Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
U svetu u kojem ljudi često osećaju da ih sopstvene slabosti progone i da su njihovi padovi nepopravljivi, postavlja se pitanje: može li pokajanje zaista doneti oslobođenje duše? Odgovor nudi jedna jednostavna, a duboka pouka Prepodobnog Amvrosija Optinskog:
– Jedan čovek je grešio, ali se i kajao – i tako ceo život. Na kraju se pokajao i umro.
Zli duh je došao po njegovu dušu i govori: “On je moj”. Gospod govori: “Ne, on se kajao”.
“Jeste, kajao se, ali je opet grešio”, nastavio je satana. Tada mu je Gospod rekao: “Ako si ga ti, budući zao, ponovo primao kod sebe nakon što se kajao, kako da ga ne primim, nakon što Mi se, sagrešivši, ponovo obraća pokajanjem?” – govorio je Prepodobni Amvrosije Optinski.
Ova priča, jednostavna u narativu, ali moćna u poruci, osvetljava srž pravoslavnog pogleda na čovekovu slabost i Božiju milost. Greh nije kraj puta; kajanje je otvaranje vrata koja čovek možda misli da su zauvek zatvorena. U Prepodobnom Amvrosiju pronalazimo potvrdu da pravoslavlje ne vidi dušu u rigidnim crno-belima, već u večnom dijalogu između ljudske slabosti i božanske ljubavi. Njegova pouka ostaje glas koji šapuće: svaki pad može postati korak ka istinskom oslobođenju.
Poslanica Svetog apostola Pavla Titu, začalo 300 (1,5-16; 2,1)
5. Zato te ostavih na Kritu da urediš što je nedovršeno, i da postaviš po svima gradovima starešine, kao što ti ja zapovedih: 6. Ako je ko bez mane, jedne žene muž, i ima decu verujuću, kojoj ne prigovaraju da su razuzdana ili nepokorna. 7. Jer episkop kao Božiji domoupravitelj treba da je bez mane, ne samovoljan, ne gnjevljiv, ne pijanica, ne ubojica, ne lihvar;
8. Nego gostoljubiv, dobroljubiv, mudar, pravedan, pobožan, uzdržljiv; 9. Koji se čvrsto drži istinite reči saglasne sa učenjem, da bi bio sposoban i poučavati u zdravoj nauci i pokarati one koji se protive. 10. Jer ima mnogo nepokornih, praznorečivih i obmanjivača, osobito koji su iz obrezanja, 11. Kojima treba usta zatvoriti, koji čitave domove izopačuju učeći što ne treba, radi nečasnog dobitka. 12. Reče neko od njih, njihov sopstveni prorok: Krićani, svagda lažljivci, zli zverovi, proždrljivci leni.
13. Svedočanstvo je ovo istinito. Zbog toga karaj ih bez poštede, da budu zdravi u veri, 14. da ne slušaju judejske bajke, ni zapovesti ljudi koji preziru istinu. 15. Čistima je sve čisto, a nečistima i nevernima ništa nije čisto, nego je nečist i njihov um i savest. 16. Govore da znaju Boga a telima ga se odriču; jer su gnusni i nepokorni i nesposobni za ma koje dobro delo. 1. A ti govori što priliči zdravom učenju.
Jevanđelje po Luki, začalo 100. (20,9-18)
9. A narodu poče kazivati priču ovu: „Čovek neki posadi vinograd, i predade ga vinogradarima, pa otide na duže vreme. 10. I u svoje vreme posla vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskoga; ali vinogradari ga izbiše, i poslaše praznih ruku. 11. I opet posla drugoga slugu; a oni i njega izbivši i osramotivši poslaše praznih ruku. 12. I posla opet trećega; a oni i njega raniše i isteraše. 13. Onda reče gospodar vinograda: 'Šta da činim? Poslaću sina svog ljubljenoga; valjda će se zastideti kad vide njega.'
14. A vinogradari videvši ga razmišljahu u sebi govoreći jedan drugome: 'Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo da nama ostane nasledstvo.' 15. I isteraše ga napolje iz vinograda i ubiše. Šta će, dakle, učiniti njima gospodar vinograda? 16. Doći će i pogubiti ove vinogradare, i daće vinograd drugima.” A oni kada to čuše rekoše: „Ne dao Bog!” 17. A on pogledavši na njih reče: „Šta znači, dakle, ono što je napisano: 'Kamen koji odbaciše zidari, onaj postade glava od ugla?' 18. Svaki koji padne na taj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.”
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Savu Osvećenog po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Sevastijana. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju peti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Kroz alete 72:25–28, Kuran prikazuje složeni sistem božanske zaštite i uloge poslanika u prenošenju poruka.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Kroz 21 praktičnu duhovnu lekciju, svetitelj pokazuje kako deljenje muke, praštanje i slušanje mogu promeniti naše odnose i pogled na život.
Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
