Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
U savremenom načinu života, često smo izloženi stresu, strahovima i neizvesnost, posebno kada je reč o zdravlju. Brojne bolesti i virusi prete našem telu, a stres i zabrinutost dodatno oslabljuju imunitet. U trenucima kada strah može da postane jači od naše vere, Sveti Serafim Sarovski nudi jednostavno, ali duboko rešenje: spoj duhovnog i fizičkog očuvanja.
Sveti Serafim Sarovski je govorio:
- Malina treba češće da vam bude u ishrani, ako želite da podignete otpornost organizma na viruse. Sveti Nikifor Leprozni se javio i posavetovao verne da se od novog virusa štite i čajem od timijana (majčine dušice). Kopriva jača krv i pluća. Od povrća, što češće koristite sveži beli i crni luk. Jedite ribu češće. Pijte češće limunadu, ali bez šećera! Ubacite u ishranu kombinaciju meda i cimeta. Pijte (u umerenim količinama) čaj od đumbira. Ne brinite se. Strah obara otpornost organizma i lakše otvara vrata svemu negativnom. Pevajte. Jačate i pluća i psihu. Sunčajte se. D vitamin jača organizam. I – molite se! Ne zaboravite da u molitvama pomenete Svete lekare Kozmu i Damjana, Pantelejmona, Trifuna, apostola Luku, Nektarija Eginskog, Luku Krimskog i Nikifora Leproznog.
Reči velikog ruskog svetitelja nas podsećaju da prava snaga leži u ravnoteži duhovnog i fizičkog. Očuvanje tela kroz zdravu ishranu i prirodne lekove ne odvaja nas od Boga; naprotiv, čini nas spremnijima da molitvom i verom jačamo duh. Sveti Serafim nas uči da strah ne sme da vlada našim životom – vera, molitva i briga o sebi grade otpornost koja čuva i dušu i telo.
Jevanđelje po Mateju, začalo 84 (22,18-43)
18. Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: „Što me kušate, licemeri?19. Pokažite mi novac porezni.” A oni mu donesoše dinar.20. I reče im: „Čiji je ovaj lik i natpis?”21. Rekoše mu: „Ćesarev.” Tada im reče: „Podajte, dakle, ćesarevo ćesaru, i Božije Bogu.”22. I čuvši zadiviše se, i ostavivši ga otidoše.23. U taj isti dan pristupiše mu sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše ga24. Govoreći: „Učitelju, Mojsej reče: ‘Ako umre ko bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i podigne seme bratu svome.‘25. U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svome.
26. A tako i drugi, i treći, sve do sedmoga.27. A posle sviju umre i žena.28. O vaskrsenju, dakle, kojega će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.”29. A Isus odgovarajući reče im: „Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božije.30. Jer o vaskrsenju niti se žene niti se udaju, nego su kao anđeli Božiji na nebu.31. A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:32. Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Bog nije Bog mrtvih, nego živih.”33. I narod čuvši divljaše se nauci njegovoj.34. A fariseji čuvši da ućutka sadukeje, sabraše se zajedno.35. I upita jedan od njih, zakonik, kušajući ga i govoreći:
36. „Učitelju, koja je zapovest najveća u Zakonu?“37. A Isus mu reče: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.“38. Ovo je prva i najveća zapovest.39. A druga je kao i ova:„Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.“40. O ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci.“41. A kada se sabraše fariseji, upita ih Isus42. govoreći: „Šta mislite za Hrista? Čiji je sin?“ Rekoše mu: „Davidov.“43. Reče im: „Kako, dakle, David njega u Duhu naziva Gospodom govoreći:
Na 6. času
Knjiga proroka Jezekilja (1,1-20)
1. Godine tridesete, meseca četvrtoga, petog dana, kad bejah među robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa, i videh utvare Božje. 2. Petoga dana toga meseca, pete godine od kako se zarobi car Joahin, 3. Dođe reč Gospodnja Jezekilju sinu Vuzevu, svešteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dođe ruka Gospodnja nada nj. 4. I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost;
5. Isred njega još kao četiri životinje, koje na oči bejahu nalik na čoveka; 6. I u svake bejahu četiri lica, i četiri krila u svake; 7. I noge im bejahu prave, a u stopalu bjehu im noge kao u teleta; i sevahu kao uglađena med. 8. I ruke im bejahu čovečije pod krilima nad četiri strane, i lica im i krila bejahu na četiri strane. 9. Sastavljena im bejahu krila jedno s drugim; i ne okretahu se idući, nego svaka iđaše na prema se.
10. I lice baše u sve četiri lice čovečje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve četiri. 11. I lica im i krila bejahu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo. 12. I svaka iđaše pravo naprema se; iđahu kuda duh iđaše, i ne okretahu se idući. 13. I na oči bejahu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oči kao sveće; taj oganj prolažaše između životinja i svetljaše se, i iz ognja izlažaše munja.
14. I životinje trčahu i vraćahu se kao munja. 15. I kad gledah životinje, gle, točak jedan baše na zemlji uza svaku životinju prema četiri lica njihova. 16. Obličjem i napravom bejahu točkovi kao boje hrisolitove, i sva četiri behu jednaka, i obličjem i napravom behu kao da je jedan točak u drugom. 17. Kad iđahu, iđahu sva četiri svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu. 18. I naplaci im bejahu visoki strahota; i behu naplaci puni očiju unaokolo u sva četiri. 19. I kad iđahu životinje, iđahu i točkovi uz njih; i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi. 20. Kuda duh iđaše, onamo iđahu, i podizahu se točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima.
Na večernji
Druga knjiga Mojsijeva (1,1-20)
1. Ovo su imena sinova Izrailjevih, ušavših u Egipat zajedno sa Jakovom, ocem svojim, svaki sa svim svojim domom uđe: 2. Ruvim, Simeon, Levij, Juda, 3. Isahar, Zavulon i Veniamin, 4. Dan i Neftalim, Gad i Asir: Josif već bi u Egiptu. 5. Beše svih duša, proizašavših od bedara Jakovljevih, sedamdeset pet. 6. I Josif umre i sva braća njegova i sav onaj naraštaj. 7. a sinovi Izrailjevi narodiše se i umnožiše se, i napredovaše i osiliše veoma, i napuni ih se zemlja ona. 8. Tada nasta nov car u Egiptu, koji ne znađaše Josifa, 9. i reče narodu svojem: „Gle, narod sinova Izrailjevih je mnogobrojan, i silniji od nas;
10. da ga nadmudrimo, da se ne množe, i kad nastane rat da se ne priključe neprijateljima našim i ne udare na nas, i pobedivši nas, odu iz zemlje (naše).” 11. I postaviše nad njima nastojnike, da ih muče teškim poslovima; podigoše utvrđenja faraonu: Pitom i Rameses [i On, koji se još zove Iliopolj]. 12. Ali kolikogod da ih iznurivahu, tim su se više množili i još više jačali. I gnušahu se Egipćani sinova Izrailjevih. 13. I žestoko prinuđivahu Egipćani sinove Izrailjeve 14. i zagorčavahu im život teškim poslovima, blatom i opekama i svakim radom u polju, i svakim drugim poslom, na koji ih žestoko prinuđavahu.
15. I još zapovedi car egipatski babicama jevrejskim, od kojih jednoj beše ime Sepfora, a drugoj Fua, 16. i reče (im): „Kad porađate Jevrejke, i vidite da je muško, ubijajte ga, a kad bude žensko, nek ostane živo.” 17. Ali se babice bojahu Boga, i ne učiniše kako im reče car egipatski, i ostavljahu mušku decu u životu. 18. Prizva car egipatski babice i reče im: „Zašto učiniste tako, zašto ostavljate mušku decu u životu?” 19. Rekoše babice faraonu: „Nisu žene jevrejske kao žene egipatske: jače su, dok im dođe babica one već rode.” 20. Dobro tvoraše Bog babicama, i narod se namnoži i ukrepi veoma.
Knjiga o Jovu (1,1-12)
1. Beše čovek u zemlji Uzu po imenu Jov; i taj čovek beše istinoljubiv, neporočan, pravedan, Bogopoštovalac, i uklanjaše se oda svakog zla. 2. I rodi mu se sedam sinova i tri kćeri. 3. I imaše stoke sedam hiljada ovaca i tri hiljada kamila i pet stotina jarmova volova i pet stotina magarica, i čeljadi veoma mnogo; i beše taj čovek najveći od svih ljudi na istoku. 4. I sinovi njegovi sastajahu se i davahu gozbe kod kuće, svaki svog dana, i slahu te pozivahu tri sestre svoje da jedu i piju s njima.
5. I kad bi se obredili gozbom, pošiljaše Jov i osvećivaše ih, i ustajući rano prinošaše žrtve paljenice prema broju svih njih; jer govoraše Jov: „Može biti da su se ogrešili sinovi moji i pohulili na Boga u srcu svom.” Tako činjaše Jov svaki put. 6. A jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a među njih dođe i Sotona. 7. I Gospod reče Sotoni: „Od kuda ideš?” A Sotona odgovori Gospodu i reče: „Prohodih zemlju i obilazih. ” 8. I reče Gospod Sotoni: „Jesi li video slugu mog Jova? Nema onakvog čoveka na zemlji, istinoljubiva, neporočna, pravedna, Bogopoštovaoca, i uklanjajućeg se oda svakog zla.”
9. A Sotona odgovori Gospodu i reče: „Eda li se uzalud Jov boji Boga? 10. Nisi li ga Ti ogradio i kuću njegovu i sve što ima svuda unaokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si, i stoka se njegova umnožila na zemlji. 11. Ali pruži ruku svoju i dotakni se svega što ima - hoće li Te blagosloviti?” 12. A Gospod reče Sotoni: „Evo, sve što ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne diži ruke svoje.” I otide Sotona od Gospoda.
U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Veliki srpski duhovnik 20. veka u jednoj od svojih pouka otkrio je kako se dobro u čoveku izopači i kako se može vratiti na pravi put.
Veliki pravoslavni svetitelj objašnjava zašto zlopamćenje uništava život.
Ruski svetitelj nas uči kako da prevaziđemo osećaj nemoći i pronađemo ono što nas pokreće.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Prema predanju, ovog dana se sećamo Josifa, sina Jakovljevog i proklete smokve.
U liturgiji pred vernicimaNa liturgiji, poglavar SPC govorio je o Hristovom smirenom dolasku, opasnostima spoljašnje pobožnosti i zamci prilagođavanja vere sopstvenim merilima.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Kada bolest i nemoć nadvladaju svakodnevicu, ova molitva postaje most između vere, nade i nevidljive Božje milosti, podsećajući vernika da pažnja i molitva imaju moć da osvetle i najtamnije dane.
Mnogi traže "recepte" i savete, a zaboravljaju da pravi mir i blagodat u porodici dolazi tek kada se supružnici potpuno predaju Božijoj mudrosti.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
