U času Hristovog stradanja, priroda je ustala kao svedok i ukor, dok je ljudski razum ostao nem - snažne reči Svetog Nikolaja Ogridskog i Žičkog podsećaju na dubinu duhovnog pada i pozivaju na iskreno pokajanje.
Zemlja koja podrhtava, kamen koji puca, sunce koje se povlači iz sopstvene svetlosti – prizor Golgote nije ostao zatvoren samo u ljudskoj drami, već se razlio kroz čitavu tvorevinu. U času kada je Hristos izdahnuo, priroda je progovorila snažnije od čoveka, razotkrivajući tišinu savesti koja je trebalo da viče. Upravo tom potresnom slikom, u kojoj nemušta tvar postaje svedok i ukor, vladika Nikolaj Velimirović oblikuje svoju besedu za Veliki petak.
I zemlja se potrese, i kamenje se raspade. (Mat. 27, 51)
O kakav strašan ukor ljudima! I mrtva priroda poznala je Onoga koga ljudi nisu mogli poznati. Sva nemušta tvar uskolebala se i stala na svoj način i svojim jezikom da protestuje. Nemušta se zemlja potrese – to je njen jezik. Kamenje se raspade – to je njegov jezik. Sunce uzdrža svetlost svoju – to je njegov jezik. Svaka tvar na svoj način protestuje. Jer je svaka tvar pokorna, kao Adamu negda u Raju. I jer Njega svaka tvar poznaje, kao Adama u Raju. Kako je to, da su Njega beslovesne tvari poznale i bile Mu poslušne, to mi ne znamo.
To je nekakvo unutrašnje čuvstvo tvari, koje je njima došlo od reči Božje, kojom su sazdane. I to čuvstvo beslovesnih tvari više vredi nego razum ljudski pomračen grehom. Od svega što postoji, ništa nije sleplje od razuma ljudskog pomračenog grehom. Jer on ne samo da ne vidi ono zašto je stvoren da vidi, nego vidi ono što je suprotno biću, suprotno Bogu, suprotno istini. To su gradusi slepila ispod slepila, to su brojevi ispod nule. To je čovek niže tvari. Jer dok sveštenici Božji u Jerusalimu ne poznadoše Boga svoga, poznadoše Ga bure i vetrovi, poznadoše Ga biljke i životinje, poznaše Ga mora i reke, i zemlja, i kamenje, i zvezde, i sunce, pa i sami demoni. O kakav stid za ljude!
Potrese se zemlja, kamenje se raspade, a sunce pomrča, koliko zbog gneva, toliko zbog žalosti. Ražalosti se sva priroda nad mukama Sina Božjeg, čijim se mukama radovahu sveštenici jerusalimski. I protest, i žalost, i – strah. Ustraši se sva tvar od smrti Onoga, ko je nju viknuo da ustane ni iz čega i da se raduje biću. Kao da htede reći: s kim sad ostajemo, i ko će nas držati kad Svedržitelj izdahnu?
O braćo, zastidimo se ovoga protesta, ove žalosti i ovoga straha nemušte tvari! I s pokajanjem uzviknimo Gospodu Pobeditelju: oprosti, milosrdni Gospode, oprosti, jer zaista kad god grešimo i Tebe vređamo, ne znamo šta radimo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
U besedi za sredu Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava trenutke kada Hristos dolazi i menja život onih koji Ga traže.
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
Dok se širom pravoslavnog sveta pripremaju različite vrste pogača, svetogorski monasi čuvaju recept koji spaja bogat ukus, simboliku i monašku tradiciju.
Redosled bogoslužbenih radnji, čitanja iz Jevanđelja, litijski hod oko hrama, pojanje žalopojnih tropara i poreklo običaja u srednjovekovnom hrišćanskom Istoku.
Od izdaje za trideset srebrnjaka do tišine Golgote, kroz događaje ispunjene nepravdom, bolom i verom otkriva se smisao žrtve koja i danas oblikuje duhovni život vernika.
U času Hristovog stradanja, priroda je ustala kao svedok i ukor, dok je ljudski razum ostao nem - snažne reči Svetog Nikolaja Ogridskog i Žičkog podsećaju na dubinu duhovnog pada i pozivaju na iskreno pokajanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Jezekilja, dok Jevreji obeležavaju šabatski dan nakon Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U besedi za utorak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako je sve, od prvog svetlosnog zraka do čuda Hristovog rođenja, oblikovano snagom reči koju ništa ne može zaustaviti.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 6. sedmice Velikog posta otkriva tajnu hrabrosti pred gonjenjem i smrću, pokazujući da Prvi i Poslednji vlada i nad prolaznim svetom i večnim životom.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Dok traje rasprava kada farbati jaja, stručnjaci upozoravaju da je izbor boje presudan, a Crkva podseća da je smisao praznika iznad običaja
Kako je objasnila vernica, ono što je videla na Ostrogu u nedelju pamtiće ceo život.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
