U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Put kroz život često vodi preko bola i iskušenja, ali upravo u tim trenucima vera pokazuje svoju snagu. Vladika Nikolaj Velimirović nas u besedi za ponedeljak Strasne sedmice podseća da stradanje nije znak slabosti, već prilika da se ustraje do kraja, oslanjajući se na Hrista koji je sam pretrpeo sve muke i pobedio. Njegove reči pružaju hrabrost svakome ko nosi svoj krst i obećavaju nagradu koja nadmašuje zemaljske patnje, venac večnog života.
- Ne boj se ni oda šta što ćeš postradati… Budi veran do same smrti i daću ti venac života. (Otkr. 2, 10)
Svojim stradanjem Gospod je olakšao naša stradanja. On je pretrpeo najveće muke i izašao kao pobedilac; zato On može nas hrabriti u našem malom stradanju. On je stradao i trpeo na pravdi, a mi stradamo i trpimo ispaštajući svoje grehe. Zato On dvostruko može nas opominjati da istrajemo do kraja, kao što je On, bezgrešni, istrajao.
Njemu niko od nas nije pomogao niti olakšao muke i trpljenja, a On stoji uza svakoga od nas kad stradamo i olakšava nam naše muke i nevolje. Zato On ima pravo da kaže svakom stradalniku, radi imena Njegova: „Ne boj se!“ Ne boj se ni oda šta što ćeš postradati, govori On, jer Ja sam podneo sva stradanja i poznajem ih; i nijednog se stradanja nisam ubojao, nego sam ih sve primio na Sebe i sve ih na kraju – pobedio. Ja ih nisam pobedio odbacivši ih ili pobegavši od njih, nego primivši ih sve na Sebe dragovoljno i podnevši ih sve do kraja. Tako i ti primi na sebe dragovoljno stradanja, a Ja vidim i znam koliko ti možeš podneti i dokle.
Ako li stradanja budu trajala i do same smrti, i ako ti ona i smrt prouzrokuju, ne boj se ipak: daću ti vijenac života. Krunisaću te životom besmrtnim, večnim, u kome Ja carujem sa Ocem i Duhom životvornim. Bog te nije ni poslao na zemlju da ugodno živiš, nego da se spremiš za besmrtni život. Žalost bi bila velika kad Stvoritelj tvoj ne bi mogao da ti da bolji, duži i svetliji život nego što je ovaj na zemlji, koji sav zaudara na trulež i smrt, i koji je kraći nego život gavranova.
O braćo moja, poslušajmo reč Gospoda i sva će nam stradanja biti olakšana. Ako nam se udarci sveta sada čine kao tvrdo kamenje, kad poslušamo Gospoda oni će postati kao pena morska.
Gospode Pobeditelju, nauči nas još dugotrpljivosti Tvojoj. I kad malakšemo, pruži ruku Tvoju i podrži nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
U besedi za subotu 3. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da samo poznavanje vere ne donosi spasenje.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
