sebi nosi ili seme raspadanja ili klicu preobražaja, zavisno od toga kojoj strani pripada. Između groba i vaskrsenja, kako ga on vidi, ne stoji praznina, već odluka koja se neprestano obnavlja u čovekovom biću. Upravo tu se otvara prostor njegove besede, kao poziv da se smisao života ne traži u prolaznosti, nego u onome što je u stanju da je prevaziđe.
„Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživljeti. (I Kor. 15, 22)“
Po Adamu seje se u sramoti, po Hristu ustaje u slavi. Od Adama je greh, od Hrista pravda. Od Adama nemoć i smrt, od Hrista sila i život. Shodno Adamu svi ćemo pomreti, shodno Hristu svi ćemo oživeti. Ono je čovek zemaljski, ovo je čovek nebeski. Ono je čovek telesni, ovo je čovek duhovni. Hristos nije vaskrsao radi sebe nego radi nas, kao što nije ni umro radi sebe nego radi nas. Ako njegovo vaskrsenje ne znači i naše vaskrsenje, onda je njegovo vaskrsenje gorčina a ne slast. Gde bi onda bila ljubav Božja? I gde smisao svega našeg zemaljskog bednog bitisanja? I gde smisao Hristovog dolaska na zemlju?
Onde gde Adam skončava, Hristos počinje. Adam skončava u grobu, Hristos počinje vaskrsom iz groba. Adamovo koleno to je seme pod zemljom koje gnili i truli i ne vidi sunca i ne veruje da ono može izaći ispod zemlje i razviti se u zelenu biljku sa lišćem, cvetom i rodom. Hristovo koleno to je ozelenela njiva na kojoj pšenica raste, zeleni se, lista, cveta i donosi rod mnogi.
Po Adamu ne znači samo da ćemo mi jednoga dana umreti, nego znači da smo mi već mrtvi, mrtvi svi do jednoga. Po Hristu ne znači samo da ćemo mi jednoga dana oživeti, nego da smo već oživljeni, tj. seme je počelo u zemlji klijati i na svetlost sunca izbijati. No potpun izraz smrti je grob, a potpun izraz života besmrtnog u Carstvu Božjem. Um Adamovih sinova saglašava se sa smrću, miri se sa trulenjem i tone sve dublje u zemlju. Um Hristovih sinova buni se protiv smrti i truleži i sve se više upinje da isklija čoveka u svetlost, čemu i blagodat Božja pomaže.
O vaskrsli Gospode, otrezni um svih sinova ljudskih, da bi bežali od tame i propasti i pružali se ka svetlosti i životu večnom, koji je u Tebi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
