U besedi za ponedeljak Strasne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako prihvatanje stradanja donosi nagradu večnog života i kako Hristovo stradanje daje snagu u svakodnevnim iskušenjima.
Put kroz život često vodi preko bola i iskušenja, ali upravo u tim trenucima vera pokazuje svoju snagu. Vladika Nikolaj Velimirović nas u besedi za ponedeljak Strasne sedmice podseća da stradanje nije znak slabosti, već prilika da se ustraje do kraja, oslanjajući se na Hrista koji je sam pretrpeo sve muke i pobedio. Njegove reči pružaju hrabrost svakome ko nosi svoj krst i obećavaju nagradu koja nadmašuje zemaljske patnje, venac večnog života.
- Ne boj se ni oda šta što ćeš postradati… Budi veran do same smrti i daću ti venac života. (Otkr. 2, 10)
Svojim stradanjem Gospod je olakšao naša stradanja. On je pretrpeo najveće muke i izašao kao pobedilac; zato On može nas hrabriti u našem malom stradanju. On je stradao i trpeo na pravdi, a mi stradamo i trpimo ispaštajući svoje grehe. Zato On dvostruko može nas opominjati da istrajemo do kraja, kao što je On, bezgrešni, istrajao.
Njemu niko od nas nije pomogao niti olakšao muke i trpljenja, a On stoji uza svakoga od nas kad stradamo i olakšava nam naše muke i nevolje. Zato On ima pravo da kaže svakom stradalniku, radi imena Njegova: „Ne boj se!“ Ne boj se ni oda šta što ćeš postradati, govori On, jer Ja sam podneo sva stradanja i poznajem ih; i nijednog se stradanja nisam ubojao, nego sam ih sve primio na Sebe i sve ih na kraju – pobedio. Ja ih nisam pobedio odbacivši ih ili pobegavši od njih, nego primivši ih sve na Sebe dragovoljno i podnevši ih sve do kraja. Tako i ti primi na sebe dragovoljno stradanja, a Ja vidim i znam koliko ti možeš podneti i dokle.
Ako li stradanja budu trajala i do same smrti, i ako ti ona i smrt prouzrokuju, ne boj se ipak: daću ti vijenac života. Krunisaću te životom besmrtnim, večnim, u kome Ja carujem sa Ocem i Duhom životvornim. Bog te nije ni poslao na zemlju da ugodno živiš, nego da se spremiš za besmrtni život. Žalost bi bila velika kad Stvoritelj tvoj ne bi mogao da ti da bolji, duži i svetliji život nego što je ovaj na zemlji, koji sav zaudara na trulež i smrt, i koji je kraći nego život gavranova.
O braćo moja, poslušajmo reč Gospoda i sva će nam stradanja biti olakšana. Ako nam se udarci sveta sada čine kao tvrdo kamenje, kad poslušamo Gospoda oni će postati kao pena morska.
Gospode Pobeditelju, nauči nas još dugotrpljivosti Tvojoj. I kad malakšemo, pruži ruku Tvoju i podrži nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
U besedi za subotu 3. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da samo poznavanje vere ne donosi spasenje.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Iguman Manastira Vatope poručio da ova velika svetinja donosi utehu, isceljenje, snagu i jedinstvo narodu koji joj prilazi s verom i molitvom.
Kada čovek smatra da je uvek u pravu, kada ne želi da popusti, da oprosti ili da zatraži oproštaj, tada se srce udaljava od ljubavi i mira.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu otkriva se slika reči koja ne miluje, već razotkriva: pred njom se vidi da li čovek postaje mekši ili se još jače zatvara u sebe.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Kada čovek smatra da je uvek u pravu, kada ne želi da popusti, da oprosti ili da zatraži oproštaj, tada se srce udaljava od ljubavi i mira.
U besedi za četvrtak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na tihu, ali presudnu borbu u čoveku u kojoj se određuje smer njegovih dela i njihovih posledica.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Savremeni domaći recept, bez duge istorije, ali sa jasnom idejom deljenja, vraća tu simboliku u svakodnevicu - kroz toplo testo koje iz rerne ne odlazi samo na sto, već i preko praga.
Praznik Svetog Jovana Bogoslova, koji se svake godine obeležava 21. maja, ove godine poklopio se sa Spasovdanom, velikim pokretnim praznikom i jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika, pa danas mnogi vernici istovremeno slave dve slave.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
