U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Telefon zvoni, obaveze se nižu, a unutrašnji mir sve češće ostaje po strani. Čovek se navikava na buku i užurbanost, ali se ne miri sa prazninom koju ona ostavlja. U toj napetosti između spoljašnjeg ritma i unutrašnje potrebe za smislom, jedno staro duhovno iskustvo ponovo izlazi pred nas - kao podsetnik da rešenje ne mora biti komplikovano. Na njega ukazuje pouka shiarhimandrita Joanikija.
- Psaltir je tako vredan, da čak ako čovek čita danju brzo izmoli za sebe i rođene, a ako se uzima i čita noću, on je deset puta jači, izmoliće ne samo za sebe i svoje, nego izvlači do sedmog kolena - govorio je shiarhimandrit Joanikije.
Ove reči otkrivaju dubinu koja se ne nameće, već se polako razumeva. Psaltir nije niz molitava, već živa veza između čoveka i Boga, između sadašnjeg trenutka i večnosti. U njima se sabira i lična borba i nada za bližnje, ali i svest da molitva ima domet koji prevazilazi naše neposredno iskustvo. Noćno čitanje, o kome starac govori, ne označava samo vreme, već stanje budnosti duše — spremnost da se ostane pred Bogom i onda kada sve drugo utihne.
Čitanje Jevanđelja za nedelju 4. sedmice velikog posta
Shutterstock/sianstock
Jevanđelje
Jutrenja
Sveto Jevanđelje po Luki, začalo 106 (21,12-19)
12. A pre svega ovoga dignuće na vas ruke svoje i goniće vas i predavati u sinagoge i tamnice: vodiće vas pred careve i namesnike zbog imena moga. 13. A to će vam se dogoditi za svedočanstvo. 14. Stavite, dakle, u srca svoja, da ne smišljate unapred kako ćete odgovarati; 15. jer ja ću vam dati rečitost i mudrost kojoj se neće moći suprotstaviti ili odgovoriti svi vaši protivnici. 16. A predavaće vas i roditelji, i braća, i rođaci, i prijatelji, i pobiće neke od vas. 17. I svi će vas omrznuti zbog imena moga. 18. Ni dlaka s glave vaše neće propasti. 19. Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.
Liturgija
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 331 (12,1-10)
1. Zato i mi, imajući oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svako breme i greh koji nas lako zavodi, i sa strpljenjem hitajmo u podvig koji nam predstoji, 2. gledajući na Isusa, Načelnika i Savršitelja vere, koji umesto predstojeće mu radosti pretrpi krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane Prestola Božijega. 3. Pomislite, dakle, na Njega, koji je od grešnika podneo takvo protivljenje protiv sebe, da ne malakšete i ne klonu duše vaše.
4. Još se ne suprotstaviste do krvi boreći se protiv greha, 5. i zaboravili ste savet koji vam govori kao sinovima: „Sine moj, ne zanemaruj karanje Gospodnje, niti kloni kada te on pokara. 6. Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima.” 7. Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin koga otac ne kara?
8. Ako li ste bez karanja, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi. 9. Dalje, kad su nas naši telesni oci karali, mi smo ih slušali. Zar se nećemo mnogo više pokoravati Ocu duhova i živeti? 10. Jer oni nas karahu za malo dana prema svome nahođenju, a On na korist našu, da budemo zajedničari svetosti njegove.
Sveto Jevanđeljepo Mateju, začalo 80 (20,1-16)
1. Jer je Carstvo nebesko slično čoveku domaćinu koji ujutru rano iziđe da najmi poslenike u vinograd svoj. 2. I pogodivši se s poslenicima po dinar na dan, posla ih u vinograd svoj. 3. I izišavši oko trećega časa, vide druge gde stoje na trgu besposleni. (Po jevrejskom brojanju to je devet časova ujutro; i dalje: šesti čas je podne, jedanaesti čas je pet sati posle podne.) 4. I njima reče: „Idite i vi u vinograd moj, i što bude pravo daću vam.”
5. I oni otidoše. I opet izišavši oko šestoga i devetoga časa, učini tako. 6. A oko jedanaestoga časa izišavši, nađe druge gde stoje besposleni i reče im: „Što stojite ovde celi dan besposleni?” 7. Rekoše mu: „Jer nas niko ne najmi.” Reče im: „Idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo primićete.” 8. A kad bi uveče, reče gospodar vinograda pristavu svom: „Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih.” 9. I došavši koji su oko jedanaestoga časa najmljeni, primiše po dinar.
10. A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, i primiše i oni po dinar. 11. I primivši roptahu na domaćina. 12. Govoreći: „Evo, ovi poslednji jedan čas radiše, pa ih izjednači s nama koji podnesmo tegobu dana i žegu.” 13. A on odgovarajući reče jednome od njih: „Prijatelju, ne činim ti nepravdu. Nisi li pogodio sa mnom po dinar? 14. Uzmi svoje pa idi; a ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi. 15. Ili zar ja nisam vlastan u svome činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? 16. Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih a malo izabranih.”
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
