Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Vladike i sveštenici Grčke pravoslavne crkve nedavno su izneli oštro upozorenje, ističući da se Evropa svesno kreće ka demografskoj pustoši. Razlog njihove reakcije su bile nedavne odluke Evropskog parlamenta koje otvaraju put ka finansiranju abortusa na nivou EU. Kako ističu, te odluke nisu samo društvene regulative, već deo šireg geopolitičkog i ideološkog plana.
Stavovi arhijereja i jereja ne ograničavaju se samo na moralne primedbe. Oni upozoravaju na „strukturno razaranje života“ i politike koje čoveka tretiraju kao broj, a dete kao trošak. Prema njihovim rečima, Evropa stari, natalitet opada, a umesto da se podržava porodica, finansiranje abortusa postaje norma.
Evropski parlament je 10. decembra odobrio Inicijativu evropskih građana (European Citizens’ Initiative – ECI), kojom se predviđa osnivanje posebnog fonda za finansiranje abortusa. Inicijativa, koju podržava organizacija „My Voice, My Choice“, prikupila je više od 1,12 miliona potpisa iz najmanje sedam država članica i odobrena je sa 358 glasova za i 202 protiv.
Cilj predloga je jasan: žene iz zemalja sa ograničenjima za abortus moći će da odu u drugu državu članicu i prekinu trudnoću bez finansijskog tereta, dok će troškove snositi evropski fondovi. Za Crkvu, ova odluka nije „olakšanje“, već direktna intervencija u nacionalne pravne okvire.
Konačna odluka sada je na Evropskoj komisiji, koja se očekuje da inicijativu razmotri u martu. Vladike upozoravaju da je proces najverovatnije formalnost, jer je politički kurs već postavljen.
- Kada novac dolazi na prvo mesto, zakoni država postaju dekoracija - primećuje jedan mitropolit, prenosi portal vimaorthodoxias.gr
Brigu pojačava i činjenica da Komisija mora da odluči ne samo o jednom društvenom pitanju, već i o osnovnoj filozofiji: ko određuje pravo na život i ko finansira njegov prekid.
Grčki episkopi ističu da se pitanje abortusa ne može odvojiti od demografskog konteksta. Evropa beleži istorijski nizak natalitet, dok zemlje poput Grčke suočavaju se sa stvarnim rizikom smanjenja stanovništva. „Nema potrebe za teorijama zavere. Brojevi sami govore“, naglašavaju.
Prema crkvenom pristupu, kada kontinent finansira abortus umesto da podrži majčinstvo, porodicu i zaštitu dece, on tiho prihvata sopstvenu propast. Abortus prestaje da bude poslednja opcija i postaje politički izbor.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je Evropska unija isključila iz finansiranja organizacije koje se zalažu za život, poput Federacije katoličkih porodičnih udruženja u Evropi (FAFCE) i studentske organizacije World Youth Alliance, pozivajući se na „neinkluzivan jezik“. Za episkope, to predstavlja očiglednu ideološku cenzuru.
Sličnu kritiku iznosi i European Centre for Law and Justice, upozoravajući da finansiranje abortusa preko evropskih fondova podriva nacionalno pravo i čini ga neefikasnim kroz ekonomske mehanizme. „Radi se o korišćenju novca poreskih obveznika da bi se poništili demokratski usvojeni zakoni“, istakao je direktor organizacije.
Episkopi jasno naglašavaju da njihovo reagovanje nije samo teološko. „Ovo nije sukob vrednosti, već borba za opstanak“, ističu. Evropa bez dece i novih generacija ne može sačuvati ni društvenu koheziju ni političku nezavisnost.
Kako se slučaj približava presudi Evropske komisije, Crkva naglašava da će nastaviti da govori. Ne zato što želi vlast, već zato što, kako episkopi ističu, "kada ćutiš pred nestankom života, postaješ saučesnik“. Ulog nije samo sadašnjost, već i pitanje da li će Evropa imati budućnost.
Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Sve nevolje prihvatao je Hrista radi, ne odričući se vere koju je ispovedao.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Vreme je dar koji čovek dobija od Boga, a način na koji ga koristi govori mnogo o njegovom životu.
Zrna soje, luk, praziluk i začini daju ovom posnom jelu bogat ukus, a priprema bez ulja čini ga odličnim izborom za dane strogog posta.
Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Žena je mesecima gledala iste jezive prizore čim bi sklopila oči, a vladika Nikolaj Velimirović ponudio joj je drugačije objašnjenje i ukazao na greh od kojeg čovek ne može jednostavno pobeći.
Takva žena i muž se osuđuju kao ubice, govorio je otac Tadej.
I među verujućima se događa prekid trudnoće, a tada ostaje teško pitanje koje ne prestaje da progoni roditelje – gde odlaze nevine duše? Protojerej Aleksandar Ermulin govori o složenosti ovog pitanja i Božjem promislu.
U osnovi ovog greha nalazi se prekid duhovne veze s Bogom i okretanje nepoznatim silama, koje Crkva jasno identifikuje kao demonske.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Vreme je dar koji čovek dobija od Boga, a način na koji ga koristi govori mnogo o njegovom životu.
Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
Nije najveća nesreća umoriti se od života, već jednoga dana shvatiti da smo bili toliko zauzeti živeći, da život nismo ni primetili, upozorava iguman.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Probajte tikvice punjene pirinčem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Šangajskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnogučenika Dometija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Samuilo. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bernarda, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
