Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Vladike i sveštenici Grčke pravoslavne crkve nedavno su izneli oštro upozorenje, ističući da se Evropa svesno kreće ka demografskoj pustoši. Razlog njihove reakcije su bile nedavne odluke Evropskog parlamenta koje otvaraju put ka finansiranju abortusa na nivou EU. Kako ističu, te odluke nisu samo društvene regulative, već deo šireg geopolitičkog i ideološkog plana.
Stavovi arhijereja i jereja ne ograničavaju se samo na moralne primedbe. Oni upozoravaju na „strukturno razaranje života“ i politike koje čoveka tretiraju kao broj, a dete kao trošak. Prema njihovim rečima, Evropa stari, natalitet opada, a umesto da se podržava porodica, finansiranje abortusa postaje norma.
Evropski parlament je 10. decembra odobrio Inicijativu evropskih građana (European Citizens’ Initiative – ECI), kojom se predviđa osnivanje posebnog fonda za finansiranje abortusa. Inicijativa, koju podržava organizacija „My Voice, My Choice“, prikupila je više od 1,12 miliona potpisa iz najmanje sedam država članica i odobrena je sa 358 glasova za i 202 protiv.
Cilj predloga je jasan: žene iz zemalja sa ograničenjima za abortus moći će da odu u drugu državu članicu i prekinu trudnoću bez finansijskog tereta, dok će troškove snositi evropski fondovi. Za Crkvu, ova odluka nije „olakšanje“, već direktna intervencija u nacionalne pravne okvire.
Konačna odluka sada je na Evropskoj komisiji, koja se očekuje da inicijativu razmotri u martu. Vladike upozoravaju da je proces najverovatnije formalnost, jer je politički kurs već postavljen.
- Kada novac dolazi na prvo mesto, zakoni država postaju dekoracija - primećuje jedan mitropolit, prenosi portal vimaorthodoxias.gr
Brigu pojačava i činjenica da Komisija mora da odluči ne samo o jednom društvenom pitanju, već i o osnovnoj filozofiji: ko određuje pravo na život i ko finansira njegov prekid.
Grčki episkopi ističu da se pitanje abortusa ne može odvojiti od demografskog konteksta. Evropa beleži istorijski nizak natalitet, dok zemlje poput Grčke suočavaju se sa stvarnim rizikom smanjenja stanovništva. „Nema potrebe za teorijama zavere. Brojevi sami govore“, naglašavaju.
Prema crkvenom pristupu, kada kontinent finansira abortus umesto da podrži majčinstvo, porodicu i zaštitu dece, on tiho prihvata sopstvenu propast. Abortus prestaje da bude poslednja opcija i postaje politički izbor.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je Evropska unija isključila iz finansiranja organizacije koje se zalažu za život, poput Federacije katoličkih porodičnih udruženja u Evropi (FAFCE) i studentske organizacije World Youth Alliance, pozivajući se na „neinkluzivan jezik“. Za episkope, to predstavlja očiglednu ideološku cenzuru.
Sličnu kritiku iznosi i European Centre for Law and Justice, upozoravajući da finansiranje abortusa preko evropskih fondova podriva nacionalno pravo i čini ga neefikasnim kroz ekonomske mehanizme. „Radi se o korišćenju novca poreskih obveznika da bi se poništili demokratski usvojeni zakoni“, istakao je direktor organizacije.
Episkopi jasno naglašavaju da njihovo reagovanje nije samo teološko. „Ovo nije sukob vrednosti, već borba za opstanak“, ističu. Evropa bez dece i novih generacija ne može sačuvati ni društvenu koheziju ni političku nezavisnost.
Kako se slučaj približava presudi Evropske komisije, Crkva naglašava da će nastaviti da govori. Ne zato što želi vlast, već zato što, kako episkopi ističu, "kada ćutiš pred nestankom života, postaješ saučesnik“. Ulog nije samo sadašnjost, već i pitanje da li će Evropa imati budućnost.
Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Takva žena i muž se osuđuju kao ubice, govorio je otac Tadej.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Uspešna žena u inostranstvu, unapređenje u karijeri, neplanirana trudnoća – i odluka koja je već bila doneta. Sve do trenutka kada se, doslovno, dogodio Božiji dodir. Dirljiva priča o veri, savesti i čudu koje menja čoveka iz korena.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
