U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Škaljarima obeležena je šesta godišnjica od upokojenja protojereja-stavrofora Momčila Krivokapića, služenjem zaupokojene liturgije i sabranjem vernog naroda.
Liturgija je, u duhu pravoslavne vere, bila centralni događaj obeležavanja, kao mesto sabranja živih i upokojenih u zajedničkoj molitvi. Nakon službe, okupljenima se sa groba svog oca obratio njegov sin, protojerej-stavrofor Nemanja Krivokapić, arhijerejski namesnik kotorsko-tivatski i paroh kotorski.
On je podsetio da sećanje u Crkvi nije samo podsećanje na prošlost, već živo zajedništvo u liturgiji: „Nismo se mi njega danas samo setili, već smo zajedno sa njim i bili, jer smo služili Liturgiju. A u svetoj Liturgiji svi smo zajedno, svi smo jedno, i živi i mrtvi. Nema podele na žive i mrtve, već živi smo svi, jer je Bog naš, Bog živih. Bog je živ jer je vaskrsao i pobedio smrt i svima u grobovima život darovao, kao što se peva u najradosnijem troparu.“
Govoreći u danima nakon praznika Vaskrsa, istakao je da upravo poruka Hristovog vaskrsenja daje smisao ovakvim sabranjima. Podsetio je i na jevanđeljske reči upućene mironosicama – „Ne bojte se i radujte se“, naglašavajući da su to bile reči koje je i njegov otac često ponavljao, te da se i danas doživljavaju kao poziv na veru i nadu.
Životni put Momčila Krivokapića obeležen je odanošću Crkvi i spremnošću na lične izbore koji su ga trajno odredili. Rođen 1. jula 1945. godine u Herceg Novom, odrastao je u svešteničkoj porodici. Nakon progona njegovog oca iz parohije u Bijeloj, porodica se suočava sa teškim okolnostima, ali to nije prekinulo njegov put ka svešteničkom pozivu.
Već kao četrnaestogodišnjak, 1959. godine, odlazi u Beograd kao đak Bogoslovije. Školovanje nastavlja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, gde ga zatiče i smrt oca, nakon čega brigu o njegovom daljem obrazovanju preuzima episkop Sava. Studije privodi kraju 1969. godine, u isto vreme kada završava i služenje vojnog roka.
Iako je dobio mogućnost da nastavi školovanje na Oksfordu, odlučuje da prihvati poziv iz Kotora i stupi u parohijsku službu. U toj odluci podržao ga je i ava Justin Popović, kod koga je kao student često boravio. Rukopoložen je za đakona 31. avgusta, a za jereja 7. septembra 1969. godine.
Tokom višedecenijske službe u Kotoru, ostavio je snažan trag među vernicima. Bio je i prvi rektor obnovljene Cetinjske bogoslovije 1992. godine, učestvujući u obnovi crkvenog obrazovanja. Njegov rad obeležili su posvećenost, neposredan odnos sa narodom i prepoznatljiv način obraćanja.
Pola veka svešteničke službe obeležio je 2019. godine. Upokojio se 29. aprila 2020. godine u 76. godini života, a sahranjen je narednog dana na groblju u Škaljarima. Opelo i zaupokojenu liturgiju tada je služio mitropolit Amfilohije Radović.
Šest godina kasnije, sećanje na protu Momčila Krivokapića ostaje prisutno među vernicima, ne samo kroz uspomene, već i kroz liturgijski život Crkve, u kome se, prema pravoslavnom shvatanju, potvrđuje jedinstvo živih i upokojenih.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je na mestu stradanja jasenovačkih mučenika da reč pripada molitvi, a konačna pobeda životu i Hristu vaskrslom.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sutra će se u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice služiti zaupokojena liturgija i opijelo, a vekovna svetinja Gornji Brčeli čuva sećanje na monahinju koja je ostavila dubok duhovni trag.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
Zbog duge i teške bolesti i potrebe za negom, boravio јe poslednjih godina kod svog brata protoјereјa-stavrofora Trandafira Јankovića u Kobišnici.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Dekapolita po starom i Svetog proroka Jeremiju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog Josifa Radnika, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
