Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Dešava se da pravoslavni vernici osećaju unutrašnju želju da se približe Svetom pismu i Psaltiru, ali često nailaze na zid nerazumevanja. Tekstovi im deluju apstraktno, reči teške, a misli neuhvatljive. Međutim, zbog osećaja nelagodnosti ili čak srama, ne usuđuju se da priznaju svešteniku ili duhovniku da ne razumeju ono što čitaju. Rezultat? Odustaju, ostavljajući svoje molitve i čitanje svetih knjiga na pola puta.
Ali upravo ovakvim trenutkom stupa u igru jedna jednostavna, a duboka pouka Prepodobnog Amvrosija Optinskog. Na pitanje vernika kako da se snalaze u Svetim knjigama kad ne razumeju ono što čitaju, veliki duhovnik iz manastira Optinska Pustinja je odgovorio:
- Ti ne razumeš, ali zato đavoli prekrasno razumeju i beže što dalje mogu. Zasad čitaj iako ne razumeš, a posle izvesnog vremena ćeš (blagodaću Božijom i po svome smirenju) početi i da shvataš.
Zašto je upornost važnija od trenutnog razumevanja
Ova rečenica nosi više od instrukcije za upornost – ona otvara vrata unutrašnjem miru. U pravoslavnom kontekstu, čitanje psalama i svetih knjiga nije samo intelektualni čin, već duhovno kretanje, susret sa Božijom blagodaću. Pouka Prepodobnog Amvrosija podseća vernike da strpljenje, smirenje i vera nadilaze trenutno nerazumevanje. Ono što sada deluje nerazumljivo, s vremenom postaje izvor spoznaje i unutrašnje snage.
Put ka unutrašnjem miru kroz veru i smirenje
U pravoslavlju, vera i predanost ne zavise od trenutnog razumevanja reči, već od strpljenja da se čita i duhovnog poverenja da Bog vodi um i srce. Pouka Prepodobnog Amvrosija Optinskog nije samo savet za čitanje – to je put ka susretu sa Svetim, put kojim se stiče duhovna hrabrost i unutrašnji mir, čak i kada prvi koraci deluju nesigurno i zbunjujuće.
Čitanje Jevanđelja za 27. ponedeljak po Duhovima
Shutterstock/Terelyuk
Jevanđelje
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 285 (5,1-10)
1. Starca ne karaj, nego ga savjetuj kao oca; mladiće kao braću; 2. starice kao matere; mlade kao sestre, u svakoj čistoti. 3. Udovice poštuj, koje su prave udovice. 4. Ako li koja udovica ima decu ili unučad, neka se uče najpre svoj dom poštovati, i dug vraćati roditeljima; jer ovo je dobro i ugodno pred Bogom. 5. A prava udovica i usamljenica nada se u Boga i provodi u molitvama i moljenjima noć i dan.
6. A ona koja se odala nasladama, živa je umrla. 7. I ovo zapovedaj, da budu bez mane. 8. Ako li ko o svojima a osobito o domaćima ne promišlja, odrekao se vere i gori je od nevernika. 9. Da se ne upisuje među udovice mlađa od šezdeset godina, koja je bila žena jednoga muža, 10. osvedočena u dobrim delima, ako je decu odgajila, ako je gostoljubiva bila, ako je svetima noge prala, ako je nevoljnima pomagala, ako je išla za svakim dobrim delom.
Jevanđelje po Luki, začalo 86. (17,10-25)
10. Tako i vi kad izvršite sve što vam je zapovjeđeno, govorite: 'Mi smo nepotrebne sluge, jer smo učinili što smo dužni učiniti.'” 11. I kad on iđaše u Jerusalim, prolažaše između Samarije i Galileje. 12. I kad ulažaše u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka, 13. i podigoše glas govoreći: „Isuse, Učitelju, pomiluj nas!” 14. I videvši ih, reče im: „Idite i pokažite se sveštenicima.” I dogodi se, dok odlažahu, da se očistiše. 15. A jedan od njih, videvši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz svega glasa.
16. I pade ničice pred noge njegove i zablagodari mu. I taj beše Samarjanin. 17. A Isus odgovarajući reče: „Zar se ne očistiše desetorica? A gde su devetorica?” 18. Kako se ne nađe nijedan drugi da se vrati i dade slavu Bogu, nego samo ovaj inoplemenik? 19. I reče mu: „Ustani i idi; vera tvoja spasla te je.” 20. A upitan od fariseja, kada će doći Carstvo Božije, on im odgovori i reče: „Carstvo Božije ne dolazi na vidljiv način. 21. Niti će se reći: ’Evo ga ovde’, ili: ’Eno ga onde;’ jer gle, Carstvo Božije unutra je u vama.”
22. A učenicima reče: „Doći će dani kada ćete zaželeti da vidite jedan od dana Sina Čovečijega, i nećete videti. 23. I reći će vam: ’Evo ga ovde, ili: eno ga onde;’ ali ne odlazite niti tamo jurite! 24. Jer kao što munja sine s neba, i obasja sve što je pod nebom, tako će biti i Sin Čovečiji u Dan svoj. 25. Ali mu najpre treba mnogo postradati, i odbačen biti od roda ovoga.”
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
