Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
U pravoslavlju, porodica nije samo osnovna ćelija društva, već svetinja. Ona je ikona Božjeg plana za čoveka - zajednica u kojoj se uči ljubavi, žrtvi, praštanju i veri. Brak i roditeljstvo nisu slučajne ili isključivo ljudske institucije; oni su deo Božje promisli.
Pravoslavna crkva uči da je brak duboko duhovna zajednica dvoje ljudi, a deca dar koji Bog poverava roditeljima ne samo na čuvanje, već na uzrastanje - telesno, duševno i, pre svega, duhovno. Kada neko postane roditelj, to nije samo prirodni tok života, već izraz Božjeg poverenja.
Shutterstock/PeopleImages
Otac Miloš kaže da su deca znak Božjeg poverenja
Bog traži od roditelja ozbiljnu i svetu odgovornost. On ne traži savršenstvo, već iskren trud, posvećenost i svesnost da je roditeljstvo poziv - ne profesija, ne obaveza, već poziv koji nosi večne posledice.
Roditelj je prvi učitelj vere, prvi primer ljubavi, prvi model kako se živi i gradi odnos s Bogom. Deca ne slušaju samo reči svojih roditelja - ona upijaju njihov život.
– To što ste postali roditelji, veliki je znak Božjeg poverenja u vas. I tu više nije važno da li vi verujete u Boga ili ne verujete. Tu je na snazi činjenica da Bog veruje u vas. Zašto? Zato što vam je poverio nešto najdragocenije. Poverio vam je prvo jedno drugo — vašu suprugu vama, vas vašoj supruzi — i vi ste odgovorni jedno za drugo. A oboma vam je poverio dečicu i vi ste odgovorni, ne samo za njihovo fizičko, emotivno i intelektualno uzrastanje, već pre svega za njihov duhovni rast.
On je objasnio i kako bi deca trebalo da duhovno napreduju.
- Pa, tako što će uvek ispred sebe imati jedan dobar primer svojih roditelja - istakao je otac Miloš.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Roditelji često iz najbolje namere pokušavaju da nametnu svojoj deci pravila, očekivanja i vrednosti, ali nailaze na otpor, nerazumevanje, pa čak i potpuni prekid komunikacije.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Crkva Hrista Kralja u Morzmahejmu sada menja svoju namenu, dok prodaja ovog objekta otvara pitanje šta se dešava sa građevinama koje gube svoju prvobitnu ulogu i sve teže nalaze novu funkciju u lokalnim zajednicama.
Patrijarh moskovski i sve Rusije poručio je da sveta braća Slovenima nisu donela samo pismo, već dostojanstvo, kulturu i mogućnost da Hrista čuju na svom jeziku u vreme kada su ih mnogi smatrali ljudima drugog reda.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U besedi za 20. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako iskrenost i vera najmlađih otvaraju puteve veličanstvu Hrista koje čak i mudri ne mogu dosegnuti.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Ćirila i Metodija po starom i Svetog Simeona Divnogorca po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Duhove i spomendan Presvete Bogorodice Pomoćnice, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
