U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
U tami svakodnevnih dilema i nemira često zaboravljamo osnovnu istinu o svetu: njegovo postojanje nije plod sukoba dobra i zla, već delo Boga, čije je sve stvoreno redom dobro.
Vladika Nikolaj Velimirović nas u besedi za 28. četvrtak po Duhovima podseća na prvi pogled Božjeg stvaranja, na svet u kome svaki kamen, list i zvezda nosi pečat dobrote. Istovremeno nas upozorava na opasnost od zablude koja pripisuje zlo samom svetu, umesto ljudskom srcu i duhu otpale sile.
Njegova beseda poziva na pažljivo promišljanje i čuvanje misli, da duh zla ne nadjača ono što je Božje i sveto.
I vidje Bog da je dobro. (Postanja 1.)
Prvo otkrovenje, braćo, o ovome svetu, koje nam saopštava Sveto pismo, jeste to da je svet proizašao od dobra, a ne od zla, od Boga, a ne od neke sile suprotne Bogu, i ne od nekakve uobražene praizvorne mešavine od dobra i zla.
Drugo otkrovenje, braćo, o ovome svetu jeste to da je sve dobro što je dobri Bog stvorio. Dobra je svetlost, dobar svod nebeski, dobro kopno, dobro more, dobra trava, bilje i rodno drveće, dobra svetila nebeska: sunce, mesec i zvezde, dobre životinje vodne i ptice nebeske, dobre sve žive duše po vrstama njihovim, dobra stoka i sitne životinje i zverovi zemaljski; najzad dobar i čovek, gospodar nad svim stvorenjima pod gospodstvom Božjim. I vidje Bog da je dobro.
Ocenitelj vrednosti ovoga svega nije i ne može biti neko ko površno i delimično gleda ovaj svet, nego samo Onaj koji vidi sva stvorenja ukupno i svako na po se, koji zna njihov broj, ime, svojstva i suštinu nesravnjeno bolje od svih ljudi na zemlji. On vidje da je sve dobro veoma.
Pa ipak je bilo ljudi koji su klevetali delo Božje, govoreći da je ovaj svet zlo u suštini svojoj, da su zlo pojedinačna stvorenja i da je zlo materija iz koje su bića zemaljska uobličena. Zlo je međutim u grehu, a greh je od zlog duha; zlo je dakle u duhu zla, a ne u materiji.
Duh otpali od Boga sejač je zla u svetu. Otuda kukolj po Božjoj pšenici. Duh zla trudi se da kao svoja oruđa zla upotrebi i duh čovečji i materijalne stvari uopšte. On je taj koji i ubacuje pomisao u razum ljudski, kao da je sav stvoreni svet zlo, i kao da je materija iz koje su stvorenja uobličena osnovno zlo. On kleveta Božja dela da bi zaklonio svoja; optužuje Boga da ne bi on bio optužen.
O, braćo moja, čuvajmo se kovarstva zloga duha. Čuvajmo se naročito od zlih pomisli koje on seje po umu našem.
O Gospode Isuse Hriste, istiniti Prosvetitelju i Spasitelju naš, u Tvoje ruke predajemo um naš i srca naša. Obasjaj nas Ti Tvojom istinitom svetlošću. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški u besedi za 24. utorak po Duhovima razotkriva kako vaskrsli Hristos otvara ljudskom biću horizonte nevidljive veličine i večnog spasenja.
U besedi za 26. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako jedinstvo vernih pretvara običnu molitvu u neizbrisiv hvalospev Bogu.
U besedi za 26. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različita mera milosti oblikuje našu odgovornost, poziva na poštovanje darova bližnjih i pokazuje zašto svaki dar, bez obzira na veličinu, nosi dublju pouku.
U besedi za 28. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski bavi se neočekivanim pitanjem: ako svet ima početak, gde je kraj čovekove čežnje i zašto ona ne pripada prolaznosti.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da Bog otkriva nebeske misterije onima čija su srca spremna da prime istinu, otvarajući pogled na dva sveta u kojima vlada Njegova ljubav.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. godine i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Savu Osvećenog po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Sevastijana. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju peti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Kroz alete 72:25–28, Kuran prikazuje složeni sistem božanske zaštite i uloge poslanika u prenošenju poruka.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
U besedi za 27. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako ljubav i prisustvo Hristovo u svakom članu Crkve prožimaju život, pokret i spasenje, a udaljenost od Njega vodi u duhovnu smrt
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Od Njegoševog amaneta do borbe protiv rušitelja kapele – kako hram, poezija i duhovna snaga čuvaju identitet i veru naroda.
