Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Vladike i sveštenici Grčke pravoslavne crkve nedavno su izneli oštro upozorenje, ističući da se Evropa svesno kreće ka demografskoj pustoši. Razlog njihove reakcije su bile nedavne odluke Evropskog parlamenta koje otvaraju put ka finansiranju abortusa na nivou EU. Kako ističu, te odluke nisu samo društvene regulative, već deo šireg geopolitičkog i ideološkog plana.
Stavovi arhijereja i jereja ne ograničavaju se samo na moralne primedbe. Oni upozoravaju na „strukturno razaranje života“ i politike koje čoveka tretiraju kao broj, a dete kao trošak. Prema njihovim rečima, Evropa stari, natalitet opada, a umesto da se podržava porodica, finansiranje abortusa postaje norma.
Evropski parlament je 10. decembra odobrio Inicijativu evropskih građana (European Citizens’ Initiative – ECI), kojom se predviđa osnivanje posebnog fonda za finansiranje abortusa. Inicijativa, koju podržava organizacija „My Voice, My Choice“, prikupila je više od 1,12 miliona potpisa iz najmanje sedam država članica i odobrena je sa 358 glasova za i 202 protiv.
Cilj predloga je jasan: žene iz zemalja sa ograničenjima za abortus moći će da odu u drugu državu članicu i prekinu trudnoću bez finansijskog tereta, dok će troškove snositi evropski fondovi. Za Crkvu, ova odluka nije „olakšanje“, već direktna intervencija u nacionalne pravne okvire.
Konačna odluka sada je na Evropskoj komisiji, koja se očekuje da inicijativu razmotri u martu. Vladike upozoravaju da je proces najverovatnije formalnost, jer je politički kurs već postavljen.
- Kada novac dolazi na prvo mesto, zakoni država postaju dekoracija - primećuje jedan mitropolit, prenosi portal vimaorthodoxias.gr
Brigu pojačava i činjenica da Komisija mora da odluči ne samo o jednom društvenom pitanju, već i o osnovnoj filozofiji: ko određuje pravo na život i ko finansira njegov prekid.
Grčki episkopi ističu da se pitanje abortusa ne može odvojiti od demografskog konteksta. Evropa beleži istorijski nizak natalitet, dok zemlje poput Grčke suočavaju se sa stvarnim rizikom smanjenja stanovništva. „Nema potrebe za teorijama zavere. Brojevi sami govore“, naglašavaju.
Prema crkvenom pristupu, kada kontinent finansira abortus umesto da podrži majčinstvo, porodicu i zaštitu dece, on tiho prihvata sopstvenu propast. Abortus prestaje da bude poslednja opcija i postaje politički izbor.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je Evropska unija isključila iz finansiranja organizacije koje se zalažu za život, poput Federacije katoličkih porodičnih udruženja u Evropi (FAFCE) i studentske organizacije World Youth Alliance, pozivajući se na „neinkluzivan jezik“. Za episkope, to predstavlja očiglednu ideološku cenzuru.
Sličnu kritiku iznosi i European Centre for Law and Justice, upozoravajući da finansiranje abortusa preko evropskih fondova podriva nacionalno pravo i čini ga neefikasnim kroz ekonomske mehanizme. „Radi se o korišćenju novca poreskih obveznika da bi se poništili demokratski usvojeni zakoni“, istakao je direktor organizacije.
Episkopi jasno naglašavaju da njihovo reagovanje nije samo teološko. „Ovo nije sukob vrednosti, već borba za opstanak“, ističu. Evropa bez dece i novih generacija ne može sačuvati ni društvenu koheziju ni političku nezavisnost.
Kako se slučaj približava presudi Evropske komisije, Crkva naglašava da će nastaviti da govori. Ne zato što želi vlast, već zato što, kako episkopi ističu, "kada ćutiš pred nestankom života, postaješ saučesnik“. Ulog nije samo sadašnjost, već i pitanje da li će Evropa imati budućnost.
Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Dom se smatra malom Crkvom, a roditelj onim koji ne vaspitava samo rečima, već prevashodno sopstvenim primerom.
Zapis iz starog "Srbskog kuvara" donosi slatkiš od svega nekoliko osnovnih sastojaka, bez aditiva i trikova, ali sa ukusom koji pamte i deca i odrasli.
Pozdravljajući sabrane, patrijarh srpski Porfirije podsetio je da ova institucija od osnivanja 1826. godine traje zahvaljujući spoju ljubavi, odgovornosti i služenja zajedničkom dobru, ostajući oslonac duhovnog i kulturnog pamćenja srpskog naroda.
U Jevanđelju po Mateju opisano je kako će Sin čovečiji razdvojiti ljude "kao pastir što razdvaja ovce od jaradi", te će jednima reći: "Hodite, blagosloveni Oca mojega", a drugima: "Idite od mene".
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak siropusne sedmice otkriva kako jedan pogled Hristov može osvetliti i najzamračeniju dušu, donoseći život i mir.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Takva žena i muž se osuđuju kao ubice, govorio je otac Tadej.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Uspešna žena u inostranstvu, unapređenje u karijeri, neplanirana trudnoća – i odluka koja je već bila doneta. Sve do trenutka kada se, doslovno, dogodio Božiji dodir. Dirljiva priča o veri, savesti i čudu koje menja čoveka iz korena.
Dom se smatra malom Crkvom, a roditelj onim koji ne vaspitava samo rečima, već prevashodno sopstvenim primerom.
Pozdravljajući sabrane, patrijarh srpski Porfirije podsetio je da ova institucija od osnivanja 1826. godine traje zahvaljujući spoju ljubavi, odgovornosti i služenja zajedničkom dobru, ostajući oslonac duhovnog i kulturnog pamćenja srpskog naroda.
U Jevanđelju po Mateju opisano je kako će Sin čovečiji razdvojiti ljude "kao pastir što razdvaja ovce od jaradi", te će jednima reći: "Hodite, blagosloveni Oca mojega", a drugima: "Idite od mene".
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak siropusne sedmice otkriva kako jedan pogled Hristov može osvetliti i najzamračeniju dušu, donoseći život i mir.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Na obali Zapadne Morave nalazi se sveto mesto gde su nevini potražili spas, a iza sebe ostavili svedočanstvo o veri koja je nadživela plamen i dim.
Deset dana po Vaznesenju Gospodnjem u Jerusalimu se začuo huk silnoga vihora. Silazak Svetoga Duha preobrazio je uplašene učenike u neustrašive apostole i označio rođenje Crkve.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
