Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Dešava se da pravoslavni vernici osećaju unutrašnju želju da se približe Svetom pismu i Psaltiru, ali često nailaze na zid nerazumevanja. Tekstovi im deluju apstraktno, reči teške, a misli neuhvatljive. Međutim, zbog osećaja nelagodnosti ili čak srama, ne usuđuju se da priznaju svešteniku ili duhovniku da ne razumeju ono što čitaju. Rezultat? Odustaju, ostavljajući svoje molitve i čitanje svetih knjiga na pola puta.
Ali upravo ovakvim trenutkom stupa u igru jedna jednostavna, a duboka pouka Prepodobnog Amvrosija Optinskog. Na pitanje vernika kako da se snalaze u Svetim knjigama kad ne razumeju ono što čitaju, veliki duhovnik iz manastira Optinska Pustinja je odgovorio:
- Ti ne razumeš, ali zato đavoli prekrasno razumeju i beže što dalje mogu. Zasad čitaj iako ne razumeš, a posle izvesnog vremena ćeš (blagodaću Božijom i po svome smirenju) početi i da shvataš.
Ova rečenica nosi više od instrukcije za upornost – ona otvara vrata unutrašnjem miru. U pravoslavnom kontekstu, čitanje psalama i svetih knjiga nije samo intelektualni čin, već duhovno kretanje, susret sa Božijom blagodaću. Pouka Prepodobnog Amvrosija podseća vernike da strpljenje, smirenje i vera nadilaze trenutno nerazumevanje. Ono što sada deluje nerazumljivo, s vremenom postaje izvor spoznaje i unutrašnje snage.
U pravoslavlju, vera i predanost ne zavise od trenutnog razumevanja reči, već od strpljenja da se čita i duhovnog poverenja da Bog vodi um i srce. Pouka Prepodobnog Amvrosija Optinskog nije samo savet za čitanje – to je put ka susretu sa Svetim, put kojim se stiče duhovna hrabrost i unutrašnji mir, čak i kada prvi koraci deluju nesigurno i zbunjujuće.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 285 (5,1-10)
1. Starca ne karaj, nego ga savjetuj kao oca; mladiće kao braću; 2. starice kao matere; mlade kao sestre, u svakoj čistoti. 3. Udovice poštuj, koje su prave udovice. 4. Ako li koja udovica ima decu ili unučad, neka se uče najpre svoj dom poštovati, i dug vraćati roditeljima; jer ovo je dobro i ugodno pred Bogom. 5. A prava udovica i usamljenica nada se u Boga i provodi u molitvama i moljenjima noć i dan.
6. A ona koja se odala nasladama, živa je umrla. 7. I ovo zapovedaj, da budu bez mane. 8. Ako li ko o svojima a osobito o domaćima ne promišlja, odrekao se vere i gori je od nevernika. 9. Da se ne upisuje među udovice mlađa od šezdeset godina, koja je bila žena jednoga muža, 10. osvedočena u dobrim delima, ako je decu odgajila, ako je gostoljubiva bila, ako je svetima noge prala, ako je nevoljnima pomagala, ako je išla za svakim dobrim delom.
Jevanđelje po Luki, začalo 86. (17,10-25)
10. Tako i vi kad izvršite sve što vam je zapovjeđeno, govorite: 'Mi smo nepotrebne sluge, jer smo učinili što smo dužni učiniti.'” 11. I kad on iđaše u Jerusalim, prolažaše između Samarije i Galileje. 12. I kad ulažaše u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka, 13. i podigoše glas govoreći: „Isuse, Učitelju, pomiluj nas!” 14. I videvši ih, reče im: „Idite i pokažite se sveštenicima.” I dogodi se, dok odlažahu, da se očistiše. 15. A jedan od njih, videvši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz svega glasa.
16. I pade ničice pred noge njegove i zablagodari mu. I taj beše Samarjanin. 17. A Isus odgovarajući reče: „Zar se ne očistiše desetorica? A gde su devetorica?” 18. Kako se ne nađe nijedan drugi da se vrati i dade slavu Bogu, nego samo ovaj inoplemenik? 19. I reče mu: „Ustani i idi; vera tvoja spasla te je.” 20. A upitan od fariseja, kada će doći Carstvo Božije, on im odgovori i reče: „Carstvo Božije ne dolazi na vidljiv način. 21. Niti će se reći: ’Evo ga ovde’, ili: ’Eno ga onde;’ jer gle, Carstvo Božije unutra je u vama.”
22. A učenicima reče: „Doći će dani kada ćete zaželeti da vidite jedan od dana Sina Čovečijega, i nećete videti. 23. I reći će vam: ’Evo ga ovde, ili: eno ga onde;’ ali ne odlazite niti tamo jurite! 24. Jer kao što munja sine s neba, i obasja sve što je pod nebom, tako će biti i Sin Čovečiji u Dan svoj. 25. Ali mu najpre treba mnogo postradati, i odbačen biti od roda ovoga.”
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Veliki svetitelj našeg vrmena savetovao je da se svaka reč, pa i znak interpukcije u Bibliji proučava sa ljubavlju i pažnjom, sve do najsitnijih detalja.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Jerej Hrama Svetog Ilije u Mirijevu objašnjava zašto su vera i praštanje važniji od raskošne trpeze i velikih troškova i kako porodično okupljanje može da pomiri i one koji godinama ne razgovaraju.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News