Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
U pravoslavlju, porodica nije samo osnovna ćelija društva, već svetinja. Ona je ikona Božjeg plana za čoveka - zajednica u kojoj se uči ljubavi, žrtvi, praštanju i veri. Brak i roditeljstvo nisu slučajne ili isključivo ljudske institucije; oni su deo Božje promisli.
Pravoslavna crkva uči da je brak duboko duhovna zajednica dvoje ljudi, a deca dar koji Bog poverava roditeljima ne samo na čuvanje, već na uzrastanje - telesno, duševno i, pre svega, duhovno. Kada neko postane roditelj, to nije samo prirodni tok života, već izraz Božjeg poverenja.
Shutterstock/PeopleImages
Otac Miloš kaže da su deca znak Božjeg poverenja
Bog traži od roditelja ozbiljnu i svetu odgovornost. On ne traži savršenstvo, već iskren trud, posvećenost i svesnost da je roditeljstvo poziv - ne profesija, ne obaveza, već poziv koji nosi večne posledice.
Roditelj je prvi učitelj vere, prvi primer ljubavi, prvi model kako se živi i gradi odnos s Bogom. Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
– To što ste postali roditelji, veliki je znak Božjeg poverenja u vas. I tu više nije važno da li vi verujete u Boga ili ne verujete. Tu je na snazi činjenica da Bog veruje u vas. Zašto? Zato što vam je poverio nešto najdragocenije. Poverio vam je prvo jedno drugo — vašu suprugu vama, vas vašoj supruzi — i vi ste odgovorni jedno za drugo. A oboma vam je poverio dečicu i vi ste odgovorni, ne samo za njihovo fizičko, emotivno i intelektualno uzrastanje, već pre svega za njihov duhovni rast.
On je objasnio i kako bi deca trebalo da duhovno napreduju.
- Pa, tako što će uvek ispred sebe imati jedan dobar primer svojih roditelja - istakao je otac Miloš.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Roditelji često iz najbolje namere pokušavaju da nametnu svojoj deci pravila, očekivanja i vrednosti, ali nailaze na otpor, nerazumevanje, pa čak i potpuni prekid komunikacije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U besedi za 20. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako iskrenost i vera najmlađih otvaraju puteve veličanstvu Hrista koje čak i mudri ne mogu dosegnuti.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
