Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Vladike i sveštenici Grčke pravoslavne crkve nedavno su izneli oštro upozorenje, ističući da se Evropa svesno kreće ka demografskoj pustoši. Razlog njihove reakcije su bile nedavne odluke Evropskog parlamenta koje otvaraju put ka finansiranju abortusa na nivou EU. Kako ističu, te odluke nisu samo društvene regulative, već deo šireg geopolitičkog i ideološkog plana.
Stavovi arhijereja i jereja ne ograničavaju se samo na moralne primedbe. Oni upozoravaju na „strukturno razaranje života“ i politike koje čoveka tretiraju kao broj, a dete kao trošak. Prema njihovim rečima, Evropa stari, natalitet opada, a umesto da se podržava porodica, finansiranje abortusa postaje norma.
Evropski parlament je 10. decembra odobrio Inicijativu evropskih građana (European Citizens’ Initiative – ECI), kojom se predviđa osnivanje posebnog fonda za finansiranje abortusa. Inicijativa, koju podržava organizacija „My Voice, My Choice“, prikupila je više od 1,12 miliona potpisa iz najmanje sedam država članica i odobrena je sa 358 glasova za i 202 protiv.
Cilj predloga je jasan: žene iz zemalja sa ograničenjima za abortus moći će da odu u drugu državu članicu i prekinu trudnoću bez finansijskog tereta, dok će troškove snositi evropski fondovi. Za Crkvu, ova odluka nije „olakšanje“, već direktna intervencija u nacionalne pravne okvire.
Konačna odluka sada je na Evropskoj komisiji, koja se očekuje da inicijativu razmotri u martu. Vladike upozoravaju da je proces najverovatnije formalnost, jer je politički kurs već postavljen.
- Kada novac dolazi na prvo mesto, zakoni država postaju dekoracija - primećuje jedan mitropolit, prenosi portal vimaorthodoxias.gr
Brigu pojačava i činjenica da Komisija mora da odluči ne samo o jednom društvenom pitanju, već i o osnovnoj filozofiji: ko određuje pravo na život i ko finansira njegov prekid.
Grčki episkopi ističu da se pitanje abortusa ne može odvojiti od demografskog konteksta. Evropa beleži istorijski nizak natalitet, dok zemlje poput Grčke suočavaju se sa stvarnim rizikom smanjenja stanovništva. „Nema potrebe za teorijama zavere. Brojevi sami govore“, naglašavaju.
Prema crkvenom pristupu, kada kontinent finansira abortus umesto da podrži majčinstvo, porodicu i zaštitu dece, on tiho prihvata sopstvenu propast. Abortus prestaje da bude poslednja opcija i postaje politički izbor.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je Evropska unija isključila iz finansiranja organizacije koje se zalažu za život, poput Federacije katoličkih porodičnih udruženja u Evropi (FAFCE) i studentske organizacije World Youth Alliance, pozivajući se na „neinkluzivan jezik“. Za episkope, to predstavlja očiglednu ideološku cenzuru.
Sličnu kritiku iznosi i European Centre for Law and Justice, upozoravajući da finansiranje abortusa preko evropskih fondova podriva nacionalno pravo i čini ga neefikasnim kroz ekonomske mehanizme. „Radi se o korišćenju novca poreskih obveznika da bi se poništili demokratski usvojeni zakoni“, istakao je direktor organizacije.
Episkopi jasno naglašavaju da njihovo reagovanje nije samo teološko. „Ovo nije sukob vrednosti, već borba za opstanak“, ističu. Evropa bez dece i novih generacija ne može sačuvati ni društvenu koheziju ni političku nezavisnost.
Kako se slučaj približava presudi Evropske komisije, Crkva naglašava da će nastaviti da govori. Ne zato što želi vlast, već zato što, kako episkopi ističu, "kada ćutiš pred nestankom života, postaješ saučesnik“. Ulog nije samo sadašnjost, već i pitanje da li će Evropa imati budućnost.
Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Utehu nećemo naći ni u čemu zemaljskom već samo u Bogu, poručila je mati današnjim ženama.
Obraćajući se roditeljima i prosvetnim radnicima, mitropolit crnogorsko-primorski istakao odgovornost odraslih i značaj vrednosti koje se deci usađuju od najranijeg uzrasta.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Pouka ruskog svetitelja podseća na nekoliko važnih koraka u duhovnom životu, od iskrenog pokajanja do molitve.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
