U besedi za 28. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski bavi se neočekivanim pitanjem: ako svet ima početak, gde je kraj čovekove čežnje i zašto ona ne pripada prolaznosti.
Radosna otkrovenja kojima počinje Sveto pismo u besedi vladike Nikolaja Velimirovića za 28. ponedeljak po Duhovima postaju tiho, ali snažno mesto susreta čoveka i večnosti. Polazeći od jedne jedine rečenice — „U početku stvori Bog nebo i zemlju“ - vladika Nikolaj ne tumači tekst u uobičajenom smislu, već ga otvara kao riznicu značenja, u kojoj se otkriva ko je Bog, šta je svet i gde je čovekov istinski dom.
Ova beseda ne poziva na učenu raspravu, već na radost vere: na radost da iznad prolaznosti postoji Neprolazni, da svet nije plod slučaja i da iznad vidljivog postoji stvarnost u koju se čovek vraća kao umorni putnik svome domu.
U početku stvori Bog nebo i zemlju. (Postanje 1,1)
Kako je zbijena i puna svaka reč Božja! Kao savijeno platno, koje se može nositi pod pazuhom, i koje se može rasprostrti po travi na dugo i na dugo. Kako nam mnogo i mnogo dragocenog blaga otkriva ova reč Božja: u početku stvori Bog nebo i zemlju!
Ona nam kazuje pre svega da je Bog jedini večiti i nestvoren. I ovo prvo otkrovenje čini nam prvu radost neiskazanu. U ovom vrtlogu promene i prolaznosti raduje nas neiskazano to što je Tvorac naš iznad promene i prolaznosti.
Ona nam, dalje, kazuje da je jedini i dobri Bog Tvorac sveta, a čim je Tvorac, to je i Svedržitelj i Promislitelj. I ovo drugo otkrovenje čini nam drugu radost neiskazanu. Svet nije priozašao od bezumlja ili od slučaja, bez smisla i namene, nego je proizišao od Boga Svemudroga, Sveznajućeg, svemilostivog, koji njim i upravlja, vodeći ga smislenome cilju.
Ona nam, dalje, kazuje da je ovaj svet imao početak, te će sledstveno imati i svršetak. I ovo treće otkrovenje čini nam radost neiskazanu. Jer žalosno bi bilo da je ovaj svet večit i da su svi ciljevi, bliži i krajnji, samo u njemu, što bi vaistinu prouzrokovalo vrtlog u razumu mudraca i žalost u srcu pravednika.
Ona nam, najzad, kazuje da je Bog stvorio dva sveta: nebeski i zemaljski, ili bestelesni i telesni. I ovo četvrto otkrovenje čini nam četvrtu radost neiskazanu. Kao što sada dižemo pogled u visinu i radujemo se suncu, mesecu i zvezdama nad glavama našim, tako mi uzdižemo duh svoj ka duhovnome svetu, sličnome nama, no čistijem i svetlijem od nas — ka svetu angelskome.
Radujemo se jer znamo da ima jedan svet bolji od našega, u koji ćemo se i mi useliti i kao zamoreni putnici vratiti se doma i odmoriti se. O kako bi tužno lutao pogled ljudi po zemlji, samo po zemlji, kad ne bi bilo zvezdanoga neba! I kako bi tužno lutao duh ljudi po svetu materijalnom, kad ne bi bilo sveta duhovnog, nebeskog!
Gospode Sveblagi, slava Ti i hvala. Tebi jedinom slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
U besedi za 27. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako jedinstvo vere, smirenje i predanje Hristu otvaraju put ka unutrašnjoj punini i oblikovanju zrele duše.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
U besedi za 27. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako ljubav i prisustvo Hristovo u svakom članu Crkve prožimaju život, pokret i spasenje, a udaljenost od Njega vodi u duhovnu smrt
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
U besedi za 28. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski bavi se neočekivanim pitanjem: ako svet ima početak, gde je kraj čovekove čežnje i zašto ona ne pripada prolaznosti.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog proroka Avakuma po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog sveštenomučenika Elevterija. Katolici slave Svete drinske mučenice, Jevreji obeležavaju drugi dan Hanuke, a u islamu, je dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
U besedi za 26. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različita mera milosti oblikuje našu odgovornost, poziva na poštovanje darova bližnjih i pokazuje zašto svaki dar, bez obzira na veličinu, nosi dublju pouku.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 26. petak po Duhovima objašnjava zbog čega jedinstvo nije stvar dogovora, već posledica vere u jednog Hrista.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju.
Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage.
Dok su plamen i dim uništavali sve materijalno, vatrogasci su spasili simbol vere i nade koji je za vlasnike neprocenjiv.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
