Ruski svetitelj nas uči kako da prevaziđemo osećaj nemoći i pronađemo ono što nas pokreće.
U svakodnevnom životu često osećamo teret nemogućeg: pritisak obaveza, unutrašnje slabosti, osećaj da prepreke nadmašuju naše sposobnosti. Taj osećaj nemoći pritiska mnoge, a lako ga možemo preneti i na svoje odluke i postupke. Ipak, jedno drevno učenje Svetog Teofana Zatvornika pokazuje put kako prevazići unutrašnju slabost i otkriti nepoznatu snagu.
- Nemoj reći: "Ne mogu". Ova reč nije hrišćanska. Hrišćanska reč je: "Sve mogu". Ali ne po sebi, nego u Gospodu koji nas krepi - uči nas Sveti Teofan Zatvornik.
Pouka Svetog Teofana podseća nas da u Hristu pronalazimo snagu koju sami često ne osećamo. Stav „ne mogu“ nije hrišćanski; vera ne priznaje ograničenja koja sami sebi namećemo. Svaki izazov postaje prilika da kroz veru u Hrista otkrijemo da, zapravo, "sve možemo".
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (48,17-22; 49,1-4)
17. Ovako veli Gospod, izbavitelj tvoj, svetac Izrailjev: „Ja sam Gospod Bog tvoj koji te učim da bi napredovao, vodim te putem kojim treba da ideš.” 18. O, da si pazio na zapovesti moje! Mir bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao valovi morski; 19. I semena bi tvog bilo kao peska, i poroda utrobe tvoje kao zrna njegoveh; ime se njihovo ne bi zatrlo ni istrebilo ispred mene.
20. Izađite iz Vavilona, bežite od Haldejaca; glasno pevajući objavljujte, kazujte, razglašujte do krajeva zemaljskih; recite: “Izbavi Gospod slugu svog Jakova”. 21. Neće ožednjeti kad ih povede preko pustinje; vodu iz stene točiće im, jer će rascepiti kamen i poteći će voda. 22. Nema mira bezbožnicima veli Gospod.
1. Poslušajte me, ostrva, i pazite narodi daljni. Gospod me pozva od utrobe; od utrobe matere moje pomenu ime moje. 2. I učinio je usta moja da su kao oštar mač, u senu ruke svoje sakri me; učinio me je sjajnom strelom, i u telu svojem sakri me. 3. I reče mi: „Ti si sluga moj, u Izrailju ću se tobom proslaviti.” 4. A ja rekoh: „Uzalud se trudih uzalud i naprazno potroših silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i posao moj u Boga mog.”
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (27,1-41)
1. Kad Isak ostari i oči mu potamneše, te ne viđaše, dozva Isava starijeg sina svog, i reče mu: „Sine!" A on odgovori: „Evo me.” 2. Tada reče: „Evo ostario sam, ne znam kad ću umreti; 3. Uzmi oružje svoje, tul i luk, i izidi u planinu, te mi ulovi lova; 4. i zgotivi mi jelo po mojoj volji, i donesi mi da jedem, pa da te blagoslovi duša moja dok nisam umro.” 5. A Reveka ču šta Isak reče sinu svom Isavu. I Isav otide u planinu da ulovi lova i donese. 6. A Reveka reče Jakovu sinu svom govoreći: „Gle, čuh oca tvog, gde besedi s Isavom bratom tvojim i reče:
7. 'Donesi mi lova, i zgotovi jelo da jedem, pa da te blagoslovim pred Gospodom dok nesam umro.' 8. Nego sada, sine, poslušaj me što ću ti kazati. 9. Idi sada k stadu i donesi dva dobra jareta, da zgotovim ocu tvom jelo od njih, kako rado jede. 10. Pa ćeš uneti ocu da jede i da te blagoslovi dok ne umro.” 11. A Jakov reče Reveci materi svojoj: „Ali je Isav brat moj rutav, a ja sam gladak; 12. može me opipati otac, pa će se osetiti da sam ga hteo prevariti, te ću navući na se prokletstvo mesto blagoslova.”
13. A mati mu reče: „Neka prokletstvo tvoje, sine, padne na mene; samo me poslušaj, i idi i donesi mi.” 14. Tada otišav uze i donese materi svojoj; a mati njegova zgotovi jelo kako jeđaše rado otac njegov. 15. Pa onda uze Reveka najlepše haljine starijeg sina svog, koje beahu u nje kod kuće, i obuče Jakova mlađeg sina svog. 16. I jarećim kožicama obloži mu ruke i vrat gde beše gladak. 17. I dade Jakovu sinu svom u ruke jelo i hleb što zgotovi. 18. A on uđe k ocu svom i reče: „Oče.” A on odgovori: „Evo me; koji si ti, sine?”
19. I Jakov reče ocu svom: „Ja, Isav tvoj prvenac; učinio sam kako si mi rekao; digni se, posadi se da jedeš lova mog, pa da me blagoslovi duša tvoja.” 20. A Isak reče sinu svom: „Kad brže nađe, sine?” A on reče: „Gospod Bog tvoj dade, te izađe preda me.” 21. Tada reče Isak Jakovu: „Hodi bliže, sine da te opipam jesi li sin moj Isav ili ne.” 22. I pristupi Jakov k Isaku ocu svom, a on ga opipa, pa reče: „Glas je Jakovljev, ali ruke su Isavove.” 23. I ne pozna ga, jer mu ruke behu kao u Isava brata njegova rutave; zato ga blagoslovi; 24. I reče mu: „Jesi li ti sin moj Isav?” A on odgovori: „Ja sam.”
25. Tada reče: „A ti daj sine, da jedem lova tvog, pa da te blagoslovi duša moja.” I dade mu, te jede; pa mu donese i vina, te pi. 26. Potom Isak otac njegov reče mu: „Hodi sine, celuj me.” 27. I on pristupi i celiva ga; a Isak oseti miris od haljina njegoveh, i blagoslovi ga govoreći: „Gle, miris sina mog kao miris od polja koje blagoslovi Gospod.” 28. Bog ti dao rose nebeske, i dobre zemlje i pšenice i vina izobila! 29. Narodi ti služili i plemena ti se klanjala! Bio gospodar braći svojoj i klanjali ti se sinovi matere tvoje! Proklet bio koji tebe usproklinje a blagosloven koji tebe uzblagosilja!”
30. A kad Isak blagoslovi Jakova, i Jakov otide ispred Isaka oca svog, u taj čas dođe Isav brat njegov iz lova. 31. Pa zgotovi i on jelo i unese ocu svom, i reče mu: „Ustani, oče, da jedeš što ti je sin ulovio, pa da me blagoslovi duša tvoja.” 32. A Isak otac njegov reče mu: „Ko si ti?” A on reče: „Ja, sin tvoj, prvenac tvoj Isav.” 33. Tada se prepade Isak, i reče: „Ko? da gde je onaj koji ulovi i donese mi lova, i od svega jedoh pre nego ti dođe, i blagoslovih ga? On će i ostati blagosloven.”
34. A kad ču Isav reči oca svog, vrište iza glasa i ožalosti se veoma, i reče ocu svom: „Blagoslovi i mene, oče.” 35. A on mu reče: „Dođe brat tvoj s prevarom, i odnese tvoj blagoslov.” 36. A Isav reče: „Pravo je što mu je ime Jakov, jer me već drugom prevari. Prvenstvo mi uze, pa eto sada mi uze i blagoslov.” Potom reče: „Nisi li i meni ostavio blagoslov?” 37. A Isak odgovori, i reče Isav: „Eto sam ga postavio tebi za gospodara; i svu braću njegovu dadoh mu da mu budu sluge; pšenicom i vinom ukrepih ga; pa šta bih sada tebi učinio, sine?”
38. A Isav reče ocu svom: „Eda li je samo jedan blagoslov u tebe, oče? Blagoslovi i mene, oče.” I stade iza glasa plakati Isav. 39. A Isak otac njegov odgovarajući reče mu: „Evo, stan će ti biti na rodnoj zemlji i rosi nebeskoj ozgo. 40. Ali ćeš živeti od mača svog, i bratu ćeš svom služiti; ali će doći vreme, te ćeš pošto se naplačeš skršiti jaram njegov s vrata svog.” 41. I Isav omrze ljuto na Jakova radi blagoslova, kojim ga blagoslovi otac, i govoraše u srcu svojem: „Blizu su žalosni dani oca mog, tada ću ubiti Jakova brata svog.”
Priče Solomonove (19,16-25)
16. Ko drži zapovesti, čuva dušu svoju; a ko ne mari za puteve svoje, poginuće. 17. Gospodu pozajmnjuje ko poklanja siromahu, i platiće mu za dobro njegovo. 18. Karaj sina svog dokle ima nadanja i na pogibao njegovu da ne prašta duša tvoja. 19. Velik gnev pokazuj kad praštaš kar, i kad oprostiš, posle većma pokaraj. 20. Slušaj svaet i primaj nastavu, da posle budeš mudar.
21. Mnogo ima misli u srcu čovečem, ali što Gospod naumi ono će ostati. 22. Želja čoveku treba da je da čini milost, a bolji je siromah nego laža. 23. Strah je Gospodnji na život; u koga je on, boravi sit, niti ga pohodi zlo. 24. Lenjivac krije ruku svoju u nedra, ni k ustima svojim ne prinosi je. 25. Udri potsmevača da ludi omudra, i razumnoga nakaraj da razume nauku.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Veliki srpski duhovnik 20. veka u jednoj od svojih pouka otkrio je kako se dobro u čoveku izopači i kako se može vratiti na pravi put.
Veliki pravoslavni svetitelj objašnjava zašto zlopamćenje uništava život.
Ruski svetitelj nas uči kako da prevaziđemo osećaj nemoći i pronađemo ono što nas pokreće.
On je 34 godine živeo kao prosjak iako je bio bogati naslednik.
Đakon dr Ivica Čairović postao sveštenik, dok je beseda poglavara Srpske pravoslavne crkve osvetlila put do Carstva Božjeg.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Apostol Pavle nas uči: "Ako čovek upadne u kakvo sagrešenje, ispravljajte ga duhom krotkosti", podseća otac Georgije.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Ruski svetitelj i veliki duhovnik 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Apostol Pavle nas uči: "Ako čovek upadne u kakvo sagrešenje, ispravljajte ga duhom krotkosti", podseća otac Georgije.
Duhovni život nije trka niti niz naglih skokova, već tiho i postojano kretanje ka Bogu.
Vernici iz manastirskih trpezarija nose iskustvo koje nadmašuje raskošne gozbe, a objašnjenje nekadašnjeg hilandarca otkriva nevidljivi sloj tog ukus.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Vernici iz manastirskih trpezarija nose iskustvo koje nadmašuje raskošne gozbe, a objašnjenje nekadašnjeg hilandarca otkriva nevidljivi sloj tog ukus.
U obredu crkvenog venčanja u pravoslavnoj crkvi burme imaju posebno mesto.
Bez mnogo truda i od sastojaka koje već imate u kući dobija se mekano i mirisno jelo, idealno za dane posta na ulju, kada je potrebna zasitna, a lagana trpeza
