U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Telefon zvoni, obaveze se nižu, a unutrašnji mir sve češće ostaje po strani. Čovek se navikava na buku i užurbanost, ali se ne miri sa prazninom koju ona ostavlja. U toj napetosti između spoljašnjeg ritma i unutrašnje potrebe za smislom, jedno staro duhovno iskustvo ponovo izlazi pred nas - kao podsetnik da rešenje ne mora biti komplikovano. Na njega ukazuje pouka shiarhimandrita Joanikija.
- Psaltir je tako vredan, da čak ako čovek čita danju brzo izmoli za sebe i rođene, a ako se uzima i čita noću, on je deset puta jači, izmoliće ne samo za sebe i svoje, nego izvlači do sedmog kolena - govorio je shiarhimandrit Joanikije.
Ove reči otkrivaju dubinu koja se ne nameće, već se polako razumeva. Psaltir nije niz molitava, već živa veza između čoveka i Boga, između sadašnjeg trenutka i večnosti. U njima se sabira i lična borba i nada za bližnje, ali i svest da molitva ima domet koji prevazilazi naše neposredno iskustvo. Noćno čitanje, o kome starac govori, ne označava samo vreme, već stanje budnosti duše — spremnost da se ostane pred Bogom i onda kada sve drugo utihne.
Jutrenja
Sveto Jevanđelje po Luki, začalo 106 (21,12-19)
12. A pre svega ovoga dignuće na vas ruke svoje i goniće vas i predavati u sinagoge i tamnice: vodiće vas pred careve i namesnike zbog imena moga. 13. A to će vam se dogoditi za svedočanstvo. 14. Stavite, dakle, u srca svoja, da ne smišljate unapred kako ćete odgovarati; 15. jer ja ću vam dati rečitost i mudrost kojoj se neće moći suprotstaviti ili odgovoriti svi vaši protivnici. 16. A predavaće vas i roditelji, i braća, i rođaci, i prijatelji, i pobiće neke od vas. 17. I svi će vas omrznuti zbog imena moga. 18. Ni dlaka s glave vaše neće propasti. 19. Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.
Liturgija
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 331 (12,1-10)
1. Zato i mi, imajući oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svako breme i greh koji nas lako zavodi, i sa strpljenjem hitajmo u podvig koji nam predstoji, 2. gledajući na Isusa, Načelnika i Savršitelja vere, koji umesto predstojeće mu radosti pretrpi krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane Prestola Božijega. 3. Pomislite, dakle, na Njega, koji je od grešnika podneo takvo protivljenje protiv sebe, da ne malakšete i ne klonu duše vaše.
4. Još se ne suprotstaviste do krvi boreći se protiv greha, 5. i zaboravili ste savet koji vam govori kao sinovima: „Sine moj, ne zanemaruj karanje Gospodnje, niti kloni kada te on pokara. 6. Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima.” 7. Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin koga otac ne kara?
8. Ako li ste bez karanja, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi. 9. Dalje, kad su nas naši telesni oci karali, mi smo ih slušali. Zar se nećemo mnogo više pokoravati Ocu duhova i živeti? 10. Jer oni nas karahu za malo dana prema svome nahođenju, a On na korist našu, da budemo zajedničari svetosti njegove.
Sveto Jevanđeljepo Mateju, začalo 80 (20,1-16)
1. Jer je Carstvo nebesko slično čoveku domaćinu koji ujutru rano iziđe da najmi poslenike u vinograd svoj. 2. I pogodivši se s poslenicima po dinar na dan, posla ih u vinograd svoj. 3. I izišavši oko trećega časa, vide druge gde stoje na trgu besposleni. (Po jevrejskom brojanju to je devet časova ujutro; i dalje: šesti čas je podne, jedanaesti čas je pet sati posle podne.) 4. I njima reče: „Idite i vi u vinograd moj, i što bude pravo daću vam.”
5. I oni otidoše. I opet izišavši oko šestoga i devetoga časa, učini tako. 6. A oko jedanaestoga časa izišavši, nađe druge gde stoje besposleni i reče im: „Što stojite ovde celi dan besposleni?” 7. Rekoše mu: „Jer nas niko ne najmi.” Reče im: „Idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo primićete.” 8. A kad bi uveče, reče gospodar vinograda pristavu svom: „Dozovi poslenike i podaj im platu počevši od poslednjih do prvih.” 9. I došavši koji su oko jedanaestoga časa najmljeni, primiše po dinar.
10. A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, i primiše i oni po dinar. 11. I primivši roptahu na domaćina. 12. Govoreći: „Evo, ovi poslednji jedan čas radiše, pa ih izjednači s nama koji podnesmo tegobu dana i žegu.” 13. A on odgovarajući reče jednome od njih: „Prijatelju, ne činim ti nepravdu. Nisi li pogodio sa mnom po dinar? 14. Uzmi svoje pa idi; a ja hoću i ovom poslednjem da dam kao i tebi. 15. Ili zar ja nisam vlastan u svome činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? 16. Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih a malo izabranih.”
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Otac Arsenije objašnjava kako protivprirodni izbori i nemoral svakodnevno iscrpljuju našu snagu i ugrožavaju budućnost čitavog naroda
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Živeo je oko devet vekova pre Hrista i ostao upamćen po čistoti života, revnosti prema Bogu i mnogobrojnim čudesima koja je činio silom Božjom.
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
Umesto odgovora, ljutnje i potrebe da dokažemo ko je u pravu, veliki ruski duhovnik upućuje na molitvu za onoga koji nas je povredio, otkrivajući put kojim se čuva mir srca i umnožava hrišćanska ljubav.
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
