Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Vladike i sveštenici Grčke pravoslavne crkve nedavno su izneli oštro upozorenje, ističući da se Evropa svesno kreće ka demografskoj pustoši. Razlog njihove reakcije su bile nedavne odluke Evropskog parlamenta koje otvaraju put ka finansiranju abortusa na nivou EU. Kako ističu, te odluke nisu samo društvene regulative, već deo šireg geopolitičkog i ideološkog plana.
Stavovi arhijereja i jereja ne ograničavaju se samo na moralne primedbe. Oni upozoravaju na „strukturno razaranje života“ i politike koje čoveka tretiraju kao broj, a dete kao trošak. Prema njihovim rečima, Evropa stari, natalitet opada, a umesto da se podržava porodica, finansiranje abortusa postaje norma.
Evropski parlament je 10. decembra odobrio Inicijativu evropskih građana (European Citizens’ Initiative – ECI), kojom se predviđa osnivanje posebnog fonda za finansiranje abortusa. Inicijativa, koju podržava organizacija „My Voice, My Choice“, prikupila je više od 1,12 miliona potpisa iz najmanje sedam država članica i odobrena je sa 358 glasova za i 202 protiv.
Cilj predloga je jasan: žene iz zemalja sa ograničenjima za abortus moći će da odu u drugu državu članicu i prekinu trudnoću bez finansijskog tereta, dok će troškove snositi evropski fondovi. Za Crkvu, ova odluka nije „olakšanje“, već direktna intervencija u nacionalne pravne okvire.
Konačna odluka sada je na Evropskoj komisiji, koja se očekuje da inicijativu razmotri u martu. Vladike upozoravaju da je proces najverovatnije formalnost, jer je politički kurs već postavljen.
- Kada novac dolazi na prvo mesto, zakoni država postaju dekoracija - primećuje jedan mitropolit, prenosi portal vimaorthodoxias.gr
Brigu pojačava i činjenica da Komisija mora da odluči ne samo o jednom društvenom pitanju, već i o osnovnoj filozofiji: ko određuje pravo na život i ko finansira njegov prekid.
Grčki episkopi ističu da se pitanje abortusa ne može odvojiti od demografskog konteksta. Evropa beleži istorijski nizak natalitet, dok zemlje poput Grčke suočavaju se sa stvarnim rizikom smanjenja stanovništva. „Nema potrebe za teorijama zavere. Brojevi sami govore“, naglašavaju.
Prema crkvenom pristupu, kada kontinent finansira abortus umesto da podrži majčinstvo, porodicu i zaštitu dece, on tiho prihvata sopstvenu propast. Abortus prestaje da bude poslednja opcija i postaje politički izbor.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je Evropska unija isključila iz finansiranja organizacije koje se zalažu za život, poput Federacije katoličkih porodičnih udruženja u Evropi (FAFCE) i studentske organizacije World Youth Alliance, pozivajući se na „neinkluzivan jezik“. Za episkope, to predstavlja očiglednu ideološku cenzuru.
Sličnu kritiku iznosi i European Centre for Law and Justice, upozoravajući da finansiranje abortusa preko evropskih fondova podriva nacionalno pravo i čini ga neefikasnim kroz ekonomske mehanizme. „Radi se o korišćenju novca poreskih obveznika da bi se poništili demokratski usvojeni zakoni“, istakao je direktor organizacije.
Episkopi jasno naglašavaju da njihovo reagovanje nije samo teološko. „Ovo nije sukob vrednosti, već borba za opstanak“, ističu. Evropa bez dece i novih generacija ne može sačuvati ni društvenu koheziju ni političku nezavisnost.
Kako se slučaj približava presudi Evropske komisije, Crkva naglašava da će nastaviti da govori. Ne zato što želi vlast, već zato što, kako episkopi ističu, "kada ćutiš pred nestankom života, postaješ saučesnik“. Ulog nije samo sadašnjost, već i pitanje da li će Evropa imati budućnost.
Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Takva žena i muž se osuđuju kao ubice, govorio je otac Tadej.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Uspešna žena u inostranstvu, unapređenje u karijeri, neplanirana trudnoća – i odluka koja je već bila doneta. Sve do trenutka kada se, doslovno, dogodio Božiji dodir. Dirljiva priča o veri, savesti i čudu koje menja čoveka iz korena.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Kada se misli umnože, a srce izgubi mir, tada i najmanji teret postaje težak, a svakodnevica mučna.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
