MEĐU APOSTOLIMA SU BILA DVOJICA JUDA! Za jednog svi znamo, a ko je bio drugi? Evo šta kaže Sveto pismo

Svima je poznat Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice najbližih učenika Isus Hristos, koji je postao izdajnik i tragično okončao svoj život. Ali među apostolima bio je i još jedan Juda. Šta znamo o njemu?

Odakle znamo o drugom Judi?

Pre svega, o njemu saznajemo iz Jevanđelja. Istina je da se ovaj apostol po imenu Juda pominje samo u dva jevanđelska zapisa — kod Luke i kod Jovana. Kod Luke se navodi kao Juda Jakovljev (Lk 6,16), dok ga Jovan naziva „Juda ne Iskariotski“ (kako bi ga razlikovao od izdajnika; Jn 14,22).

Jevanđelisti Marko Jevanđelist i Matej Jevanđelist ne govore ništa o ovom „drugom“ Judi. Oni, međutim, u spiskovima dvanaestorice apostola pominju Tadeja (Mk 3,18) ili „Leveja, prozvanog Tadeja“ (Mt 10,3). Nasuprot tome, Luka i Jovan ga uopšte ne pominju.

Pošto se spiskovi apostola u sinoptičkim Jevanđeljima u svemu ostalom podudaraju, u ranoj Crkvi se javila misao da je reč o istoj ličnosti koja nosi tri imena: Juda Jakovljev, Levej i Tadej. Ovo gledište prihvatali su mnogi drevni autoriteti. Tako je, na primer, smatrao Origen, a isto stanovište zastupao je i Atanasije Veliki, jedan od najznačajnijih učitelja rane Crkve.

U to vreme bilo je uobičajeno da jedna ličnost ima više imena. Podsetimo se da se apostol Petar ranije zvao Simon, a koga je Gospod nazvao Kifa. Imena Tadej i Levej takođe se smatraju bliskim po značenju. Ime Tadej dovodi se u vezu sa aramejskim korenom „tadaj“, dok se Levej povezuje sa jevrejskom rečju lēb, koja znači „srce“. Zbog toga se pretpostavlja da su to bili nadimci koji ukazuju na hrabrost i odvažnost apostola.

SPC

 

Ko je bio Juda Jakovljev, odnosno Levej Tadej?

Crkveno predanje od davnina uči da je on bio jedan od takozvane „braće Gospodnje po telu“. Tako se nazivaju deca iz prvog braka pravednog Josif Obručnik, koji je bio obručnik Presvete Bogorodice i koji se po zakonu smatrao hraniteljem Gospoda po usvojenju. Prema drugoj tradiciji, ovi „braća“ bili su bliski srodnici, odnosno sinovci koje je Josif usinio.

Njihova imena navode jevanđelisti Marko i Matej: Jakov, Josija, Juda i Simon. Jevanđelje po Jovanu svedoči da braća u početku nisu verovala u Isusa kao u Sina Božijeg (Jn 7,5). Međutim, vremenom je Juda poverovao i pridružio se apostolima. Ovo predanje među prvima jasno iznosi Jeronim Stridonski († oko 420), koji je dugo živeo u Palestini i temeljno proučavao biblijski tekst i lokalna predanja.

Drugi „brat Gospodnji“, Jakov Pravedni, posle Vaznesenja Gospodnjeg postao je prvi episkop i predstojatelj Jerusalimske Crkve.

U 19. i 20. veku pojavile su se sumnje u predanje da je apostol Juda Jakovljev bio „brat Gospodnji“. Neki zapadni istraživači isticali su da se „braća Gospodnja“ u Jevanđeljima pominju uz apostole, ali nikada kao deo njih. Takođe su tvrdili da se Jovanova napomena o neverovanju braće odnosi na čitav zemaljski život Hristov.

Pored toga, smatralo se da nadimak „Jakovljev“ više ukazuje na oca nego na brata. Međutim, ovaj argument nije odlučujući, jer se sam Juda u svojoj Poslanici predstavlja kao brat Jakovljev (Jud 1,1).

Zbog toga je u crkvenoj tradiciji prihvaćeno učenje blaženog Jeronima, pa se apostol Juda pouzdano naziva „bratom Gospodnjim“.

Šta o "drugom" Judi kaže Sveto pismo?

O njemu se u Svetom Pismu govori veoma malo. U sinoptičkim Jevanđeljima on se jednostavno ubraja među Dvanaestoricu. U Jevanđelju po Jovanu pojavljuje se kao „Juda ne Iskariotski“ u razgovoru sa Hristom posle Tajne večere.

Tada Juda pita Gospoda šta znači Njegova reč da će se učenicima javiti, dok Ga svet više neće videti. Hristos mu odgovara da će onaj ko Ga ljubi držati Njegovu reč, i da će Otac i Sin doći i nastaniti se u njemu (Jn 14,22–23).

Apostol Juda se pominje i u knjizi Dela apostolska. Tamo se govori o Judi prozvanom Varsava, koga su apostoli poslali u Antiohiju (Dap 15,22). Dugo se smatralo da je reč o istom apostolu, ali danas preovladava stav da je u pitanju jedan od Sedamdesetorice.

Wikipedia

 

Ali postoji i Saborna poslanica apostola Jude?

Da, to je knjiga Novog zaveta čiji je autor, po učenju Crkve, upravo Juda - brat Gospodnji, jedan od Dvanaestorice apostola.

On se u poslanici predstavlja skromno: kao sluga Isusa Hrista i brat Jakovljev (Jud 1,1). Prema tumačenju, sebe ne naziva bratom Gospodnjim iz smirenja, svestan svoje nedostojnosti. Predanje ovu skromnost povezuje i sa događajem iz mladosti, kada je, prilikom deobe očevog nasleđa, odbio da svoj deo podeli sa Isusom.

Glavna tema Poslanice jeste opomena protiv lažnih učitelja koji su se pojavili u Crkvi već u prvim decenijama posle Vaznesenja. Zato apostol poziva verne da se utemeljuju u veri, da se mole Duhom Svetim i da ostanu u ljubavi Božijoj (Jud 1,20).

Poslanica Jude po sadržaju je veoma bliska Petar Apostol u njegovoj Drugoj poslanici. Sličnost je tolika da neki smatraju da je jedna knjiga nastala pod uticajem druge, dok drugi govore o zajedničkom izvoru. U svakom slučaju, crkveno predanje ne dovodi u pitanje da je autor Poslanice upravo apostol Juda, brat Gospodnji.

Šta još znamo o Judi?

Skoro ništa pouzdano. Podaci koji su sačuvani o njemu su raznovrsni i često se međusobno razlikuju.

Tako jedan stari i uvaženi crkveni spis, Apostolske ustanove, naziva Judu trećim episkopom Jerusalima, posle Jakova i Simeona. Prema tom predanju, on je sedam godina upravljao Jerusalimskom Crkvom, propovedao u Judeji i Samariji, napisao Poslanicu, imao dva sina i umro u Jerusalimu.

S druge strane, istoričar Crkve Jevsevije Kesarijski navodi da je treći episkop bio Just, a ne Juda. Postoje i razlike u predanjima o mestu njegove smrti, jer se u nekim izvorima pominje Jerusalim, a u drugim Jermenija.

Ovo predanje je prihvaćeno i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, gde je uneto u Mineje. Ipak, ono je nastalo kasnije i zato se njegova istorijska pouzdanost često preispituje. Moguće je da je u njemu spojeno više različitih predanja, uključujući i ona koja se odnose na Simon Zilot i Tadeja iz Sedamdesetorice.

Prema tom žitiju, apostol Juda je posle Vaznesenja Gospodnjeg propovedao u Palestini, zatim u Siriji i Mesopotamiji, a potom je došao i do Persije, gde je i napisao Poslanicu.

Na kraju je postradao u Jermeniji oko 80. godine. Prema predanju, postradao je nakon što je mnoge obratio u hrišćansku veru na dvoru cara Sanatruka, zbog čega je razapet i ubijen strelama.

Predanja se razlikuju i o mestu njegove smrti - pominju se Jermenija, Persija i različiti gradovi istočnog sveta. Prema svedočenju Jevsevije Kesarijski, njegovo delo nastavili su čak i njegovi potomci, koji su ispovedali Hrista pred carem Domicijanom.

Mošti apostola Jude, po predanju, čuvaju se u Bazilici Svetog Petra u Rimu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara