Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
Tačno godinu dana nakon što je velika tragedija Cetinje zavila u crno, tišina Cetinjskog manastira bila je ispunjena molitvom i pominjanjem trinaest imena onih čiji su životi nasilno prekinuti. Na praznik Svetog mučenika Bonifatija, u drevnoj svetinji služena je sveta liturgija, a potom i godišnji pomen za trinaestoro nevino postradalih, među kojima je bilo i dvoje male dece.
Svetoj liturgiji prisustvovao je vladika dioklijski Pajsije, koji je potom, zajedno sa sveštenstvom i sveštenomonaštvom, služio pomen žrtvama tragedije koja se dogodila 1. januara 2025. godine. Molitve su uznete tiho, bez velikih reči, onako kako pravoslavna tradicija pamti - dostojanstveno, sa verom da smrt nema poslednju reč.
U molitvenom obraćanju, vladika Pajsije zaiskao je od Boga da se strahota kakva je zadesila Cetinje nikada više ne ponovi, moleći za pokrov i zaštitu Presvete Bogorodice i Svetog Petra Cetinjskog, ali i za mir i dobru volju među ljudima. Te reči nisu bile samo liturgijski deo službe, već jasan vapaj Crkve da se zlo ne relativizuje, već da se prepozna, imenuje i leči pokajanjem i povratkom zajedništvu.
Tragedija od prošle godine, kada je Aco Martinović, četrdesetpetogodišnji Cetinjanin, u naletu nasilja oduzeo živote trinaestoro ljudi, ostavila je dubok ožiljak ne samo na Cetinju, već i u široj pravoslavnoj zajednici. Od prvih dana nakon zločina, vladike i vernici okupljali su se oko molitve kao jedinog prostora u kojem bol može da se izdrži.
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i mitropolit mileševski Atanasije tada su pozvali narod da se, uprkos šoku i strahu, ne udalji od Boga, već da u Njemu potraži snagu i utehu. Saučešće je uputio i patrijarh Porfirije, podsetivši da je svaki ljudski život dar koji ne pripada nasilju niti mržnji i da se samo povratkom temeljnim hrišćanskim vrednostima može zaustaviti razaranje koje počinje u čovekovoj nutrini.
I danas, godinu kasnije, pomen u Cetinjskom manastiru svedoči da Crkva ne zaboravlja. Sećanje na žrtve ujedno je i opomena živima. Upaljene sveće, u hramovima i domovima, znak su da stradali nisu prepušteni zaboravu i da molitva ostaje najdublji odgovor na nasilje - tih, ali postojan.
Vernici i sveštenstvo okupili su se oko oltara Crkve Svetog kneza Lazara, evocirajući život i duhovnu snagu blaženopočivšeg patrijarha, čije se sećanje i danas oseća u svakom kutku Srpske pravoslavne crkve.
U Kasarskim Livadama služen je pomen Radu Ćiriću, a vladika Jerotej poručio da njegov život ostaje svedočanstvo hrišćanske hrabrosti i primer koji nadahnjuje generacije.
Saopštenje Mitropolije crnogorsko-primorske otvorilo je teška pitanja o "savremenom aparthejdu", zloupotrebi navodne zabrinutosti građana i granici iza koje administrativne odluke prestaju da budu neutralne.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Ajeti 2:2-5 iz El-Bekare pokazuju put ka istinskom uspehu i unutrašnjem integritetu – saznajte šta vaš život može dobiti od ovih stihova
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U Cetinjskom manastiru služena je sveta liturgija i pomen junacima Vučedolske bitke, uz snažne duhovne poruke mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija o značaju molitve, slobode, jedinstva i kosovskog zaveta.
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, Cetinjski manastir bio je ispunjen molitvom i suzama radosnicama dok je mitropolit Joanikije služio Liturgiju i rukopoložio novog jerođakona pred okupljenim narodom.
Na mestu gde je pre tačno osam decenija Sveti Joanikije Lipovac služio svoju poslednju liturgiju pre mučeničke smrti, podignuta je svetinja u selu Razboj kod Srpca, a srpski narod je, uz arhijereje i sveštenstvo, obnovio pamćenje kroz suze, pesmu i liturgiju – u ime vere koja ne umire.
Vernici su se na Božić sabrali u Cetinjskom manastiru da u molitvi pronađu utehu i snagu, dok su zajedno sa episkopom dioklijskim proslavili Rođenje Hristovo.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
